"Čeda nije kriv, žene su ga iscedile": Otac leskovačkog ubice 24 godine nakon masakra šokirao Srbiju odbranom

Pre skoro 24 godine, Dragan Čedić u Leskovcu ubio je sedmoro ljudi i ranio četvoro, ostavljajući decu bez roditelja, dok tragedija otkriva duboke porodične sukobe i propuste sistema koji nisu sprečili masakr.

Prošlo je skoro 24 godine od jedne od najjezivijih noći u Leskovcu, noći koja je u razmaku kraćem od pola sata zauvek promenila sudbine više porodica, ostavljajući iza sebe prazne kuće, ugašene živote i decu koja su preko noći ostala bez roditelja. Te večeri, Dragan Čedić ubio je sedmoro ljudi i ranio četvoro, a kuća u kojoj je sve počelo, kuća u kojoj je, prema brojnim svedočenjima, godinama trpela nasilje njegova supruga Biljana Čedić, danas stoji gotovo nema, dok u njoj živi samo jedan čovek.

Otac ubice Tomislav Čedić, koji je, nakon zločina i samoubistva svog sina, zajedno sa suprugom ostao u kući odakle je sve počelo i tu odgajio Biljaninu i Draganovu ćerku, dok sada, kako je ispričao, nema kome da ostavi kuću koja je preživela više nego što bi ijedan dom trebalo, dok u njegovim rečima i dalje postoji ista, nepromenjena potreba da brani sina i objasni ono što se, za mnoge, ne može objasniti.

- Biljana je ovde živela, čuvao sam je kao svoje dete. Čeda nije kriv, nego su one sve tri krive, sve su ga iscedile. Njega su jurile njih tri, dve svastike i žena. Kad su ga iskoristile, one su ga iscedile kao krpu i pobegle, uzele mu 12.000 maraka i dete mu je ukrala iz škole. Odgovara se i ako svoje dete kidnapuješ. Ona je nađena u Beogradu. Na kraju se jedna plava ženica iz Centra za socijalni rad sažalila, rekla je da je videla da je Čeda zlatan dečko, da je on u pravu i rekla mu je da je dete na dečjoj klinici, da je bila na operaciji, jer je prilikom porođaja plećkica izašla. Operisana je bez njegovog znanja, a papir za operaciju treba da potpišu oba roditelja - rekao je za Telegraf.rs Tomislav Čedić.

Govrivši kroz suze o zločinu koji mu je obeležio život, Tomislav Čedić u prvi plan stavlja samo sina i unuku koja je odrastala bez roditelja, dok u njegovim rečima gotovo da nema mesta za one čiji su životi te noći ugašeni, kao da se bol deli na ono što je njegovo i ono što, uprkos svemu, ostaje negde van njegovog pogleda.

- Pogledajte kolika kuća je prazna, kome da je ostavim? Imam ćerku, Bog mi je dao ćerku. Imam dve unuke. Ali ja sam mislio da će tu da mi ostane sin i unuci - dodao je, ističući da je Biljana napustila njegovog sina i ušla u vezu sa takođe ubijenim Nenadom Lukićem.

Na drugoj strani ove priče nalazi se porodica koja je u toj istoj noći izgubila gotovo sve, porodica koja o istim događajima govori sa gorčinom u duši.

Biljanin brat Đorđe, jedini preživeli te krvave noći, nakon što mu je otac preminuo, govorio je sa potpuno drugačijeg mesta, u kom nema potrebe za opravdanjem, već za istinom o onome što se godinama dešavalo iza zatvorenih vrata. Đorđe Ristić je istakao da je verzija koja se godinama provlači kroz javnost daleko od onoga što se zaista dešavalo i da odnos između Biljane i Nenada Lukića nikada nije bio onakav kakvim se predstavljao.

- Naravno da će on da brani svog sina. U redu je da brani sina, neka ga brani, ali on nema nikakve dokaze. Ja sam čitao sve. Ja se njima ne javljam, ne interesuje me ta porodica. Dragan Čedić je više puta prijavljivan za nasilje. On je radnicama Centra za socijalni rad dao pare da bi odrukale gde je Bilja. Ja znam gde je bila, gde smo je sklonili i gde sam joj nosio hranu, da više ne trpi to maltretiranje - ispričao je Đorđe za Telegraf.rs.

U njegovim rečima ne postoji mogućnost da se ovo masovno ubistvo ublaži ili objasni, već samo potreba da se ispriča i čuje priča o ženi koja je, kako je rekao, pokušavala da se spase, tražeći izlaz iz nasilja koje je, prema njegovim tvrdnjama, trajalo godinama. Kako je rekao, Biljana je sa Lukićem išla u školu i imala je njegov broj telefona. Okrenula se njemu kada je osetila da više nema kome da se obrati.

