Sestra, poruke, bekstvo od istine: Sud otkrio šta se dešavalo u porodici Kecmanović godinama pre masakra u Ribnikaru!

Viši sud u Beogradu izrekao je 18. juna 2026. presudu roditeljima dečaka ubice iz OŠ "Vladislav Ribnikar" — Vladimir Kecmanović osuđen je na 14 godina i šest meseci zatvora, Miljana na dve godine i 11 meseci — ali ono što je u sudnici izrečeno pre izricanja kazne potreslo je Srbiju još jednom.

Bile su to poruke mržnje između majke i sina, nasilje prema sestri, eksplicitni sadržaj koji je dečak gledao noć pre ubistava dok mu je sestra bila u istoj prostoriji.

Tri godine nakon što je trinaestogodišnji Kosta K. 3. maja 2023. za dva minuta i jednu sekundu ispalio 66 metaka i ubio devetoro učenika i školskog čuvara Dragana Vlahovića, sud je po drugi put izrekao presudu. Vladimir i Miljana Kecmanović su osuđeni u ponovljenom postupku, jer je Apelacioni sud već jednom ukinuo prvostepene kazne navodeći "bitne povrede postupka" i protivrečnost u obrazloženju. Sada, opet, mogu da se žale.

Poruke koje su godinama bile zakopane

Tokom završnih reči advokat Nikola Nikodinović, punomoćnik porodica ubijene dece, izneo je sadržaj poruka pronađenih veštačenjem telefona Miljane Kecmanović i njenog sina. Ono što je javnost prvi put čula uzdrmalo je sudnicu do temelja.

Kosta je majci u jednoj poruci napisao: "Mrzim te". Miljana je sinu, 2022. godine, dakle samo nekoliko meseci pre masakra, uputila poruku: "Je*i se, sine". Niko u sudnici nije ostao ravnodušan. Još jedna poruka, koju je Miljana poslala Kosti s pitanjem: "Šta to radite? Zašto imaš potrebu da se tako ponašaš prema sestri?", otvorila je pitanje koje do tada nije bilo javno: da li je dečak ubica bio nasilan i prema svojoj mlađoj sestri, pre nego što je oružje uperio prema vršnjacima i čuvaru. Sud je svakako otkrio da je dečak ubicao imao strašne crne misli.

Foto: Informer

Na suđenju je do tada dominirala slika iz Kostinog iskaza. Majka je opisana kao "brižna, saosećajna i pravedna". Poruke kažu suprotno. Ko laže i zašto, to je pitanje koje sada lebdi nad čitavim slučajem.

Noć pre masakra: Sestra u istoj prostoriji

Advokati oštećenih otkrili su i detalj koji je bio čuvan od javnosti. Noć uoči masakra dečak ubica gledao je eksplicitni sadržaj na internetu koji uključuje ljude i životinje, dok mu je mlađa sestra bila u istoj prostoriji. Roditelji nisu imali nikakvu kontrolu nad time, niti su, kako su advokati naglasili, pokazali ikakvu želju da ga drže pod nadzorom.

Advokatica Zora Dobričanin iznela je još jedan podatak koji govori o paradoksu čitave porodične slike: Kecmanovići su u prostoriji dnevnog boravka imali nadzornu kameru. Kameru koja nije sprečila apsolutno ništa.

Streljana umesto liturgije

Vladimir Kecmanović je, prema navodima tužilaštva, u periodu od godinu dana pre tragedije aktivno obučavao svog trinaestogodišnjeg sina da rukuje vazdušnim i vatrenim oružjem. Vodio ga je na otvoreni prostor u Etno selo Gostoljublje u Mionici, kao iu Streljački klub "Partizan Practical Shooting", odakle je isplivao snimak na kojem se vidi hladnokrvnost kojom je Kosta baratao oružjem. Rezultat te "obuke" bio je strašan: 75 odsto od 66 ispaljenih metaka pogodilo je žrtve. Masakr je trajao dve minute i jednu sekundu.

