Vaskršnji intervju Đorđa Davida! ''Ne živim sa porodicom, ćerka me o tome ništa ne pita''!

Đorđe David neguje tradiciju, a ćerku Stašu uči pravim vrednostima. U ekskluzivnom intervjuu za Informer muzičar otkriva kako se u njegovom domu obeležava praznik i da li učestvuje u farbanju jaja.

Pravoslavni vernici danas proslavljaju Vaskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se obeležava u spomen na Hristovo vaskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom. Košarica sa što šarenijim jajima na stolu je prizor koji uveseljava svaki dom, a evo kako porodica Đorđa Davida obeležava praznik. 

Foto: Tanja Andric

Đorđe David i njegova devojka Ana koja mu je podarila ćerku Stašu ne žive na istoj adresi, ali je u vreme praznika porodica na okupu. 

- Kad sam bio dete Vaskrs se u mom domu proslavljao tiho, ali moj otac koji je bio seljačko dete je sve obeležavao u svojoj kući, u krugu porodice. Na tome je najviše insistirala moja baka koja je do poslednjeg trenutka za oca bila autoritet. Mislim da je Vaskrs, barem kad je pravoslavlje u pitanju, praznik koji ide ispred bilo čega drugog. Vaskrs treba da označava novi početak, vreme praštanja i pomirenja između ljudi koji nisu na istima talasnim dužinama i to je vreme kada treba da se posvetimo svojoj porodici i svojim naslednicima. 

Kako provodite današnji dan?

- Danas ću se prvo posvetiti svojim kandidatima u okviru takmičenja ''Zvezde Granda''. Smatram da je Bogom dana stvar kada dobiješ tako talentovane ljude, nebitno da li su te sami odabrali ili su ti ''pali u torbu'' u prvom krugu takmičenja. Ta priča je otišla u neku porodičnu energiju i ja na tome insistiram, ljudi iz moje ekipe se posećuju i kada se takmičenje završi. Nakon toga ću se videti sa mojom ćerkom Stašom koja je najveći motor u mom životu i sa Anom, pa ćemo ispoštovati običaje, uzeti jaja i tome slično. 

Da li pomažete ženi oko farbanja jaja i priprema za praznik?

- Ne. Prvo meni ta reč ''žena'' zvuči rogobatno. Ja nemam ženu, imam devojku sa kojom imam dete. Ja radim sve do momenta koji se zove kuhinja i rad u kuhinji. Sve što treba da se odradi okolo poput nabavke to je moj posao, a onda Ana preuzima stvar u svoje ruke i to uvek bude nešto raskošno. 

Ana i Vi ne živite na istoj adresi, jeste li bar u vreme praznika zajedno? Kako to sve funkcioniše?

- To funkcioniše fenomenalno jer se ne podrazumevamo. Nit ona mene podrazumeva kao fikus, nit ja nju podrazumevam kao natkrsnu. Dokle god postoji ta neka energija radovanja kada se dvoje ljudi sretnu to je stvar koja te drži u tenziji i drži te potentnim u svakom smislu te reči. Jako mi je tužno kada vidim da su ljudi po 20,30 godina u braku, a imaju neku mržnju u pogledu ili imaju potpuno jednu nezainteresovanost jedno prema drugom. To nije naš slučaj. Čovek sam koji je odgajan na bajkama znam da je bila ta centralna kupola gde su partneri klopali, vodili ljubav, družili se, a onda princ ili kasnije kralj imao je svoje odaje na desnoj strani, a princeza ili kraljica na levoj. I zato se svaka bajka završavala sa ''živeli su srećno do kraja života''. Trudim se da Ana i ja zadržimo tu distancu koja je inspirativna.

Kako je vaša ćerka reagovala na to što ne živite na istoj adresi, da li Vas je nešto pitala?

- Nikada ništa nije pitala. Zato što Staša ima mega tone ljubavi kojima je obasuta i od strane mene i od strane majke. Isto tako ima i mnogo pritisaka. Jako je inteligentna devojčica, ne znam na koga je povukla, brzo kapira stvari što se najbolje vidi kada je umetnost u pitanju. Staša ne postavlja tu vrstu pitanja, za nju je ovo normalna priča i što je najvažnije ne oseća nedostatak niti jednog roditelja, a za to je najviše zaslužna njena majka. 