- Nije znala kome da se obrati, nije htela da se obrati teči, tetkama. Sa njim je bila dobra. On je tada imao devojku, to da su bli zajedno su gluposti. Čak je Čediću uzela neke pare. Nije imala ni pare, on joj nije davao. On je u ono vreme švercovao iz Bugarske i imao je marke. Ona mu je uzela, slažem se da je to tačno, uzela je pare, ali je morala da pobegne, nije mogla drugačije - dodao je.

Prema njegovim rečima, trenutak u kom je Dragan Čedić saznao gde se Biljana krije sa ćerkom bio je trenutak u kom se sve nepovratno prelomilo, trenutak koji je, kako veruje, odredio dalji tok događaja i doveo do jezivog zločina koji mu je zauvek odneo tri sestre i majku.

- Biljanina ćerka je trebalo da bude operisana i moj otac joj je zakazao operaciju na VMA jer je tamo imao prijatelja. Biljana se krila u jednom mestu kod Beograda, tamo je bila godinama. Ćerka je operisana i prošlo je oko nedelju dana, trebalo je tamo da provede još nedelju i da se vrati na mesto na kom smo je krili. Kako je tada ispričala mom ocu, vrata su se otvorila i na njima je bio Čedić. Bila je u šoku. Moj otac je saznao ko je uzeo pare da otkrije gde je Biljana. Na kraju po tom pitanju nije ništa uradio, možda nije hteo jer su žene, ali je hteo da ih pita samo: "Kako vas nije sramota da otkrijete tako nešto, žene ste". Da toga nije bilo, nikada je ne bi pronašao, kako da je nađe u Beogradu? Ali su date pare i neko je pevao, da li iz Leskovca ili Beograda, ja ne znam, ali otac je znao. U Centru za socijalni rad su znali da je Biljanina ćerka u bolnici jer je ona prijavila - ispričao je Đorđe.

Da do tog susreta nije došlo, veruje, Biljana i njena ćerka bi nastavile život daleko od Čedića, na mestu na kom su bile skrivene i gde su, kako je ispričao, imale šansu za novi početak, bez straha koji ih je godinama pratio.

- Kad se vratila, seli su svi za sto, bila je priča o tome da je sve okej, da se promenio. Ona je htela da se razvede, on nije hteo, želeo je da dete bude malo kod njega, malo kod nje. I evo kako se završilo - ispričao je Đorđe.

Dok dve porodice i danas žive sa sopstvenim verzijama istine, sa sećanjima, ranama koje nikada neće zarasti i pitanjima koja nemaju odgovore, jedna stvar ostaje nepromenjena - sistem koji je morao da reaguje, nije.

Čedićev otac tvrdi da je reakcija izostala onda kada je dete "kidnapovano", a ne da je nesrećna žena pobegla kako bi spasila i sebe i devojčicu, dok Biljanin brat tvrdi da je izostala mnogo ranije, u godinama kada su postojale prijave, kada su postojala upozorenja, kada je postojala prilika da se spreči ono što će uslediti.

Na kraju, ostaje činjenica koja ne može da se ublaži niti promeni, koliko god vremena da prođe. Dragan Čedić je sa automatskom puškom seo u automobil, išao od kuće do kuće i ubio sedmoro ljudi, a niko ga nije zaustavio.

Podsetimo, Dragan Čedić je kobnog 27. jula 2002. godine, naoružan automatskom puškom, seo u beli "vartburg" i najpre se odvezao u bilijar klub "Sedam", gde je ubio Biljaninog prijatelja Nenada Lukića i ranio vlansika lokala Slavoljuba Kržalića. Potom se uputio u kuću u kojoj je bila njegova bivša supruga.

U toj kući života je lišio bivšu suprugu Biljanu Čedić, njene dve sestre Ivanu Kalčić i Jelenu Zdravković, Jeleninog supruga Bobana Zdravkovića i Biljaninu komšinicu i prijateljicu Jelenu Zlatković. Ranio je Biljaninu drugu prijateljicu Maju Bojković.

Tu njegovoj nameri da oduzima živote nije bio kraj, te je otišao u kuću porodice Ristić i tamo ubio Biljaninu tetku Biserku Ristić, a ranio njenog teču Blagoja i brata Đorđa.

Dragan Čedić je potom odjurio automobilom na područje sela Donja Jajina, gde je izvršio samoubistvo. Njegovo telo pronađeno je više od mesec dana kasnije, a pored je bilo oružje kojim je počinio masovno ubistvo, kao i oproštajno pismo.

BONUS VIDEO