"Jovana i ja nećemo više voditi Evroviziju": Željko Joksimović u velikom intervjuu otkrio koje pravilo je veliko muzičko takmičenje promenilo zbog njega

Proslavljeni pevač i kantautor obeležava 20 godina od evergrin pesme "Lane moje", govori o porodičnom životu, deci i supruzi

Željko Joksimović apsolutni je šampion u broju učešća na Evroviziji kada je reč o srpskim izvođačima. On se ove godine pojavio na "Pesmi za Evroviziju" kako bi izveo pesmu "Lane moje" s kojom se pre tačno 20 godina pojavio na prestižnom muzičkom takmičenju i osvojio drugo mesto izgubivši od Ukrajinke Ruslane koja je pobedila s numerom "Wild dance".

Foto: RTS prntscreen

 

Željko je sada napravio retrospektivu i priznao da dugo nije bio svestan svog uspeha koji je 2004. godine napravio: 

- Uglavnom sam nesvestan trenutnih dešavanja i mora da prođe dan ili dva da to procesuiram u glavi i onda ću napraviti neku retrospektivu. Lepo je ovo sad što sam doživeo bez obzira na tu vremensku distancu, sve mi je nekako isto, samo je aranžman drugačiji. Ova verzija je stara šesnaest godina i taj aranžman, koji je radio sa mnom Aleksandar Sedlar, sam izvodio na žrebu “Evrovizije“, koji je bio u Beogradu 2008. godine. Dobar je osećaj. Čovek kada napravi neki veliki uspeh, ja sam bar takav, onda se ne osvrćem mnogo na to, nego ga zaključam u glavi. Kad se podsećanje desi, kao ovo, onda si svesniji. Sećam se, to je glavna impresija.

Foto: RTS prntscreen

 

Obeležili ste ovaj uspeh na bini, a da li će možda biti privatna žurka?

- Razmišljao sam pre neko jutro da napravim žurku i mislim da hoću. Ovo je jubilarna godina, zvanično dvadeset godina, petina veka kao što volim da kažem.

Da li ste se sami setili da je prošlo toliko ili vas je neko podsetio?

- Nije me niko podsetio, znam dobro da brojim godine samo ali prosto kada pogleda čovek brzo je prošlo, a i nije brzo. Mnoge stvari su se u međuvremenu izdešavale na privatnom i na poslovnom planu, to čini život sadržajnijim i jako sam ponosan na to.

Foto: Printnscreen/You Tube

 

Ljubavna priča vaše supruge i vas počela je upravo kada ste vodili program Evrovizije u Beogradu. Kada bi se ponovo desilo da takmičenje dođe u Beograd, da li bi ste pristali ponovo da vodite program?

- Ne bismo, to treba da budu drugi ljudi. Ne treba da se ponavljaju ljudi jer svake godine treba da bude unikatan par, trio ili kvartet voditelja koji ostanu upisani u toj nekoj istorijskoj knjizi “Evrovizije“. Te godine kada sam komponovao pesmu “Oro“, takmičenje je bilo u Beogradu, a dobio sam poziv da budem voditelj “Evrovizije“, domaćin, a onda su rekli “on ne može da vodi, zato što ima kompoziciju koja se takmiči i ne treba da bude pristrasan kada je glasanje“. Onda je pokojni Aleksandar Tijanić, koji me je pozvao da budem voditelj zajedno sa Jovanom, pitao tu referentnu grupu da li postoji to negde u pravilima da domaćim ne sme da ima kompoziciju, a oni su rekli da to ne piše u statutu. Onda molim vas glasajte da li Željko Joksimović može da vodi “Evroviziju“ i oni su glasali i rekli naravno da može. Od te godine postoji klauzula u evrovizijskim pravilima da voditelj ne sme da ima kompoziciju koja se takmiči. Na to sam ponosan, što sam uspeo da promenim malo pravila.

Sa suprugom Jovanom imate sina Kostu i ćerkice Anu i Srnu, da li su nasledili talenat za muziku?

- Apsolutno i na to sam baš ponosan jer više liče na mamu da to nije moglo da bude neprimećeno. Kosta je već treći razred muzičke škole, a Ana i Srna imaju te časove pripremno tako da će i one uskoro da krenu u muzičku školu, jako su muzikalne i dobro pevaju.

Foto: ATAIMAGES

 

Verujem da vam je koncert u Osijeku bio poseban jer su tu bila i deca. Kakvi su njihovi utisci?

