EKSKLUZIVNO! MARIJA ŠERIFOVIĆ PROGOVORILA O USVAJANJU DECE, PA PRIZNALA: Nadam se da će Verica biti srećna baba...

Marija Šerifović kaže da bi ponovo ušla u rijaliti, ali samo ako bude u društvu zvezda! Jedina srpska evrovizijska pobednica uvek je bila drugačija od ostalih, pa joj ogoljeni život pred kamerama predstavlja svojevrsni egzibicionizam

Nespremna za pobedu

Kao jedan od najlepših trenutaka u životu izdvaja pobedu na Pesmi Evrovizije u Helsinkiju 2007. godine sa pesmom "Molitva":

- Bili smo previše mladi i nespremni za tu pobedu i sve što ona nosi. Uživala sam u njoj, ali mi je istovremeno natovarila na lomaču činjenicu da će zauvek to da mi stoji iznad glave. Pobediti na Evroviziji je velika stvar, ali ne uživam u tome kada se neko stalno poziva na to. A koliko sam dobrih pesama snimila od tada. Volela bih da konačno neko drugi pobedi na tom takmičenju da mogu malo da se odmorim. Bilo je onih koji su po svaku cenu želeli da se druže sa mnom posle povratka iz Finske. Bilo je i velikih razočarenja, ali to je normalno. Dobro je kada možeš da vidiš da se neko sa tobom druži iz koristi. Zapravo, uživam u tome kada to primetim.

Foto: HIT dodatak/informer

Još jedna od bitnih situacija u Marijinom životu bila je kada je 2013. godine objavila film "Ispovest", gde je ogolila dušu. Osim što je pričala o tome kako je njena majka Verica sva modra istrčavala na ulicu kako bi potražila policiju da je zaštiti od muža nasilnika, Marija je prvi put javno priznala da je lezbijka. Međutim, pevačica od tog momenta nikada u medijima nije pričala o tome, niti je javnosti pokazala svoju devojku. Ono što je zanimljivo jeste da se nikada javno nije zauzela za LGBT populaciju, niti je bila deo gej parade, koja se redovno održava u Beogradu.

- Film sam snimila da svima kažem šta imam i da više ne pričam o tome. Imala sam potrebu da svi sve znaju o meni, a onda sam rekla: "Hvala na pažnji i doviđenja." Ja jesam uz LGBT populaciju, ali nemam potrebu da javno o tome pričam, niti da budem kuma na paradama kao neke moje koleginice. Imam potrebu da pomažem ugroženima, onima koji su odbačeni i u problemu. Nedavno sam skućila momka kog su roditelji izbacili iz stana. Ali o tome se ne priča.

Šerifovićeva ističe da se zalaže sa slobodu jer ona nema cenu.

- Ne podržavam samo LGBT populaciju nego svako živo biće koje je iz nekog razloga ugroženo. Svako ima pravo da živi kako želi. Ko je ta osoba koja meni može da kaže: "Marija, živećeš tako i tako. Ili volećeš tu osobu, udaćeš se za ovog ili onog." Ko polaže pravo na vašu dušu? Na izbore? Ko polaže pravo na to da li se nekom sviđa moja frizura ili ne? Niko!

Foto: HIT dodatak/informer

Divno je biti niko

Marija se dotakla i aktuelne teme koja se tiče usvajanja dece gej parova.

- Svuda u svetu to funkcioniše bez ikakvog problema. U Americi postoji niz ustanova koje se bave time da li je neko adekvatan za usvajanje dece. Dokle god su to dve zdrave duše, dva smislena bića i dve inteligentne osobe, zašto bi bio problem da gaje dete?

Baš zbog toga što je Srbija i dalje zatvorena po pitanju gej populacije Marija je svoju slobodu pronašla u Americi. Ona je već šest godina na relaciji Beograd - Los Anđeles:

- Ne guši mene Srbija, ali u Americi nekako lakše dišem. Tamo je drugačiji način života, koji mene prija. Imam slobodu da budem niko. Tamo me niko ne prepoznaje na ulici i to je fantastičan osećaj. Divno je biti niko. Ne moraš da se očešljaš, da se obučeš... Možeš da ideš u japankama gde poželiš.

Foto: HIT dodatak/informer

Dobija pasoš SAD

Pevačica kaže da u Americi boravi regularno jer ima zelenu kartu, a uskoro bi trebalo da dobije i pasoš.

- Ja sam Amerikanka. Pre dve godine su mi stigli papiri da apliciram za pasoš, pa se sada bavim time. Nisam morala da se udajem kao mnogi naši ljudi, jer su Amerikanci mene prepoznali kao "eliana vid ekstraordinaris abilitis". Mnogo mi je lepo, tamo živim kao da sam na odmoru, palma, okean, prijatelji koji su mi kao porodica... Šta mi više treba? U Srbiji zarađujem novac, a tamo trošim, jer ne želim da se zaposlim, niti da otvaram nešto svoje. E, sad, ne znam šta će biti kada budem imala 55 godina, ako uopšte budem bila živa.

Ali zato Marija odlično zna kako želi da njen život izgleda za deset godina.

- Nadam se da ću voditi dete u školu i da će me slušati. Da će Verica biti srećna, luda baba. I da ću se svako jutro buditi pored okeana, gde ću piti kaficu, u svom stanu u Los Anđelesu - završava priču Marija, koja i dalje nije našla srodnu dušu:

- Nemam devojku, već dugo sam sama. Okupirana sam poslom. Ja sam prvi put imala ozbiljnu vezu tek sa 20 godina, jer sam pažnju više posvećivala karijeri nego ljubavi. Bila sam zatvorena po tom pitanju, a takva sam i danas.