Na Zadušnice pravimo veliku grešku! Na groblje se nose samo ove 3 stvari

Sutra se širom Srbije, prema pravoslavnom verskom kalendaru, obeležavaju se ovogodišnje zimske zadušnice. Srpska groblja ponovo će, kao i uvek u ovo doba, biti ispunjena tonom bogate, jake, domaće hrane.

Pileći bataci, sarmice, projice, kolači raznorazni... Sve će se to prostreti po grobovima voljenih upokojenih, a za "pokoj duše". Pitali smo teologa da li je "prežderavanje" i prosipanje hrane u duhu naše vere, te da li smo vremenom zaboravili koje je zapravo značenje zadušnica i zašto se uopšte obeležavaju.

Verski analitičar Draško Đenović govorio je o ovoj temi i objasnio nam kako je vremenom običaj koji je bio simbol sećanja na upokojene, prerastao u dan koji vezujemo za vreme kada ćemo se lepo najesti nad nadgrobnim spomenikom, dok se sa psom lutalicom borimo oko bataka ili gibanice.

- Zadušnice su dan sećanja na pokojnike. Da im se upali sveća, da se okupi rodbina i da se prisetimo pokojnika, kao i da se počisti grobno mesto. Obeležava se četiri puta godišnje. Tako da imamo zadušnice za svako godišnje doba. Kada je donošenje hrane na groblju u pitanju, taj je običaj bio u vreme kada su ljudi morali dugo da putuju da bi stigli do groblja. Nekada se išlo zaprežnim kolima, po celu noć. Ljudi su bili iscrpljeni, pa su tako hranom koju ponesu mogli da se okrepe ili da okrepe rodbinu. Takođe, ono što im ostane od hrane tada su davali siromašnima, onima koji nemaju. Sada je sve izgubilo smisao. Ljudi sada brzo stižu kolima, nisu toliko gladni i umorni, pa da na groblju moraju da prave gozbu kao što se to nekada radilo - objašnjava verski analitičar.

Foto: RINA

Kako on dalje navodi i katolici, kao i pravoslavci, proslavljaju zadušnice, ali da kod njih, kaže, nema običaja da se nosi hrana, te da razlog za tu razliku u veri, ističe, seže u daleku prošlost.

- Katolici izlaze samo jednom na Zadušnice, ne kao mi četiri puta godišnje. Oni su deo druge kulture. Mi smo bili pod uticajem Turske. Katolici i taj zapadniji svet su uvek imali bolji sistem za rešavanje problema siromaštva, dok smo mi izmislili upravo ovaj da nahranimo gladne. I u Vojvodini se, takođe, ne nosi hrana. To kod njih ne postoji. Jedno je da se donese nešto malo hrane, ali da se ona onda pojede, a ostatak vrati kući. Umesto toga, ljudi na srpskim grobljima ostavljaju hranu po spomenicima, na grobovima, onda dolaze psi i razvlače tu hranu. To je problem i za sveštenike, koje onda ti psi lutalice jure. Oni koji su zaduženi za održavanje groblja takođe nailaze na problem, jer nakon dana kao što su Zadušnice dugo ne mogu da očiste groblja od svog tog smeća koje je ostalo iza vernika koji su, na taj način proslavljali Zadušnice - govori dalje analitičar.

Tako se oduvek radilo

Srbi koji praktikuju donošenje hrane u velikim količinama ni sami ne znaju, objašnjava on, zašto se to tačno radi, te da je i ovo jedan od običaja koji je vremenom izgubio suštinu.

- "Valja se" ili "To se tako oduvek radilo", eto, to su njihovi odgovori kada biste ih pitali zašto Zadušnice ne mogu da proslave bez tolike hrpe hrane. Oni sada ne znaju pravu simboliku tog običaja. Rade to samo zato što su tako i naši stari radili. To nije prestiž, ne radi se o tome. To je prosto ušlo u naš narod, a običaj je vremenom izgubio suštinu. To vam je isto kao i što se na crveno slovo ne uključuje veš mašina. Nekada su naše bake morale da odlaze do potoka, pa da ceo dan provedu perući veš, to je nekada stvarno bio mukotrpan rad, a ne sada kada uključimo veš mašinu na dva klika. To nije isto, nema smisla i dalje tako na to gledati - objašnjava alnalitičar Đenović.

Foto: Informer

Pretrpavanje spomenika i nadgrobnih ploča prisutno je u većini Srbije, ali, kako ističe analitičar, najgore je svakako kod Vlaha, kod kojih ima najviše paganskih običaja.

- Oni prednjače po tim paganskim običajima. Čak i sami sveštenici kod Petrovca na Mlavi ne znaju kako da sa njima izađu na kraj. Na primer, Vlasi imaju običaj da ponovo otkopaju mrtvaca nakon 40 ili 30 dana od pokopa, a kako bi ga Sunce još jednom obasjalo. Zatim, ukoliko je mladić koji je bio zaručen umro, mlada se udaje za spomenik kako on ne bi ostao neženja. Ono što je sigurno jeste da je naš narod oduvek izuzetno kreativan kada su običaji u pitanju, ali, svaki sveštenik će vam reći da većina tih praksi koje imamo i koje se obavljaju nemaju nikakvog smisla - zaključuje naš sagovornik Draško Đenović.

Šta treba poneti za Zadušnice?

A kako zapravo treba proslaviti Zadušnice? Ukoliko odete na sajt "crkvenikalendar.rs", pisaće vam kako se zadušnice obeležavaju četiri puta godišnje i uvek su subotom. Ove godine prve su 22. februara, i to su zimske, zatim imamo one 22. juna, odnosno, letnje. Petog oktobra se obeležavaju miholjske, dok 2. novembra obeležavamo Mitrovske ili ti jesenje.

Kako piše na pomenutom sajtu, na liturgiju tada treba poneti kuvano žito, crno vino, malu sveću koja se postavlja uz žito, zatim male sveće za svake upokojene zbog kojih obeležavamo zadušnice ili jednu veću sveću za sve.

Žito je, objašnjeno je, simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog, a crno vino označava Božje milosrđe kojim se leče rane greha, stoji na ovom sajtu.

Podsetimo, kako je Informer već pisao, uoči Zadušnica planuo je biznis naručivanja hrane povodom ovog praznika posvećenom pokojnicima.