- Napravili smo, zahvaljujući mom timu koji je došao malo ranije, specijalan doček i to ćemo pokazati u narednom periodu. Kosta je bio na mojim koncertima, ali Ana i Srna koje imaju šest i po godina nisu bile nikada. Kada mi je Ana jednom prilikom rekla citiram: “tata, kad ćeš da nas vodiš na koncert, znaš da nisi nikad“, to me je tako nekako zabolelo. Rekao sam u Osijeku mora da se desi. Zahvaljujući odličnoj organizaciji koncerta u Osijeku mi smo uživali u tom raspoloženju pre, tokom i posle koncerta da sam stvarno taj koncert upamtio i biće mi jako specifičan tokom cele moje karijere. Srećan sam zbog toga i oni su srećni.

"Neću na Evroviziju kao takmičar"

Za ovih dvadeset godina šta smatrate kao tri najveća uspeha?

- Nisam razmišljao o tome. Imao sam dosta uspešnih kompozicija na “Evroviziji“, dva treća mesta, jedno drugo, jedno šesto, to su veliki uspesi za ovih dvadeset godina.

Da li se iz godine u godinu menja ukus evrovizijske publike?

- Mislim da se ne menja, uvek je bilo drugačijih numera pogledajte unazad i trideset godina. Svaka drugačija pesma ima veliku šansu da pobedi. Jedna od takvih je “Lane moje“, kao što je bila i “Lejla“, “Nije moja ljubav stvar“, “Adio“ i “Oro“, one su drugačije pesme, možda svojstvenije nekom mom senzibilitetu koji je na moju sreću postao prepoznatljiv širom sveta i kod evrovizijske publike. Siguran sam da ova pesma da se izvede sada u ovakvom aranžmanu kakva je bila napravila bi izuzetno veliki uspeh. Ono što je dobro je uvek dobro, ne treba menjati.

Rekli ste da se nikada više nećete prijaviti, zbog čega ste doneli takvu odluku?

- To puno vremena oduzme, tu su i drugi ljudi mladi koji dolaze i dokazuju se. Vodio sam “Evroviziju“ sa mojom suprugom u Beogradu, sve sam bio na tom takmičenju. Nisam bio samo supervizor, to ako me pozovu, pa i to da probam. Sve sam probao i to sad treba da živi. Nisam rekao da neću komponovati nešto novo, tu je uvek zadovoljstvo i na kraju krajeva i obaveza da zemlju predstavljaš, ali da se takmičim ne.

Foto: ATAIMAGES

 

Duet sa Cecom

Kakve će biti nove pesme koje pripremate?

- Biće duetskih pesama, sa Cecom bi trebala da se snimi uskoro. Ima jako dobrih pesama i to nećete verovati možda čak više od polovine za sada, to kažem jer uvek u minut do dvanaest napravim nešto novo. Ima i drugih autora koji su mi slali, Miloš Roganović je napisao duet sa Cecom, Tonči Huljić, Aleksandra Milutinović i Aleksandra Kovač. Baš sam srećan i ploča mi se baš sviđa. Jedva čekam da izađe i mislim da će publici da se dopadne. Pošto sam znao da je dvadeset godina od pesme “Lane moje“, napravio sam jednu nameru koja zvučno podseća na atmosferu te pesme i može čak i kao instrumental da ide. Međutim, Miloš Roganović je napisao jako dobar tekst i pesma se zove “Skadarlija“. Kada sam to čuo, bilo mi je toplo oko srca jer se radi o telu Beograda, na zaboravljeni deo Beograda jer tu kada dođete vidite strance. Do filma “Toma“, možda malo i pristrasno zvuči, bila je malo u zapećku, a sad se to vratilo i baš mi je bilo puno srce kada mi je Miloš poslao tekst na moju melodiju. “Hiljadu žena“ je radio Braja, stari tandem i ploča će biti super.

Čvarci i sećanje na Valjevo

Dosta se “oživeli“ Valjevo u prethodnom periodu kroz film?

- To je lokal patriotizam i sada je Valjevo svakako sve bliže i bliže Beogradu i zbog toga sam posebno srećan. Kada smo snimali “Tomu“ išao sam kolima dva puta do Valjeva i vratio se do Beograda, to mi je bila davnašnja želja. Neću da idem autobusom dva sata i petnaest minuta, hoću da idem kolima, malo brže vozim i stignem za pola sata i mogu tri puta da odem i da se vratim.

Pošto pričamo o Valjevu, da li vi jedete čvarke?

- Jedem, nisam dugo jeo ali kada sam video da čvarci regulišu dobar i loš holesterol onda sam se vratio duvan čvarcima, zaštićenom patentu iz Valjeva, gospodina Slavena.