Punomoćnik oštećenih Goran Petronijević to je sažeo u jednu rečenicu koja je odjeknula sudnicom.

- Da je dete išlo sa ocem na liturgiju umesto u streljanu, ovo se zasigurno ne bi dogodilo - rekao je Petronijević.

Poruke porodica: "Ona je ponela keks, on metke"

Najteže reči u sudnici izgovorile su - ili su ih pročitali advokati - porodice žrtava. Sestra ubijene Katarine Martinović nije mogla da progovori od bola, pa je advokat Stefan Ćorda pročitao njeno pismo.

- Ona je ponela keks, on metke. Moju sestru ste mi oduzeli. Ne zavaravajte se, krivi ste - glasile su reči iz pisma.

Majka ubijenog Andrije Čikića, Suzana Stanković Čikić, istakla je da Kecmanovići ne znaju razliku između brige o detetu i obrazovanja. Otkrila je i skandaloznu scenu iz sudnice — Miljana Kecmanović joj je u toku suđenja dobacila: "Sram te bilo".

Foto: ATAIMAGES/Informer

Ninela Radičević, majka stradale devojčice, rekla je nešto što je možda najtačnije opisalo suštinu čitavog procesa.

- Osećam da moju ćerku nije ubio dečak ubica, već Vladimir i Miljana Kecmanović svojim odgojem - rekla je Radičević.

Sestra ubijenog čuvara Dragana Vlahovića, Radica Vlahović Jovičić, govorila je o tome kako je njen brat bio osuđen na smrt čim je dečak ušao u školu.

- Taj stav dečaka ubice, to držanje oružja, mislim, to je jako, jako uvežbano... Ta ruka nije podrhtavala, pa moj brat i da je imao oružje ne bi imao šanse da preživi - rekla je Radica Vlahović Jovičić i dodala:

- Nama nikakva presuda neće vratiti decu i Dragana, ali bar zbog budućnosti moramo da se borimo za istinu i da se sve rasvetli.

Novac, kazne, odgovornost

Pored krivičnih kazni, Viši sud u Beogradu doneo je i odluke u građanskim postupcima. Dečak ubica, Vladimir Kecmanović, Miljana Kecmanović i OŠ "Vladislav Ribnikar" dužni su da solidarno isplate 46 miliona dinara na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove porodicama žrtava. Uz to, Kecmanovići su obavezani da ranjenoj nastavnici istorije T. S. isplate dodatnih 6,9 miliona dinara.

Glavni javni tužilac Nenad Stefanović tražio je maksimalne kazne i to jedinstvenu kaznu od 14 godina i 11 meseci za Vladimira i tri godine za Miljanu. Sud je izrekao nešto malo niže - Vladimiru 14 godina i šest meseci, Miljani dve godine i 11 meseci. Odbrana ima pravo žalbe.

Biologičarka i DNK: Obrt koji izgleda kao sudbina

Miljana Kecmanović bila je stručnjak za biologiju i asistent na Biološkom fakultetu u Beogradu, aktivno se bavila istraživačkim radom i DNK analizama u forenzičkim veštačenjima. Jedan od slučajeva iz njene karijere koji je izazvao kontroverze bilo je suđenje Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću za ubistvo na "šinama" - gde su DNK uzorci bili kontaminirani i ključni dokaz pao na sudu. U neverovatnom obrtu, upravo su DNK analize postale jedan od ključnih argumenata tužilaštva u postupku protiv nje same.

Tokom jednog od pretresa prikazivane su fotografije sa uviđaja nakon masakra. Kecmanovići te slike nisu gledali, već su gledali u pod, u cipele, negde drugde. Zaplakali su tek kada je pušten snimak poziva policiji, kada se njihov sin sam prijavljivao. Šta to govori o njima? Na to pitanje sud je dao deo odgovora. Na ostatak — i dalje čekamo.