Pazite šta radite tokom prazničnog šopinga: Stručnjaci upozoravaju na ozbiljne posledice

Predpraznična euforija počinje već krajem novembra, upozoravaju stručnjaci, navodeći da su mnogi građani u stanju da potroše i više od svojih mogućnosti, ali da se, nakon što ta euforija prođe, mogu suočiti sa dugovima i osećanjem tuge.

Finansijski savetnik Karolina Herbut kaže da mnogi pred praznike troše i izvan svojih mogućnosti i to tako što posežu za kreditnim karticama, dozvoljenim minusima.

Kako kaže, zaduživanje iz nužde je kada se, na primer, nešto pokvari poput bojlera, veš mašine, dok za kupovinu novog mobilnog telefona ili garderobe za neku proslavu, nije neophodno.

Prema njenom iskustvu, kako kaže, mnogi se bore sa brojnim finansijskim traumama, ''pa to nemanje i ratovi i sve što su proživeli nekako utiče na ljude da idu iz krajnosti u krajnost''.

Jedna krajnost je, kako je navela, filozofija "jednom se živi" i u tom smislu "sve ću da potrošim i ne zanima me sutra'', a druga je "štedno ropstvo", da se ljudi toliko plaše da bez obzira što imaju neće ništa da potroše.

Navodi da je važno napraviti plan budžeta i u tom slučaju, kako kaže, neće nas iznenaditi to što je stigao Crni petak ili slava ili Nova godina, Božić.

Foto: Shutterstock

 

Kako kaže, sa klijentima radi po specifičnom štednom planu, a to je da pored svakodnevnih troškova koje imaju u mesecu, uvek odvajaju posebno za svoje ciljeve, za periodične troškove i da to bude poseban fond.

A drugi štedni fond je rezerva, kako kaže, neko to zove "crni fond", ali ona preferira da ga zove "zlatna rezerva".

Naglašava da je stvar u tome da se ne kreće sa izdvajanjem u novembru za decembar, već od januara, februara.

Ukazuje da je važno da ljudi krenu da beleže sve svoje troškove, ne samo glavne jer na, kako navodi, "sitnicama curi novac".

Psiholog Ana Vlajković, govoreći o postprazničnoj depresiji, kazala je da je predpraznična euforija počinje od polovine novembra i da je kao "sezonski virus".

Vlajković navodi da je januar najduži mesec u godini, a treći ponedeljak u januaru se smatra najgorim danom u godini, odnosno najdepresivnijim danom.

- To je zato što je prošla sva ta praznična euforija, znači ispraznili su se novčanici, kupovalo se preko svake mere - kazala je.

Iza trošenja preko svake mere, kako je navela Vlajković, stoji u stvari neka praznina koja se popunjava, koju ljudi tim kupovinama popunjavaju.

- I sada dok mi popunjavamo sve te praznine, nama se naravno prazni sa druge strane novčanik, prazni se kartica. Mi prema karticama još uvek nemamo razvijenu svest da je to realni novac, da se mi stvarno zadužujemo. Mi se prema tome odnosimo kao da su to neke pare na monopolu - ispričala je Vlajković.

Tada, kako dodaje, euforija koja nas je držala neko vreme, u stvari nas polako uvuče u osećanje tuge, ispražnjenosti.

- Nemamo snage, budimo se umorni, iako smo dovoljno spavali, nismo motivisani da bilo šta uradimo, da se pokrenemo. To stanje traje dve do tri nedelje nakon praznika. Otprilike počinje nekih sedam do deset dana nakon praznika, što kod nas nije nakon Nove godine, nego nakon srpske Nove godine - kazala je.

Ukoliko simptomi nastave, kako kaže, i posle dve do tri nedelje i dalje traju onda je vreme da se obratimo psihijatru ili psihologu koji su i psihoterapeuti.

"Tada već možemo govoriti o depresiji", kazala je.