Unapred pravio alibi za Kostu? Vladimir Kecmanović snimke iz streljane čuvao na tri mesta, a u sudnicu uporno donosi ovo

Dok se javnost priprema za četvrtak, 18. jun, kada je zakazano zvanično izricanje presude roditeljima dečaka-ubice iz Osnovne škole "Vladislav Ribnikar”, detalji sa završenih reči ogolili su scene iz same sudnice.

Gostujući u emisiji na televiziji K1, poznata advokatica i punomoćnica oštećenih porodica Zora Dobričanin Nikodinović iznela je zastrašujuće detalje o odsustvu empatije i ponašanju okrivljenih koje je izazvalo opravdani gnev i tugu kod svih prisutnih.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

U fokus je odmah dospelo držanje oca dečaka-ubice, Vladimira Kecmanovića, čije su reakcije tokom maratonskog procesa ostavile javnost u potpunom šoku, što je advokatica Dobričanin detaljno opisala.

- Vladimir Kecmanović je samo dva puta tokom celog suđenja zaplakao. Prvi put kada je gledao fotodokumentaciju sa uviđaja nakon ubistva devetoro dece i Dragana, tačnije, nije se rasplakao nad sudbinom te dece i roditelja, već se rasplakao tek kada je njegov sin spomenuo njegovo ime i rekao da je oružje očevo. Drugi put se rasplakao na završnoj reči, kada je najavljeno da javnost ulazi u sudnicu - rekla je Dobričanin.

Ovakvo ponašanje, prema rečima onih koji su svakodnevno sedeli preko puta njega u sudnici, svedoči o potpunom slomu odbrane i svesnosti da se suočavaju sa neoborivim dokazima. Dobričanin je istakla da su promene u njegovom držanju bile vidljive iz ročišta u ročište.

- Nikada nije pomislio kako je ovim roditeljima. Čujemo mu plačan glas na deset sekundi, a nakon toga kreće potpuno drugačije ponašanje, koje je apsolutno neprihvatljivo za tu sudnicu i poziciju tog čoveka. Na pretposlednjem suđenju pokazao je još drastičnije negativno ponašanje, kao da gube tlo pod nogama.

Foto: Informer

Ipak, ono što je izazvalo najveću jezu tokom iznošenja dokaza jesu detalji iz porodičnog doma Kecmanovića.

Kako je advokatica objasnila, analiza kućnih bezbednosnih kamera otkrila je šta je dečak-ubica radio neposredno pre krvavog pira, ali i šokantna opravdanja koja su roditelji ponudili pred sudom.

- Oni su pokušavali da nam objasne da imaju kameru u dnevnoj sobi jer deca nekad prave performanse, pa vole da ih gledaju. Ali ovog puta ih nije zanimalo da pogledaju kakav je to "performans" bio, iako je kamera bila potpuno spuštena. Da su pogledali sadržaj kamere, mogli su da vide kako se dečak-ubica penje na stolicu, prilazi oružju, vidi kameru, smeje se u nju, plazi se i kako se ponaša. Videlo bi se da se popeo gore i utvrdilo bi se da li je tu nešto dirao. Umesto toga, pokušali su da nam objasne kako su koferi adekvatno mesto za čuvanje vatrenog oružja.

Dokazi iz elektronskih uređaja i uvid u komunikaciju unutar porodice pokazali su niz kontradiktornih izjava okrivljenih.

Kada bi se suočili sa ključnim pitanjima o sopstvenom nemaru, roditelji su se, prema tvrdnjama advokatice, nevešto branili nepoznavanjem moderne tehnologije.

- Kada ih pitamo zašto nisu pogledali kameru, kažu: "Ne razumem se u tehniku". A sa druge strane, pošto je jedan računar neposredno pre toga bio ispražnjen, otac kaže: "Ja sam ga čistio neko vreme pre toga". Mnogo je stvari koje su apsolutno nelogične i nerealne - zaključila je advokatica.

Pored kućnih video-zapisa, Zora Dobričanin je podsetila na materijal koji direktno dokazuje gde je i kako dečak-ubica stekao jezivu veštinu rukovanja vatrenim oružjem.

- Saznali smo i da su oni dostavili snimak iz streljane gde se vidi kako vlasnik streljane obučava dečaka i daje mu oružje u ruke, naravno u prisustvu oca. Taj snimak je sačuvan na čak tri digitalna nosača podataka. Zašto snimate obuku vašeg deteta od strane instruktora streljane i zašto to čuvate na tri mesta? Svako može da izvuče svoj zaključak. Ili snimaš da bi to mogao ponovo da gleda, ili snimaš da bi se hvalio, ili na taj način unapred praviš sebi alibi.

Foto: Privatna arhiva

Na samom kraju, opšti zaključak koji je punomoćnica oštećenih porodica iznela jeste da roditelji do samog kraja procesa nisu pokazali ni trunku iskrenog kajanja, već su uporno pokušavali da prebace krivicu na sistem, školu i okolinu, stavljajući sebe na prvo mesto.

- Oni uopšte nemaju osećaj krivice, niti očima i ušima vide gde su pogrešili. Za njih su svi drugi krivi, i škola, i streljana, i mediji, i punomoćnici, i oštećeni, a samo su oni žrtve. Otac svaki put donese dva kilograma novina i priča kako mediji progone njegovu porodicu.

Foto: Jovica Cvetković/Printscreen

Podsetimo, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović je u svojoj završnoj reči sudu predložio da Kecmanović osudi na maksimalne kazne zatvora.

Za Vladimira Kecmanovića je predložio jedinstvenu kaznu zatvora od 14 godina i 11 meseci, a za Miljanu Kecmanović kaznu zatvora od tri godine.

On je naveo da na strani Kecmanovića ne postoji olakšavajuća okolnost, jer je usled njihovih propusta došlo do smrti 10 osoba.

Sa druge strane branioci Kecmanovića Irina i Borivoje Borović tvrde da navodi optužnog akta nisu dokazani, zbog čega su tražili oslobađajuću presudu.

Dok se odbrojavaju poslednji sati do 18. juna, za kada je zakazano izricanje presude, porodice žrtava, ali i čitava javnost, sa nestrpljenjem iščekuju odluku suda.

BONUS VIDEO