"Štrajkovala sam glađu tokom 'Sablje' 10 dana!" Cecu zatvor slomio: Kosti su mi se smrzavale, bilo je bedno!

Svetlana Ceca Ražnatović, neposredno nakon izlaska iz Centralnog zatvora, dala je intervju u kojem je govorila o policijskoj akciji "Sablja" u sklopu koje je bila uhapšena.

Serija "Sablja" počela je sa emitovanjem na Radio-teleiziji Srbije i samim tim čuvenu policijsku akciju ponovo stavila u prvi plan. Ubice premijera Zorana Đinđića procesuirane su, a tokom operacije bila su uhapšena neka od najpoznatijih imena domaće estrade.

Među njima jeste i Svetlana Ceca Ražnatović koja je, odmah po izlasku iz zatvora, te 2003. godine dala intervju tabloidu "Svet". Ceca Ražnatović ispričala je kako je provodila zatvorske dane. 

Kada je policija 17. marta došla u tvoju kuću, da li si uopšte očekivala da ćeš biti privedena na informativni razgovor, a kasnije zadržana u pritvoru?

- Ništa od toga nisam očekivala. Dolazak policije u moju kuću bio je veliko iznenađenje za mene. Rečeno mi je da moram na pola sata u policijsku stanicu da bih dala izjavu o trofejnom oružiju mog pokojnog supruga. Međutim, četiri meseca se nisam vratila kući.

Foto: ATAIMAGES

Pred tvojom kućom u tom trenutku bio je veliki broj novinskih ekipa, ali niko nije uspeo da te fotografiše na izlasku iz kuće. Da li si izašla na neki tajni izlaz, kako se pričalo po gradu?

- Izašla sam na vrata na koja svakog dan ulazim u svoju kuću. Nikakvog skrivanja nije bilo. Pred kućom me je čekao policijski automobil marke "golf" kojim sam prebačena do MUP-a. Prošli smo pored prisutnih novinara, ali niko od njih nije reagovao.

Kako si podnela prve dane pritvora?

- Strašno! Prvih pet dana provela sam u MUP-u "29. novembar". To je za mene bio veliki šok i za to vreme smršala sam već 5-6 kilograma. Bilo mi je strašno što sam odvojena od dece, a nisam smela ni da pomislim šta sve moja porodica preživljava. S druge strane, bilo mi je važno i kako će mediji prezentovati moje hapšenje. Zbog svega toga bilo mi je veoma neprijatno. Prva dva meseca pritvora nisam imala pravo da čitam novine, pa nisam mogla ni da znam šta se sve piše o meni, na svu sreću. Kada sam počela da dobijam domaću štampu, mnogi mediji su uveliko promenili "ploču", pa sam izbegla šok koji bih doživela da sam čitala sve te gadosti. Kako sam kasnije saznala, čula i videla, bilo mi je sasvim jasno da su me, po lišavanju slobode, mediji satanizovali!

Foto: ATAIMAGES

Pričalo se da si u zatvoru preživela razne torture i da si bila fizički zlostavljana?

- E, sada ćemo definitivno staviti tačku na tu temu! Policija je bila izuzetno korektna prema meni. Tokom boravka u stanici "29. novembar", što je bio moj prvi susret sa policijom, nisam doživela nikakvu neprijatnost i tim ljudima mogu samo da se zahvalim na tretmanu. Što se tiče CZ-a, ni tamo nisam doživela bilo kakvu neprijatnost, a kamoli fizičko maltretiranje. Osoblje me je poštovalo i uvažavalo, naravno, u skladu sa zatvorskim propisima. Podredila sam se svim zakonima i propisima koje je trebalo poštovati u zatvoru, i nikakvih problema nije bilo.

U zatvoru si štrajkovala glađu. Šta te je navelo na takav potez?

- Onog momenta kada sam saznala da mene i moju sestru Lidiju deli jedna zatvorska soba, odlučila sam da to učinim. Štrajkovala sam glađu zbog nepravde koju doživljava moja porodica, moja sestra koja je ni kriva ni dužna u zatvoru, pa i zbog svega što sam ja prošla. Nije mi bio cilj da tim štrajkom glađu izdejstvujem nešto u sopstvenu korist. Nisam kukala ni dok sam dva meseca pre toga sama bila u zatvoru. To je bio znak moje tuge zbog hapšenja moje sestre! Deset dana sam štrajkovala glađu.

Foto: ATAIMAGES

Ko te je posećivao tokom četiri meseca zatvora?

- Posećivali su me članovi moje porodice i moj kum Pelević. Posete nisu bile česte jer je su sudije morale da ih odobre. Susreti su bili vremenski ograničeni i bili smo razdvojeni staklenom pregradom. Kratko vreme, a pri tom toliko emocija i problema, da je zaista teško bilo uspostaviti normalnu komunikaciju. Recimo, moj otac je bio toliko potresen kada me je video, da je ceo susret preplakao.