Posledice teškog porođaja na Nikolu ostavile veliki trag: "Zvali su me flekavi..." (FOTO)

Nikola Bojčić (24) iz Rume rođen je sa obeležjem na desnoj strani lica i priča o tome zašto je rešio da ga ne ukloni i kako ljudi reaguju na različitosti u doba kada je fizički izgled najbitniji

"Govorili su mi da je ružno, da je odvratno, zvali su me Flekavi. Svakodnevno me ljudi zagledaju, komentarišu, deca me pitaju šta mi je to, kako sam dobio, boli li me... A najgore je kada se nađu oni koji znaju šta treba da radim sa svojim životom i govore mi da moram to da uklonim, da ću biti lepši i srećniji!"

Ovako za Kurir priča Nikola Bojčić (24) iz Rume, momak koji je rođen s belegom na desnoj strani lica.

Iako živimo u svetu koji je dosta površan i mnogi kažu da ljudi nikad više nisu obraćali pažnju na fizički izgled nego danas, Nikola je rešio da prkosi izmišljenim i nerealnim trendovima da bude savršen i s ponosom je prigrlio ono što ga razlikuje od drugih. Međutim, put onog ko ne ide utabanim stazama nikad nije lak...

Foto: Instagram/Printskirn

 

Posledica teškog porođaja

- Mama je imala težak porođaj sa mnom, trajao je dugo i ovaj beleg je nastao kao posledica toga, odnosno prilikom rođenja popucali su mi neki kapilari na licu. Mami su doktori odmah rekli da to može da se ukloni, savetovali su joj da to uradim u Beču, jer kod nas u to vreme nije postojao takav laser. Govorili su joj da to nije strašno, da mi neće škoditi, ali je ona odmah rekla da bi to trebalo da bude moja odluka - priča Nikola.

Nekoliko godina kasnije laser koji bi mogao da ukloni beleg pojavio se i kod nas u jednoj dečjoj bolnici u Beogradu. Lekari su ih pozvali na razgovor. I dalje je bio isti odgovor - odluku će doneti sam.

- Do 18. godine je to moglo besplatno da se uradi, a ja sam i dosta pre toga odlučio da neću da ga skidam - priča Nikola.

Kaže da tokom odrastanja nije imao mnogo problema s vršnjacima. Problemi su došli kasnije, kada je ušao u tinejdžersko doba.

- Mislim da deca u periodu kada sam ja odrastao nisu bila toliko zaokupljena fizičkim izgledom kao danas. Problemi su nastali malo kasnije, kada su počele da se razvijaju društvene mreže - kada su krenuli Instagram, Fejsbuk, Jutjub i kada su se pojavili prvi influenseri. Svi oko mene su počeli da ih instaliraju, a i mene je to zanimalo. Otvorio sam Instagram. Svi su tamo koristili filtere. Svi su bili savršeni i imali savršene živote. Nisam se uklapao, počeo sam i ja da koristim filtere. I to, često, onaj crnobeli jer sam mislio da se beleg tako manje primećuje. A onda jednog dana više nisam mogao da prepoznam sebe. Bilo mi je muka od svega, shvatio sam da to ne vodi nikud. Džaba mi što ovako izgledam na Instagramu kada je realan život drugačiji. Shvatio sam da moram da prihvatim sebe - priča.

Ne boli, ali menja boju

Postoje razni belezi, a Nikolin je takav da mu se, u zavisnosti od vremenskih prilika, menja boja.
- Beleg ne boli. Tekstura mu je kao u obične kože. Kad pritisnem prstom i malo duže zadržim, na tom delu nestane beleg na nekoliko sekundi pa se vrati. Vreme napolju utiče na njegovu boju, kad je hladno, on je tamniji, svetliji je kad je napolju toplo.

Površna opsesija izgledom

Nikola je želeo da snima za mreže i rešio je da to uradi, makar bilo i neprijatnih komentara.

- Mnogo gore komentare sam dobijao preko mreža nego uživo. Govorili su mi da je ružno, da je fuj, nazivali me imenima... - priča Nikola, koji kaže da više nema problem s tim.

Navikao je da ga ljudi zapažaju i komentarišu. Posebno su radoznala deca. A zanimljivo je da Nikola upravo radi u jednoj prodavnici dečjih igračaka i opreme, tako da su objašnjenja šta mu je to na licu svakodnevna.

- Međutim, meni to ne smeta. Deca su radoznala, nikad nisu neprijatna. Neprijatno je kada se nađe neko ko da sebi za pravo da mi govori da to treba da uklonim, iako se ne znamo i ne zna ništa o meni - kaže Nikola.

Foto: Instagram/Printskirn

 

Mnoga deca pate zbog različitosti

Kada je Nikola počeo da snima za mreže, počeo je da dobija i uvredljive komentare. Međutim, pored njih bili su i brojni komentari dece koja imaju slične belege, kao i njihovih roditelja.
- Javljala su mi se deca koja su prolazila kroz neku vrstu uznemiravanja zbog svoje različitosti. Pisali su mi da su, zahvaljujući mojim snimcima, shvatili da to što je neko drugačiji ne mora biti loše, da nije sve savršeno kao što ljudi misle i da mogu biti svoji bez obzira na to šta će neko reći.

A ovaj lep momak i nema nikakvu manu. Samo je malo drugačiji, a to, slaže se i on, neki u ovo doba, kada se teži nekakvom banalizovanom savršenstvu i uniformnosti, moraju da komentarišu. Međutim, ta površna opsesija fizičkim izgledom neće zauvek trajati, a Nikola mladima poručuje da ne daju na sebe i ne odustaju od sebe.

- Ljudi su navikli da sve što iskače iz kalupa komentarišu, naročito danas, kada je fizički izgled kod većine ljudi presudan. Međutim, mladi ne bi trebalo da se zbog toga povlače. Naprotiv, zbog toga su posebni i to treba da ističu! Treba da budu ponosni na sebe, da ne daju na sebe i da rade sve ono što žele, bez obzira na to da li će to neko komentarisati i kako.