Spomenuli ste muzičku školu, klavir... Da li postoji šansa da Staša krene vašim stopama? Da li ćete je podržati ako odluči da se bavi javnim poslom? 

- Podržao bih je 200 posto, ali samo pod jednim uslovom, a to je da bude među prve tri, čime god da se bavi. Ovo je surov posao, a pošto sam je dobio kasno, kada ona bude krenula snažno, neću moći da je štitim na taj način na koji bih voleo. Zato sam u ovom periodu njenog odrastanja brutalno surov. Kada sednem da radim klavir sa njom to ide do suza, neka je greška i na kraju kompozicije, kažem joj ''Stop, idemo ispočetka''. Mislim da će i sama odustati ako ne bude u prve tri, perfekcionista je. 

Počela je audicija za nove ''Zvezde Granda'', kakvi su Vaši planovi, da li ćete ostati u žiriju i naredne sezone? 

- Niko od članova žirija na to pitanje ne može da vam odgovori. O tome odlučuju ljudi iz produkcije. Moram reći da sam najvredniji član žirija, da sam neko ko se najviše posvećuje svojim kandidatima i nemam brigu. Moje nagrade i karijera mi omogućavaju da sednem pored Bosanca koji ima izvanrednu karijeru, pored Cece koja je najvećka balkanska zvezda, sa Violetom koja je još uvek neotkrivena kao osoba koja svoj posao i te kako zna da radi i tako dalje. Međutim, kada vođa kao što je bio Saša Popović ode, pojave se hijene koje žele da iskidaju ostatak mesa u plemenu. Mislim da smo mi jako pleme i da nam ništa ne mogu. 

Na audiciji se pojavio i Suzanin sin, da li je to negde i bilo očekivano?

- Danijel je sjajan, mladi, čovek koji muziku poznaje jako dobro. Odlično barata električnom gitarom, šokirao me je kada smo se nalazili da završimo posao za drugi ili treći krug takmičenja. Iznenadio me je izborom muzike, imamo slična interesovanja. Meni je privilegija to što mi je Saša njega dao kao lika sa kojim ću raditi na skraćivanje matrica. Kroz taj rad sam imao prilike da vidim kako razmišlja, koliko je brz u svemu tome i koliko je kreativan. Potpuno mi je logično da bude tu gde jeste. 

Saša Popović je bio izvanredan čovek. Upravo iz tog razloga su mnogi osudili njegove bliske prijatelje Brenu i Žiku što se nisu pojavili na pomenu, kako Vi gledate na to?

- Ja ne mogu da kažem da li je neko dobar čovek ili nije. Ali mogu da kažem da je Saša Popović sa mnom imao fantastičan odnos iako sam ga u početku strahovito osporavao. Imao je ludačku energiju, fantastične ideje i bio je čarobnjak koji nas je skupljao u liniju. Znate, ovakvoj budali je teško biti autoritet, a on me je stavio na mesto. Kad ulaziš u ovaj posao, na pravila cirkusa moraš da pristaneš. 

Spekulisalo se da će se žiri raspasti nakon Sašine smrti, ima li u tome istine?

- Imamo vrlo ozbiljan zadatak i moramo da ga ispunimo. Velika je odgovornost držati tenziju i držati ozbiljnost svega ovoga kada Saše nema. Ozbiljnost i veličina ekipe se pokazuje kada veliki poglavica ode, ako je stvarno to to ekipa će nastaviti da radi na isti način vodeći računa o postulatima koje je taj čovek napravio. Svađa u žiriju ima uvek, mi se šalimo da postoje klanovi, ali samo zato što branimo svoj stav. Ekipa koja se nalazi u zverinjaku, kako ja to volim da kažem, pre svega ima dušu. Bude tu i ozbiljnih svađa, ali sve se to prevaziđe.