• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs

26.11.2024

16:20

Hrana koja donosi sreću i blagostanje u Novoj godini! Spremite ovu hranu za doček i privucite obilje i bogatstvo

Shutterstock

Dom i porodica

Hrana koja donosi sreću i blagostanje u Novoj godini! Spremite ovu hranu za doček i privucite obilje i bogatstvo

Podeli vest

Svaka zemlja ima jelo koje će vam, ako ga jedete za doček, obezbediti boljitak u životu.

Nova godina simbolizuje nadu i novi početak. Vreme je napuštanja starih briga i vreme osvajanja novih pobeda. Početak nove godine, pored sjajne zabave, vezuje se i za niz običaja te sujeverja poput onih o novcu i blagostanju i dobrom zdravlju.

Tako u mnogim zemljama smatraju da 1. januara treba jesti lisnato povrće jer će doneti dobro zdravlje i novac. Pošto su im boja i oblik slični novcu, mnogi jedu povrće poput kelja, blitve i kupusa u nadi da će se obogatiti u godini koja počinje. Zelena boja simbolizuje rast i obilje. Amerikanci vole raštan, u Danskoj je popularno novogodišnje jelo kelj zaslađen cimetom, dok Nemci više preferiraju kiseli kupus.

Okrugli slatkiši

Kolači okruglastog oblika označavaju godinu za nama koja će biti uspešno završena. Holanđani i Mađari jedu krofne, a Italijani krofnice posipaju šećerom u prahu. Prema starom holandskom verovanju, strašna čudovišta otvaraju ljudima stomake, a oni koji su pojeli okruglasti desert imuni su na njihov mač. Ponekad deserti kriju i iznenađenja, kao što su novčići ili sitnice koje donose sreću onome ko ih jede. Sličnu tradiciju neguju i Meksikanci i Grci.

12 zrna grožđa

U zemljama poput Španije, Portugala, Meksika i Perua se jede 12 zrna grožđa dok sat ne otkuca ponoć. Naime, dvanaest zrna predstavlja dvanaest meseci u novoj godini. Ova tradicija vuče korene iz 19. veka u Španiji, kada su vladari terali ljude da jedu grožđe kako se ono ne bi pokvarilo. Prema legendi, ukus grožđa, sladak ili gorak, određuje kakva će biti godina koja dolazi. Osim grožđa,  za Turke je šipak simbol bogatstva. 

Foto: pexels.com

 

Pasulj za godinu bez gladnih

Pasulj je simbol sreće u Novoj godini, a Amerikanci vole crni pasulj. Prema legendi, stanovništvo Viksburga u Virdžiniji skoro je umrlo od gladi tokom građanskog rata dok nije pronašlo crni pasulj. Njihov tradicionalni novogodišnji ručak sastoji se od čorbe s pasuljem, koji jedu zajedno sa raštanom i kukuruznim hlebom, koji takođe simbolizuje sreću, najverovatnije zbog zlatnožute boje.

Ništa bez prasecenceta

Tradicionalni novogodišnji ručak u evropskim zemljama uključuje svinjetinu, koja je zbog svoje debljine i masnoće simbol sreće. Osim toga, dok traži hranu, svinja zariva noge i gura njušku napred, što ukazuje na napredak i prosperitet, za razliku od živine koju po tradiciji svakako treba izbegavati za Novu godinu. U Španiji, na Kubi i u Mađarskoj vole svinjsko pečenje, dok su Šveđanima omiljeno jelo svinjska kopita. Nemci vole kobasice, a Amerikanci jedu svinjsku njušku za dobro zdravlje.

Foto: Shutterstock

 

Sočivo za prosperitet

Sočivo izgleda kao sitni novčići koji se pri kuvanju šire, zbog čega se povezuje sa prosperitetom. Nemci za novogodišnji ručak jedu svinjske kobasice, kiseli kupus i sočivo, a Italijani novu godinu počinju sočivom i kobasicama već posle ponoći. Brazilci najviše vole paprikaš od sočiva.

Rezanci obezbeđuju dug život

Za duži život Japanci jedu rezance od heljde, a prema legendi, što su rezanci duži, to imje i životni vek onog ko ih jede - duži. Obrok se zove tošikoši, što znači "zatvaranje godine", a seckanje, odnosno skraćivanje rezanaca dok ih jedete, donosi lošu sreću, pa treba biti obrazriv.

Krljušt ribe donosi sreću

Ribe su zbog svojih krljušti koje podsećaju na dragulje jedan od najprepoznatljivijih simbola sreće za Novu godinu. U Poljskoj je na jelovniku ukiseljena haringa, Danci i Italijani jedu kuvani bakalar, a Nemci čak nose riblje krljušti u džepovima ili novčanicima za sreću.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Stručnjak ispričao celu istoriju Savskog mosta! Evo kakav je plan za deo Beograda od Ekonomskog fakulteta do Pančevačkog mosta! (VIDEO)
Live TV

Stručnjak ispričao celu istoriju Savskog mosta! Evo kakav je plan za deo Beograda od Ekonomskog fakulteta do Pančevačkog mosta! (VIDEO)

Gosti "Info jutra" bili su Ana Šuman, arhitekta i urbanista, Zoran Vukadinović, saobraćajni inženjer i Braca Ferenček, arhitekta i urbanista. Oni su govorili o gradnji novog Savskog mosta. Da li građani znaju ili ne znaju istoriju Savskog mosta? Da li ljudi zaista znaju koliko je on bezbedan ili nije i šta se zaista planira sa njim?

26.11.2024

09:24

Društvo

"Da se poštovao stari plan, mosta danas ne bi tu ni bilo": Stručnjak ispričao celu istoriju Savskog mosta, a plan za Beograd je maestralan
Društvo

"Da se poštovao stari plan, mosta danas ne bi tu ni bilo": Stručnjak ispričao celu istoriju Savskog mosta, a plan za Beograd je maestralan

Gosti "Info jutra" bili su Ana Šuman, arhitekta i urbanista, Zoran Vukadinović, saobraćajni inženjer i Braca Ferenček, arhitekta i urbanista. Oni su govorili o gradnji novog Savskog mosta. Da li građani znaju ili ne znaju istoriju Savskog mosta? Da li ljudi zaista znaju koliko je on bezbedan ili nije i šta se zaista planira sa njim?

26.11.2024

10:40

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Džet set