Ovo su najkrvavije ubice! Pacijenti, žene i deca su im verovali do poslednjeg trenutka

Ubijali su decu, pacijente, žene i mladiće. Neki su nosili beli mantil, drugi status uglednog građanina, a pojedini su se predstavljali kao prijatelji svojih budućih žrtava. Kada su konačno razotkriveni, iza njih su ostale desetine, pa čak i stotine mrtvih, zbog čega se i danas smatraju najzloglasnijim serijskim ubicama u istoriji.

Ion Rîmaru - student koji je terorisao glavni grad

Ion Rîmaru ostao je upamćen kao jedan od najzloglasnijih serijskih ubica u istoriji Rumunije. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka noću je napadao žene na ulicama Bukurešta, zbog čega je među stanovnicima zavladala panika. 

U vreme zločina bio je student i vodio je naizgled običan život. Ipak, iza te fasade krio se čovek odgovoran za niz brutalnih napada, silovanja i ubistava.

Ubio je četiri žene, dok je više njih preživelo njegove napade sa teškim povredama. Posle višemesečne potrage, policija ga je identifikovala zahvaljujući forenzičkim dokazima.

Osuđen je na smrt, a kazna je izvršena 1971. godine. Godinama kasnije dodatnu jezu izazvale su tvrdnje da je njegov otac bio povezivan sa sličnim napadima počinjenim decenijama ranije.

Foto: YouTube

Luis Alfredo Garavito - osuđen na skoro dva veka robije

Luis Alfredo Garavito važi za jednog od najkrvavijih serijskih ubica u modernoj istoriji.

Rođen je 1957. godine u Kolumbiji, u siromašnoj porodici sa sedmoro dece. Tokom istrage tvrdio je da je kao dete trpeo nasilje i zlostavljanje, a tokom života radio je različite poslove, često menjajući mesto boravka.

Njegove žrtve bili su uglavnom dečaci uzrasta između šest i 16 godina, najčešće siromašna deca, beskućnici i mališani koji su živeli na ulici. Prilazio im je nudeći hranu, novac, posao ili poklone, a zatim ih odvlačio na osamljena mesta.

Istražitelji su mu pripisali najmanje 193 ubistva, dok je sam priznao više od 140. Pojedine procene govore da je broj žrtava mogao da bude i veći od 200.

Uhapšen je 1999. godine i osuđen na ukupno 1.853 godine zatvora, što je tada predstavljalo rekordnu kaznu u Kolumbiji.

Ipak, zbog tamošnjeg pravnog sistema i saradnje sa istražiteljima, kazna mu je kasnije umanjena.

Foto: El Mundo

Harold Šipman - doktor smrti

Za razliku od Garavita, Harold Šipman nije vrebao žrtve na ulici. One su same dolazile kod njega po pomoć.

Rođen 1946. godine u Engleskoj, bio je ugledni porodični lekar, oženjen i otac četvoro dece. Pacijenti su ga cenili, a malo ko je mogao da nasluti da će upravo čovek kome su poveravali svoje zdravlje postati jedan od najopasnijih serijskih ubica u istoriji.

Njegove žrtve uglavnom su bile starije žene. Koristeći medicinsko znanje i pristup lekovima, davao im je smrtonosne doze morfijuma, a zatim je u pojedinim slučajevima falsifikovao dokumentaciju kako bi prikrio tragove.

Na sudu je osuđen za 15 ubistava i dobio je doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta. Međutim, kasnija nezavisna istraga zaključila je da je tokom karijere verovatno usmrtio oko 215 pacijenata, dok pojedine procene idu i znatno više.

Šipman je 2004. godine izvršio samoubistvo u zatvoru.

Foto: profimedia

Džon Vejn Gejsi - klovn koji je ubijao decu

Džon Vejn Gejsi vodio je život uspešnog američkog preduzetnika. Bio je vlasnik građevinske firme, aktivan u lokalnoj zajednici i poznat po tome što je povremeno nastupao kao klovn pod imenom "Pogo" na humanitarnim događajima i proslavama.

Foto: Britanica

Upravo zbog toga njegovo hapšenje šokiralo je čitavu Ameriku.

Njegove žrtve bili su uglavnom tinejdžeri i mladići. Mnoge je mamio obećanjem posla u svojoj firmi, dok je druge upoznavao na ulici ili autobuskim stanicama. Nakon što bi zadobio njihovo poverenje, odvodio ih je u svoju kuću.

Istraga je pokazala da je ubio najmanje 33 mladića i dečaka. Čak 26 tela pronađeno je zakopano ispod njegove kuće u predgrađu Čikaga, dok su ostaci pojedinih žrtava pronađeni u reci.

Foto: profimedia

Gejsi je 1980. godine osuđen na smrtnu kaznu, a pogubljen je 1994. godine smrtonosnom injekcijom.

Baba Anujka - banatska veštica

Jedna od najpoznatijih serijskih ubica sa prostora Srbije bila je Baba Anujka, poznata i kao "banatska veštica". Njeno pravo ime bilo je Ana Di Pištonja, a živela je u selu Vladimirovac u Banatu krajem 19. i početkom 20. veka.

Foto: Foto: Wikipedia

Za razliku od većine serijskih ubica koji koriste silu, Baba Anujka ubijala je tiho, otrovom. Bavila se nadrilekarstvom i pravljenjem takozvanih "čarobnih voda", koje su zapravo sadržale arsen i druge otrovne supstance.

Žrtve su uglavnom bili imućni seljaci, stariji muškarci i ljudi sa životnim osiguranjem, dok su smrti dugo izgledale prirodno jer su simptomi trovanja podsećali na bolest. Veruje se da je na ovaj način otrovala najmanje 50 ljudi, mada pojedini izvori navode i mnogo veći broj žrtava.

Uhapšena je 1928. godine kada je imala više od 90 godina, nakon istrage o smrti jednog bogatog seljaka iz okoline Pančeva. Na suđenju je tvrdila da je nevina i da je samo pravila lekove. Osuđena je na 15 godina zatvora, ali je zbog starosti puštena ranije. 

 

Serijske ubice iza sebe nisu ostavljale samo tela, već i čitave zajednice obavijene strahom. Neki su svoje zločine godinama skrivali iza uglednih profesija, drugi su se predstavljali kao brižni susedi ili prijatelji, dok su pojedini koristili nemoć najranjivijih kako bi birali svoje žrtve.

Ono što ih povezuje nije samo brutalnost zločina, već i činjenica da su dugo uspevali da izbegnu sumnju okoline i institucija. Tek kada je broj nestanaka i ubistava počeo da raste, istražitelji su shvatili da tragaju za ljudima odgovornim za neke od najjezivijih zločina u modernoj istoriji.

BONUS VIDEO