''Bio si primer svima!'' Danas sahrana džudiste Partizana koji je poginuo u stravičnoj nesreći (FOTO)

Džudista Lazar P. (16) koji je nastradao 29. oktobra kada je kombi u kom je bio sa svojom ekipom sleteo s puta i prevrnuo, danas će biti sahranjen na groblju u Malom Mokrom Lugu u Beogradu.

Porodica i prijatelji će danas ispratiti na večni počinak talentovanog džudistu, a potresna čitulja za Lazara P. osvanula je rano jutros i slomila srca mnogih.

''Poslednji pozdrav dragom dečaku koji je bio primer na svim poljima. Neka te anđeli čuvaju. Porodici, njegovim drugarima i trenerima u JK Partizan iskreno saučešće,'' stoji u čitulji.

Foto: Novosti čitulje

Podsetimo, teška saobraćajna nesreća na putu Novi Sad - Beograd, dogodila se 29. oktobra kada se ekipa džudo-kluba ''Partizan'' vraćala sa međunarodnog takmičenja u Azerbejdžanu. Kombi u kom su bili mladi takmičari uzrasta od 13 do 16 godina, vozio je trener S.S. koji je oko 3.30 časova posle ponoći sleteo s puta, probio zaštitnu ogradu i prevrnuo se. 

Lazar je preminuo na mestu, dok su njegov brat blizanac, kao i šestorica dečaka i trener, povređeni.

Potresne reči doktora

Reči jednog doktora sa Odeljenja dečije hirurgije, prof. dr Slobodana Grebeldingera, koji je tog kobnog jutrabio zadužen za zbrinjavanje povređenih dečaka, potresle su čitavu javnost.

''Čitav život sam vezan za Džudo klub Partizan Novi Sad, mojih troje dece su džudisti tog kluba. Godinama idemo na takmičenja, bodrim svoju decu, decu svog kluba i volim i divim se svakom učesniku turnira. Džudo nije samo sport, to je veština, način života i kontrola fizičke snage umom. Pređemo stotine kilometara da stignemo na takmičenje. U nedelju smo se vratili iz Ugljevika sa Kupa i deca su mi osvojila četiri medalje. Kobne noći sam bio dežuran i u sredu, oko pola četiri ujutro, javljeno je da nam stižu povređeni džudisti Partizana iz Beograda koji su se vraćali sa takmičenja. Srce mi se stisnulo, poželeo sam da svi budu dobro... Počeli su da donose povređene, organizovao sam Urgentnu hirurgiju da damo sve od sebe za dobrobit dece. Nisu to bili obični pacijenti bili su ponosni, dignutih glava i u najtežim trenucima, spremni da hrabro i dostojanstveno pobede i na tatamiju života. Dok sam pregledao povređenog džudistu, iz džepa mu je ispala medalja, uzeo je u ruke i stisnuo na grudi da se ne izgubi, srce mi se cepalo od tuge i posle čitavog života u hirurgiji iz oka mi je potekla suza...,'' napisao je dr Grebeldinger.