Sutra slavimo Aranđelovdan! Sveštenik otkriva gde vernici najčešće greše i šta mora da se nađe na slavskoj trpezi

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Svetog Arhangela Mihaila, krsnu slavu mnogih Srba - Aranđelovdan. Veliki broj vernika, na ovaj sveti dan pravi veliku grešku kada je u pitnju priprema slavskog žita.

Arhangel Mihailo je "vođa nebeskih vojski" koji se uvek javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji.

Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog". Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo.

Kako za Informer objašnjava sveštenik, za Aranđelovdan veliki broj vernika pravi ogromnu grešku. 

- Mislim da je jasno svima da je to posna slava i svako ko je sprema mrsno, zapravo sebi sprema trbuhougođaj! Svaka slava se slavi posno ako je za vreme posta, a nakon Božičnog posta, prve nedelje slavi se mrsno. Ukoliko slava pada na sredu ili petak, potrebno je da se spremi posna slava i to je jedino pravilo. Takođe, i kada je Aranđelovdan ljudi prave veliku grešku. Recimo, ne prave žito jer su babe nekada rekle da je on živi svetac i da se njemu ne pravi žito, što nije istina - priča nam sveštenik. 

Foto: Shuterstock

Donosimo vam i osnovna pravila na sam dan slave:

Slavska sveća

Kupuje se sveća od pravog voska, obično dužine 50-60 centimetara, ali dužina nije važna. Ona se stavlja u čirak i posebno ukrašava, a pali se tek na dan slave, pred lomljenje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je šibicom.

Ona gori celog dana, a gasi se tek kada dogodi nekoliko centimetara do svećnjaka, ali na sledeći način: domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće.

Slavsko žito

Dan pre slave, priprema se slavsko žito, koje se, kao i slavski kolač, nosi u crkvu da se osvešta.

Prilikom sečenja slavskog kolača u žito se stavlja manja sveća, koja gori dok traje ovaj obred. Kad se kolač polomi, žito se preliva crnim vinom, a svećica se vadi iz žita, dok se umesto nje stavlja neki cvet ili biljka, poput bosiljka, ruže, karanfila...

Žitom se najpre posluži domaćin, a potom ostali ukućani. Zatim se služe i gosti, kako koji dolazi. Uz žito obavezno se služi i vino.

Slavski kolač

Dan pred slavu, u ranija vremena običaj je bio da domaćica mesi slavski kolač. Ukoliko ga mesite, imajte u vidu da je običaj da se prilikom pripreme testa koristi osveštana vodica.

Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se pečat sa slovima.  

Sečenje kolača

Vernik dolazi u crkvu, a onda svojoj kući vraća sve što je doneo. Ako to činite kod kuće, domaćin ili sveštenik čita molitvu, podiže pred ikonom slavski kolač, kao žrtvu u slavu Božiju i čast sveca. Potom preseče kolač i unakrst ga prelije vinom. Ako se kolač okreće i lomi van stola, domaćica na pod prostere manji beli čaršav ili veću salvetu da bi se pokupile mrve od kolača, jer se veruje da je greh da padnu tamo gde se gazi.