Čovek za primer! Kada je čuo da mu se drug bori za život, Branko je učinio veliko delo

Taksista Branko Đalamić (43) iz Bogatića zadivio je Srbiju, jer je odlučio da teško bolesnom Siniši Novakoviću (43) iz Klenja donirao bubreg i tako mu pokloni "novi život".

Kada je čuo da je novi bubreg jedina šansa da Siniša nastavi da živi, priča za Informer Branko Đalamić, nije razmišljao da li će mu pomoći.

-  Želeo sam da mu poklonim bubreg i od prvog dana sam se molio da prođemo sve preglede, analize i testove i lekari potvrde da mogu da budem donor. Na moju veliku radost to se ostvarilo, sve se poklopilo, kao da smo braća blizanci. Transplantacija je urađena u četvrtak i već na Novu godinu izlazimo i idemo u bolnički hotel - priča Branko.

Novi bubreg je u Sinišinom telu počeo da radi odmah posle presađivanja, dok je ležao na operacionom stolu. Kada se posle petočasovne operacije probudio i sreo sa Brankom stegao mu je ruku. Jastuk na bolničkom krevetu bio je natopljen suzama.

 - Plakao sam kao malo dete. I sada suze ne mogu da zadržim. Zahvaljujući Brankovoj hrabrosti i dobroti ja sam dobio novi život. Opet sam zdrav, nema više bolova, neću više ići na dijalizu. Samo je bog mogao ovako da uredi jer mnogo dece i odraslih ljudi čeka svoju priliku za transplantaciju - rekao je Siniša.

Siniši je bolest bubrega otkrivena pre pet godina i vremenom je napredovala, a poslednje dve svakodnevno je odlazio na dijalizu. 

U aprilu mu je jedan bubreg odstranjen, a drugi ubrzano otkazivao i ugrožavao mu zdravlje i život. Padao je u komu, preživeo sepsu i transplantacija zdravog organa bila je jedina i poslednja prilika za život.

- Pobedili smo zajedno. Branko mi je poklonio bubreg, a dosta ljudi je proteklih meseci učestvovalo u humanitarnim akcijama da bi meni pomogli. Svima njima, kao i mojoj firmi iz Šapca u kojoj sam radio do neba sam zahvalan - poručio je Siniša drhtavnim glasom.

Osim što su sada "blizanci" po doniranju organa, Branko i Siniša su i drugari iz školske klupe.

- Branko i ja smo zajedno išli u srednju školu, sedeli smo u istoj klupi. Kasnije smo se družili, a kada smo se poženili i osnovali svoje porodice sretali smo se u jednom kafiću u Bogatiću. Moja bolest nas je ponovo zbližila i vezala za ceo život. Do sada nisam imao rođenog brata, od sada ga imam - otkriva Siniša.