ZA 60 GRAMA MESA DAMO 500 DINARA! Da li ste se zapitali zašto posle ovog obroka ostanete gladni? VAGA ĆE VAM DATI ODGOVOR (FOTO)

Ako ste se pitali zašto nakon obroka u "Mekdonaldsu" koji ste platili 600,700, pa i više od 1.000 dinara ostanete gladni, biće vam jasno kada vidite šta zapravo dobijate za ne tako mali iznos novca.

Zaštitnik potrošača je izmerio gramažu "Mekdonaldsovih" proizvoda i došao do zapanjujućih rezultata. Izabrali smo najpopularnije obroke - "big mek", čizburger, pomfrit, "čiken nagets" i pitu. 

Tako, na primer, "big mek", koji košta čak 490 dinara, sa sve zemičkom, prelivom i salatom ima nepunih 250 grama. I možda to ne zvuči malo dok vaga ne pokaže da pljeskavica iz tog sendviča ima svega, verovali ili ne, 33 grama. 

Dakle, za 490 dinara dobićete nešto više od 60 grama mesa ("big mek" ima dve pljeskavice, prim aut.), a ostalo je lepinja s namazima i prelivom. Poređenja radi, za dva ova sendviča možete kupiti kilogram najfinije junetine u marketima ili punjenu pljeskavicu od 300 grama sa dodatim prilogom i lepinjom. 

Za 230 dinara, koliko košta čizburger, dobićete samo 33 grama mesa. 

Raspon cena

Ništa bolje nećete proći ni ako poručite pileće štapiće, jer šest komada "čiken nagetsa" ima svega 107 grama, sa sve pohom, pa od pilećeg mesa verovatno ne ostane ništa. Ali zato se neće libiti da vam to naplate 470 dinara! Čak ni kada uz njih poručite krompiriće, nema kvalitenog obroka, jer je i gramaža pomfrita skandalozna, bilo da uzmete mali, srednji ili veliki. Tako je naša vaga pokazala da najmanje pakovanje pomfrita sa sve kesicom ima 74 grama, srednje 121, a najveće samo 150 grama, a raspon cena ide od 190 do čak 280 dinara. 

U ovom restoranu neće dobro proći ni ljubitelji slatkiša, jer pita koja je punjena i jagodom i vanilom nema ni 100 grama, već sa sve kutijom jedva meri 88 grama, a košta 230 dinara! 
Domaći stručnjaci smatraju da je cenovnik ovog restorana čista pljačka potrošača, pogotovo, dodaju oni, kada se uzme u obzir kvalitet tih proizvoda. 

Bojkot je lek

U "Pokretu za zaštitu potrošača Srbije" kažu da zakonom nije zabranjeno da formirate koju god hoćete cenu. Na potrošačima je da kazne trgovca koji im prodaje male obroke za ogromne pare tako što više neće jesti tamo, nego na onom mestu gde je najbolji odnos cene i kvaliteta.

- Tu nema kršenja zakona, jer svako ima pravo na slobodno formiranje cena. Razumem gnev potrošača što burger koji ima manje od 100 grama mesa plaćaju 490 dinara. To znači da će ih, ako kupe dva ta burgera, malo više od 120 grama mesa koštati skoro 1.000 dinara. Ali vi imate restorane i u Srbiji i u svetu gde za porciju od nekoliko zalogaja platite basnoslovno i to nije zabranjeno. Međutim, kupce niko ne prisiljava da jedu na takvim mestima i na njima je da odluče da li će pristati da daju toliko novca za taj proizvod. Ako smatraju da ne vredi tih para, ne treba uzaludno da ostavljaju stotine komentara na društvenim mrežama, već je najbolji način da kazne trgovca tako što tu više neće dolaziti i neće ostavljati svoj novac, već će jesti negde drugde - napominju u ovom udruženju, i dodaju:

