"Idem u Kinu da snimam film, ekipi 'Belog lotosa' želim sreću": Miloš Biković posle otkaza u američkoj seriji osvaja novo tržište

Najpopularniji srpski glumac juče je u Beogradskom dramskom pozorištu primio nagradu "Tatjana Lukjanova" za višegodišnji umetnički doprinos toj kući, nakon čega je govorio o daljim planovima.

Nakon lažnih optužbi ministarstva spoljnih poslova Ukrajine da "podržava genocid" Miloša su producenti izbacili iz američke serije "Beli lotos", ali on nastavlja dalje gradi inostranu karijeru, i to u Kini!

- Planovi su podložni promenama, i u pozitivnom i u negativnom smislu, ali već sada mi je raspored za ovu godinu ispunjen. U tom planu je jedan film u rusko-kineskoj koprodukciji, čije je snimanje već počelo, a ja svoj prvi snimajući dan imam u četvrtak. Film se zove "Crvena svila" i snimaće se u Kini i Rusiji. Igram ruskog carskog agenta koji radi za Komunističku partiju Rusije. On pokušava da pomogne odbeglim Kinezima iz Komunističke partije Kine i spasi im živote jer žele da ih eliminišu - priča Biković za Informer i dodaje da kolegama iz "Belog lotosa" želi sve najbolje:

Foto: ATA Images

- Ekipi "Belog lotosa" želim svu sreću jer mislim da je to sjajan projekat. I oni su na neki način oštećeni celom ovom situacijom i nadam se da će sve da prevaziđu, pa da im i treća sezona bude fantastična. Pročitao sam scenario i mislim da će biti odlično.

Biković otkriva kako bira uloge.

- Sada i serije pripadaju filmskoj umetnosti. Tržište je takvo da kvalitetnih filmova i serija sada, osim na Zapadu, ima i u Rusiji, Koreji, Kini... Gde ću da glumim odlučujem po tome šta je kvalitetno i tek kada pročitam scenario. I naša kinematografija može da parira svetu jer je autentična i imamo dovoljno glumačkih i rediteljskih kvaliteta, pa možemo da stvaramo sadržaje za ceo svet - kaže glumac i dodaje da je od starijih kolega učio još od tinejdžerskih dana:

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

- Sa 14 godina sam ušao u BDP i igrao s Draganom Nikolićem. Imao sam tada jednu scenu i dve replike i posle toga su me stavljali u neku kutiju i izbacivali sa scene, što je otprilike i odgovaralo mojim glumačkim dostignućima u to vreme. Posle predstave sam ostajao i slušao razgovore starijih kolega u bifeu. Za mene je to bilo posebno iskustvo zato što sam se više upoznao s tim glumačkim životom iza scene, slušajući njihove priče.