Duško krenuo da pliva za Časni krst, pa kolima sleteo u Dunav: Potresna ispovest majke: "Ne mogu da prihvatim, sve se nadam da će doći..."

Danas se navršavaju dve godine od tragične smrti Duška Đorđevića, koji je u januaru 2024. godine stradao kada je sa prijateljem krenuo da pliva za Časni krst.

Duško Đorđević je 19. januara 2024.godine, pun radosti i vere, sa prijateljem J. M. krenuo na Dunav, želeći da učestvuje u plivanju za Časni krst. Umesto praznika, porodici je ostala tragedija, a majci bol koji ne jenjava.

- Ne mogu da prihvatim da mog sina nema već dve godine! Kada pričam o mom Dušku nikad ne izgovorim da je mrtav, sve se nadam da će doći - drhtavim glasom započela je svoju ispovest za Blic Vesna, majka tragično stradalog Duška Đorđevića.

Foto: Tanjug/privatna arhiva

Kako priča, dan uoči tragedije, na Krstovdan, majka i sin su se poslednji put zagrlili. Taj zagrljaj, kaže, i danas nosi sa sobom. Duško se, prema njenim rečima, dugo pripremao za plivanje i tome se iskreno radovao.

- Duško je u avgustu 2023. godine nakon osam godina došao iz Nemačke i od tada je bio u Velikom Gradištu. Voleo je da posećuje manastire, osećao je neki mir tamo i hteo je da pliva za Časni krst. Rekla sam mu da ide ako hoće i ako oseća potrebu da to treba, neka uradi - priča Vesna.

 Ona mu je tog jutra spremila bademantil, šorc i peškir, a Dunav je sve to odneo sa sobom.

Foto: printscreen

Danas, dok se sprema da obeleži drugu godišnjicu sinovljeve smrti, Vesna kaže da Duško za nju nije prošlost, već svakodnevna prisutnost.

- Ne prihvatam činjenicu da nije živ. Spremam mu godišnjicu, ali nekako stalno je tu. Na primer, spremam pihtije i razmišljam šta bi mi rekao da li sam ih dobro spremila. Bio je odličan kuvar, pa se stalno preispitujem kakav bi komentar dao na neko jelo. To su neke stvari svakodnevne koje me podsećaju na njega – kaže kroz suze.

Podsetimo, tragedija se dogodila 19. januara 2024, godine u selu Ostrovo, nekoliko kilometara od Velikog Gradišta, kada je vozač džipa zbog prevelike brzine izgubio kontrolu i sleteo u Dunav.

Džip je završio na krovu, a Duško Đorđević, koji je bio na mestu suvozača, je nastradao na licu mesta.

Foto: Tanjug/privatna arhiva

Dve godine su prošle, ali vreme za majku Vesnu i oca Živorada nije uradilo ono što svi očekuju - nije zalečilo ranu.

Umesto toga, naučilo ih je kako da žive sa prazninom. Duško je tog Bogojavljenja krenuo za Časni krst, a ostavio porodicu da do kraja života plivaju kroz bol, sećanja i tišinu koju nijedna reka ne može da odnese.