- Evo vi ste u svom istraživanju pomenuli naš roštilj, koji je istovremeno i višestruko obilniji, i višestruko jeftiniji, i gde više mesa dobijete u toj jednoj punjenoj pljeskavici za oko 500 dinara nego u oba burgera zajedno za 980 dinara. Znači, svako može da nađe drugi ugostiteljski objekat gde je odnos cene i kvaliteta onakav kakav njemu odgovara. A "Mekdonalds" će imati ovakvu poslovnu i cenovnu politiku dokle god im to bude prolazilo za rukom. Dokle god budu imali veliki broj mušterija, što je i dalje slučaj, oni će biti takvi, ako ne i gori. I to je tako svuda, po principu stare umotvorine: dok je ovaca, biće i vune. 

Skupo, a nezdravo

Ne samo što je hrana iz ovog restorana preskupa za ono što se dobije u obroku, već je i veoma nezdrava, smatra i nutricionista Milka Raičević. Ona naglašava da se ti proizvodi nikako ne smeju jesti svakodnevno, jer nisu zdravi, pogotovo za decu!

- Šta god mi pričali, ljudi i dalje idu tamo i jedu tu hranu! Pod hitno moramo da menjamo svest i da ljudi shvate da ta hrana nije zdrava. Činjenica je da tu hranu nikako ne smemo jesti svakodnevno, a ponajmanje to smeju da rade mališani. To nisu namirnice koje deca treba da jedu. Mi i ne znamo šta sve stavljaju u obroke koje nam serviraju, jer je njihova receptura tajna. Svakako, istina je da tu hranu nikako ne možemo svrstati u zdravu. Činjenice su da su nam deca sve gojaznija, a stanovništvo sve bolesnije. Uvek je bolje jesti domaću hranu, treba se hraniti zdravo. Ako baš morate i baš želite, onda ponekad možete da pojedete i neki obrok iz "Mekdonaldsa", ali još jednom ponavljam da nikako ne bi trebalo tu hranu konzumirati često - napomenula je ona.

Istina o "Koka-Koli" u "Mekdonaldsu"

Točena "koka-kola" u "Mekdonaldsu" zapravo je obojena soda i nema veze s tim napitkom u originalnim pakovanjima. Ekipa Zaštitnika potrošača proverila je prostim eksperimentom ove tvrdnje i došli smo do istog zaključka - "koka-kola" iz "Meka" i ona iz marketa nemaju nikakve sličnosti sem istog naziva. Kada smo ih uporedili, shvatili smo da točeni napitak nije ni približno gaziran, ne peni i veoma je slabog ukusa. Najveći šok je bio kada smo uporedili boju - dok je tečnost iz limenke bila tamnobraon i delovala sveže i gazirano, "koka-kola" iz "Mekdonaldsa" izgledala je kao da je razblažena običnom vodom, bar u odnosu pola-pola. Delovala je poput čaja, svetlobraon boje, bez ikakvog ukusa. Posle dva gutljaja primetili smo da je bljutava, pogotovo kada više nije ohlađena. Zaključak je bio jasan - u toj ambalaži, osim imena, ništa nije bilo ni približnog kvaliteta.

U "Mekdonaldsu" kažu da su recepturu dobili od "Koka-Kole" i da je se striktno pridržavaju.

- Recepturu za napitke dobili smo od te kompanije i mi je u potpunosti poštujemo i pridržavamo se zadatih procedura. Prepoznatljivost i vrednost našeg brenda je upravo u konstantnom kvalitetu, jedinstvenom ukusu i usluzi i standardima koji važe u svim zemljama. Strogo se poštuju svi standardi kada je bezbednost i kvalitet hrane u pitanju u našoj kompaniji i to ne samo oni koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija, Evropska unija i zakoni država u kojima poslujemo, već i naši interni propisi i procedure. U Srbiji poslujemo više od 30 godina i svih ovih godina se pridržavamo tih standarda - kažu oni.