(ISTRAŽIVANJE) OVCE ZA ŠIŠANJE! Kamate na kredite u Srbiji DUPLO VEĆE nego u Hrvatskoj!

Velike razlike su očigledne u poređenju keš kredita indeksiranim u domaćim valutama (kunama i dinarima) i kod Adiko banke, OTP, Rajfajzen, ali i Sber

Banke koje trenutno posluju i na srpskom i na hrvatskom tržištu, malo je reći, deru Srbe sa kamatama na kredite. Ista banka, isti kredit, a razlika u kamatama se kreće oko 50 odsto. Tako će klijenti Adiko banke u Hrvatskoj za kredit sa rokom otplate od tri godine vratiti oko 13 odsto više od pozajmljene sume, dok će u Srbiji to biti 25 odsto više.

Ovaj primer pokazuje da banke u Srbiji imaju dosta prostora za snižavanje cena dinarskih kreditaDejan Gavrilović, Efektiva

Velike razlike su očigledne u poređenju keš kredita indeksiranim u domaćim valutama (kunama i dinarima) i kod drugih banka kao što su OTP, Rajfajzen, ali Sber.

Ono što je posebno očigledno jeste da su banke u Hrvatskoj klijente oslobodile troškova administriranja kredita, ali i naknada za puštanje kredita u opticaj. Za razliku od Hrvata, Srbi u te svrhe moraju da izdvoje oko dva procenta od pozajmljene sume, a kod nekih banaka, kao što je Sber, moraju da plaćaju i takozvano mesečno praćenje kredita, koje kada se pomnoži sa brojem meseci otplate dostigne popriličnu sumu (pogledaj tabele).

EVO OVAKO SE BANKARI BOGATE NA NAMA! Uz svaki kredit banka nam uzme letovanje, televizor, veš-mašinu...

Za tako nešto razlozi se mogu tražiti u stabilnosti valuta, ali ne nalazi se opravdanje za to da razlike u cenama kredita budu tolike. Ovo jasno ukazuje da banke u Srbiji i te kako imaju prostora da snize cene kredita, ukazuju stručnjaci.

Na primer, za keš kredit kamata kod nas na godišnjem nivou je 12 odsto, u Hrvatskoj 5,2, a banka je ista. Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva", na ovom primeru objašnjava:

Hrvatski klijenti su oslobođeni brojnih bankarskih nadoknada i provizija

- Izvori sredstava nisu isti u Hrvatskoj i ovde. U Srbiji je referentna kamatna stopa 3,55 dok je vrednost Belibora, odnosno referentne kamate po kojoj banke međusobno trguju dinarima, između 2,8 i 3,2 odsto. Ostatak do pune cene kredita, odnosno kamate od, na primer, 12 odsto predstavlja bruto zaradu banke, odnosno maržu, u kojoj su uključeni troškovi poslovanja i neto zarada. U Hrvatskoj je referentna kamata na kune od 0,6 do 0,7 odsto, ali je marža, to jest razlika do pune cene kredita, čak 5,2 % manja. Kuna je stabilnija valuta od dinara, ali ne toliko da bi marža u Srbiji bila 8,5 procenata, a u Hrvatskoj 4,5 - ukazuje Gavrilović.

Kako kaže, treba uzeti u obzir još neke faktore koji ukazuju na to da bi krediti u Srbiji mogli biti jeftiniji.

- Na to treba dodati da je trošak poslovanja banaka u Hrvatskoj sigurno veći, jer su i operativni troškovi veći (plate, komunalije, rentiranje prostora), pa je neshvatljivo zašto je marža na kredite u Srbiji gotovo duplo veća. Možda razloge treba tražiti u većem poverenju hrvatskih banaka u domaću valutu, veću konkurenciju ili veći obim plasiranih kredita, ili pak u procentu nenaplativih kredita, ali svakako i ovaj primer pokazuje da banke u Srbiji imaju dosta prostora za snižavanje cena dinarskih kredita - tvrdi Gavrilović.

PISMENA ISPOVEST BANKARKE O KREDITNOJ PREVARI VEKA: Svesno smo obmanjivali klijente! Morali smo da hvalimo kredite u švajcarcima!