Asistentkinja sa politikologije se zamonašila: Otišla na sveto mesto, za koje malo ljudi zna

Monahinja Kirijakija bila je asistentkinja na fakultetu Politikologije, ali je odlučila da se zamonaši i ode u manastir Svete Nedelje koji se nalazi kod Kruševca.

U selu Petina, kod Kruševca, nalazi se ženski manastir Svete Nedelje. U Blizini su brojna mala sela, a blagorodni kraj je bogat prirodnim lepotama o kojima brinu čestiti domaćini.

Sela ovog kraja su uvek živela crkveno, a poštovanje praznika i svetaca su bili osnov za svaki uspeh koji su ovdašnji stanovnici postigli.

Praistorijska naseobina

Dugogodišnja arheološka istraživanja tokom druge polovine 20. veka, u prvom redu Narodnog muzeja Kruševac, ali i Arheološkog instituta i Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, iznela su na videlo dokaze o postojanju brojnih naselja u kruševačkom kraju. U pitanju su nalazi iz bronzanog, kao i starijeg i mlađeg gvozdenog doba.

Materijalni ostaci pronađeni na ovim lokalitetima svedoče o kulturi, privredi i stanovništvu koje su Skordisci (Kelti), a zatim i Rimljani, zatekli u kruševačkoj okolini. Praistorijska naselja arheolozi uglavnom nalaze uz Zapadnu Moravu i Rasinu, ali i na položajima smeštenim uz rečice, koje se sa okolnih planina, spuštaju u moravsku dolinu.

Najzanimljivija su moćna praistorijska utvrđenja na ivicama rečnih dolina, sa čijih izvanrednih strateških položaja je vojna aristokratija Tribala, naroda koji je naseljavao Pomoravlje, kontrolisala moravske rečne doline.

Foto: Printskrin/TV Hram

 

Manastir kao uteha na kraju puta 

Monahinja Kirijakija iz manastira Svete Nedelje rado deli duhovne poruke sa svima koji ovaj sveti dragulj nađu u selu, za koje mnogi ne znaju. Kako kaže crkva datira od 1935 godine, dok je 1991. godine započeta izgradnja hrama.

- Sveta Nedelja je velikomučenica, Grkinja, koja je rođena u 3. veku u Anadoliji, a postradala je 289. godine. U manastiru se nalazi blizu 75 čestica moštiju raznih svetaca, među kojima je i deo rebea Svete Nedelje. Pored kapele se nalazi i stari hrast, gde se slavi seoska slava - objašnjava monahinja.

Dodaje i da su ljudi ovog kraja pobožni, a broj crkava sve to potvrđuje. U manastir svako dolazi zbog svojih ličnih potreba, ali svima je jedno zajedničko, dok za monaški život otkriva da je suprotan od onoga kakvim ga ljudi doživljavaju.

- Monaški život je lep i zanimljiv iako ljudima koji nisu u monaštvu sve to deluje drugačije. Misle da smo zatvoreni, da je naš život monoton, ali je sve suprotno tome. Mi vidimo slobodu, a spoljni svet doživljavamo kao zatvor i ropstvo materiji - kaže monahinja.

Da u životu van monaštva živimo slobodno možemo jedino sa Bogom i u postu i molitvi.

-  Postoje ljudi koji su skromni i oni koji su opozit. Koji samo grabe bez misli o Bog, dok ih ne snađe nevolja.

Duhovne poruke se razlikuju od posetioca, razne misli svetitelja na razne teme se razmenjuju, objašnjava mati, koja je završila Fakultet političkih nauka, smer politikologije.

- Prvo je vera prodela u mene, dok sam bila mala. Političke nauke su došle slučajno. Svaka nauka je lepa, ako se ne zloupotrebljava. Postojala je mogućnost da budem asistent, iako nosim mantiju, mada ja to ne želim. Svaki monah pored duhovne literature ima svoja interesovanja.

Reakcija studenata na mantiju je bila zanimljiva, a mnoge nedoumice donela je crna tkanina u umove brucoša i apsolvenata.

- Reakcija je bila prilično smešna. Kad sa sam se pojavila u mantiji govorili su da sam Betmen, nindža. Zatim su se snebivali kako da komuniciraju sa mnom. 

Za kraj kaže da svetinju čine ljudi koji u njoj službuju i dodaje da manastir jeste polje za postavjanje pitanja koja nas muče.

- Svaka svetinja je velika na svoj način i nose je oni koji u njoj žive. Nema potreba da se dolazi sa strahom, već sa osećajem slobode da se pita sve što nas zanima - zaključuje monahinja Kirijakija.