Na poligonu mašina, a evo kakav je privatno! Zvezda Exatlona o životu posle takmičenja (VIDEO)

Bivši učesnik "Exatlona" Andrej Bedić otkrio je kako se nosio sa porazima u takmičenju, ali i detalje iz privatnog života koje javnost do sada nije znala.

Nakon povratka iz Dominikanske Republike Andrej Bedić započeo je zajednički život sa svojom devojkom Valentinom, posvetio se poslu, ali treninge ne propušta. 

Učesnik prve sezone sportskog rijalitija Exatlon Srbija slobodno vreme voli da provodi na Paliću gde je razgovarao i sa voditeljkom Informera Jelenom Dimirijević. 

Foto: informer.rs

Koliko u životu zaista umeš da staneš i odmoriš, s obzirom na to da svi govore da je život brz?

- Veoma malo. Prija mi kada imam vremena za to, ali stvarno mnogo radim. Trenutno imam malo vremena za odmor, ali ako uspem, onda izađem ovde sa devojkom. Igramo neke igre sa rekvizitima, loptama... Basket, ping-pong, sve to.

Ceo život si u sportu. Koji ti je bio prvi sport?

- Prvi sport mi je bio džudo. To možda niko ne zna, ali trajalo je jako kratko, pa se i ne sećam toga.

Zbog udaraca se ne sećaš? 

- Možda! Ne sećam se ni da sam dobio udarac, tako da je sve moguće. Posle toga sam prešao na plivanje, to je trajalo veoma dugo i još traje. Pored plivanja sam krenuo sa trčanjem i biciklizmom, svim tim triatlonskim sportovima, pa onda i teretana. Počeo sam sa street workout-om. Baš sam ovde krenuo da treniram treninge snage i tu sam izgradio mišiće.

Da objasniš gledaocima koji ne znaju šta je street workout i kalistenika?

- To je trening sa sopstvenom težinom. Kada nemaš ili ne koristiš tegove, radiš osnovne vežbe poput sklekova, zgibova i propadanja. Ima još gomila vežbi sa sopstvenom težinom za koje ljudi i ne znaju. Kada kreneš, radiš uvek iste vežbe i s vremenom ti postane lagano. Posle, kada kreneš u teretanu sa tegovima, bude ti lakše jer si već izgradio mišiće. Ipak, mislim da je najbolja kombinacija povezati trening sa tegovima i trening sa sopstvenom težinom. Inače, radim i kao personalni trener u teretani, a radim i sa decom i sa odraslima na plivanju.

Sa kim je teže raditi - sa decom ili sa odraslima?

- Dobro pitanje. Odrasli brže nauče da plivaju, ali kada odrasla osoba uopšte ne zna da pliva, onda moram da joj pomažem u vodi, a nije ih baš lako držati kao decu. U tom smislu je teže. Sa druge strane, deca teže slušaju i teže zapamte vežbe. Oba slučaja imaju svoje teške strane, ali obožavam da radim i sa jednima i sa drugima. Predivan je osećaj kada nauče.

Sportista na tatu

Od koga si povukao te sportske gene? Da li si na mamu ili na tatu?

- Više sam na tatu. On je bio sportista i bavio se raznim sportovima. Ako gledamo moju porodicu, ja sam tu negde na vrhu po aktivnostima.

Prijavio si se za Exatlon. To je takmičenje gde si postigao mnogo, iako je bilo jako teško. Zašto si se prijavio?

- Gledao sam mađarsku verziju emisije i uvek sam hteo tamo da se prijavim. Kada sam video da će se raditi u Srbiji, rekao sam sebi: "Hajde da probam, bolje da probam nego da se kajem." Prihvatili su me i otišao sam tamo jednostavno da se igram.

Foto: informer.rs

Da li je teško u današnje vreme igrati i zabavljati?

- Nije teško, danas bar ima mnogo opcija za to. Možeš napolje, možeš unutra, bukvalno sve možeš da izmisliš.

Kada je Andrej tužan?

- Kada ne mogu da uskladim trening za sebe. Tada budem više razočaran. Imam mnogo obaveza i nekad teško uklopim trening, pa budem malo tužan, ali sledećeg dana to nadoknadim. Najsrećniji sam kada sve uspem da završim na vreme.

"Svaka joj čast što me trpi"

Kako izgleda tvoj dan? Radiš kao trener, viđaš se sa devojkom, porodicom...

- Sa devojkom sam se nedavno preselio, sada živimo zajedno. Hvala na čestitkama! Prošli put kad smo pričali još sam živeo sa roditeljima, ali posle Exatlona smo uspeli da se preselimo. Dan mi izgleda tako što ustanem, odradim privatne treninge na bazenu i u teretani, pre podne imam školicu plivanja, pa opet treninge. Posle podne imam malu pauzu od tri-četiri sata i onda sve kreće ispočetka. I u sve to moram da uskladim i sopstvene treninge.

Počeo si da živiš sa devojkom. Da li ti je to prvi put da se odvojiš od roditelja?

- Jeste, prvi put je, ali super mi je. Naravno, voleo sam da živim i sa roditeljima, ali i ovo je odlično, samo ona i ja.

Foto: informer.rs

Ko kuva i jeste li raspodelili kućne poslove?

- Više devojka, bukvalno sve ona radi. Katastrofa sam! Radi i ona, pa još kuva i sprema po kući. Znam, katastrofa sam! Nekad skuvam nešto, ali jako retko. Nosim smeće dole i nekad operem veš. I to je to. Svaka čast Valentini što me izdržava!

Da li si imao obaveze u kući dok si živeo sa roditeljima?

- Bilo je slično. Pomagao sam nekad, ali roditelji su radili većinu stvari. Jako sam lenj za kuću, ali sam zato za sportske aktivnosti izuzetno aktivan. Tamo potrošim svu energiju, pa kad stignem kući, nemam snage za obaveze. U tom smislu sam katastrofa.

Porazi mu teško pali

Nema veze, bar si simpatičan, vedar i sportski nastrojen. A u Exatlonu, jesi li tamo bio vredan?

- Jesam! Tamo sam prao sudove i veš, čistio... Trudio sam se da budem kao i svi drugi, tamo nisam imao drugih obaveza pa sam imao vremena za to.

Rekla bih da si po prirodi flegma i opušten. Čak i kada si gubio u takmičenju, nisi imao nervne slomove kao neki drugi?

- Nisam pokazivao, ali unutra sam bio tužan kada izgubim, pogotovo na početku. Pri kraju mi je već bilo lakše i lakše sam prihvatao poraz.

Jesi li navikao da gubiš u životu?

- Pa, ne baš toliko kao u Exatlonu. Ali sada me manje boli ako izgubim. Pet-šest godina sam se takmičarski bavio plivanjem, nisam uvek pobeđivao, tako da jesam navikao i na poraze.

Pošalji neku poruku gledaocima, i mlađima i starijima.

- Nemojte da se predajete, pratite svoje snove i uživajte u životu. Ako dobijete prilike u životu, prihvatite ih, jer to može samo pozitivno da utiče na vas. I naravno, pratite Exatlon 2!

BONUS VIDEO