"Sledeća stanica bio je klinički centar!" Jovana Pajić otvorila dušu o bolnom periodu kroz koji je prošla: "Nisam imala ništa..."

Pevačica je govorila o svom povratku na scenu, ali i bolnom periodu koz koji je prošla zbog razvoda.

Pesma "Ludilo moje" Jovane Pajić definitivno je hit leta, a pevačica je ponosna, s obzirom na to da je, kako kaže, prvi put sama birala pesmu. 

-  Ideja mi je bila da snimim pesmu koja nije odraz želje producenata ili bilo koga drugog s kim sam potpisala ugovor, već nešto što odražava mene. U "Zvezdama Granda" sam bila dete jer šta si drugo kad imaš 15 godina. Zato je sve pesme koje sam posle tog takmičenja snimala birao neko drugi. Sada, kada sam dostigla zrelost u svakom smilu, poželela sam da uradim nešto što osećam. Kao da sam htela da kažem: "Izvolite, ovo mi se dopada", pa da vidimo šta ćemo dalje. Budući da je u tom trenutku dosta pevača objavilo albume, nisam mogla da verujem da ću jednom pesmom uspeti nešto veliko da uradim - ispričala je ona.

Foto: ATAIMAGES

Pevačica je dugo bila van scene jer se posvetila odgajanju dece, iako nije tako planirala.

- U početku sam imala ideju da se par meseci posle porođaja vratim poslu, ali kasnije nisam želela. Moj bivši suprug je u tom periodu radio punom parom, pa sam pomislila - ako budem imala upola obaveza koliko on, ko će biti s našim ćerkama? Nisam htela da propustim taj najvažniji period njihovog odrastanja. Da sam bila prinuđena da radim - sigurno bih radila, ali sam bila zadovoljna onim što smo imali. U toj pauzi mi se samopouzdanje poljuljalo, tim pre što sam imala utisak da je mnogo duža, nego što je bila. Zapravo, ovo ne doživljavam kao povratak, već kao novi početak. Trebalo mi je mnogo energije da ponovo uđem u ulogu pevačice, jer to zaista jeste uloga. Muzika mi je nedostajala, ali ne i bitisanje u javnosti - bila je iskrena Jovana za Stori.

Foto: ATAIMAGES

Ona priznaje da je razvod bio najteži period njenog života, ali da je uspela da ostane stabilan zbog svoje dece.

- Razvod je, zaista, bio najteži period mog života, jer moraš da ostaneš stabilan zbog njih dve, a osećaš se potpuno suprotno. Ako preskočimo sitno zadovoljstvo da me je ova pesma osnažila i pothranila moj ego, mnogo mi je značajnije što sam im svojim primerom pokazala kako da se sutra same izbore za bilo koju svoju želju ili kako da prođu kroz krizu. To mi je dragocenije od bilo čega.

Za razliku od mnogih zena, koje nastoje da ne pričaju o razvodu, jer svi koji su kroz njega prošli znaju kolika je trauma, Jovana je spremna da i o toj temi govori vrlo staloženo.

Foto: ATA Images

- Mada je bio na moju inicijativu, razvod je izuzetno težak. Moji roditelji su i danas u braku, a ja sam se udala s idejom da će to biti zauvek. Tu svoju ideju sam jurila punih deset godina, ali kada dođe trenutak za razvod, on se uvek oseti, samo je pitanje da li ćemo ga ignorisati ili ne. Kad ostaneš sam sa sobom, jasno ti je da li nešto može da se popravi, da li problemi mogu da se reše i na koji način ili za to ne postoji nikakva šansa. U tom momentu imala sam trideset i nečto godina i jasno mi je da ne mogu da tako živim ni sledećih pet, a kamoli dvadeset-trideset godina i da ću se, ako pokušam, sigurno razboleti. Ljudi često govore kako u lošem braku ostaju zbog dece, ali ako nešto treba činiti zbog njih, onda je to nastojanje da ih izmestite iz takve priče kako sutra ne bi smatrala da je normalno da brak tako izgleda. Pred donošenje ključne odluke, kada sam psihički baš potonula, pomislila sam - kad bi sutra neko moju decu pitao da opišu svoju mamu, šta bi rekle, kad me u poslednje vreme stalno gledaju kako sedim u bademantilu, s cigaretom i praznim pogledom usmerenim kroz prozor. Ta slika me je bukvalno proganjala. Bila sam spremna da učinim sve sto je neophodno da to ne bude opis njihove mame - zaključila je Jovana.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Činjenica je da mnogi ljudi znaju šta treba uraditi, ali im strah ne dozvljava da povuku odlučujući potez. Jovana priznaje da je i ona imala te strahove, ali da je uspela da ih prevaziđe.

- Naravno da sam se bojala, ali što bi rekla jedna moja prijateljica - i moje dno je imalo podrum, a ja sam bila u tom podrumu. Bila sam sigurna da će mi, ako nešto ne uradim, sledeća stanica biti klinički centar. Da nisam imala ćerke, možda ne bih imala motiv da bilo šta učinim, već bih pustila da se razbolim ili iskopnim. One su bile moja snaga.

O periodu koji je za nju bio veoma dramatičan govori veoma smireno, a u takav balans sebe je uspela da dovede uz veliku pomoć prijatelja i bliskih ljudi.

Foto: ATAIMAGES

- Neko će mi reći lako je tebi da tako govoriš kad si imala ovo ili ono, ali to nije tačno. Nisam imala ništa. Iz sopstvenog stana sam, zajedno sa Helenom i Dinom, otišla da živim kao podstanar. Srećom, imala sam porodicu i prijatelje koji su mi pomogli da se ispravim. Međutim, koliko god svi oni bili divni, svaku pomoć na neki način treba vratiti, na nju se ne može računati doveka, a i ne možeš se osećati lepo u takvoj situaciji. Sada sam zahvalna i Bogu i ljudima oko mene, koji mi nisu dozvolili da verujem da ne vredim dovoljno, da ne mogu, ne umem, da nisam dovoljno jaka... Nisu mi dozvolili da obitavam u mislima koje nemaju rešenje. Konstantno su me gurali, zvali, neke stvari radili umesto mene... Na kraju me je bilo sramota da izneverim sve njih. Pomislila bih - ja nemam snage da se pomerim, a svi oni se cimaju zbog mene. Naravno, pomerala sam se zbog moje dece, ali i zbog njih - ispričala je pevačica.