Pretvaraju domove u grobnice! Ubice iza sebe ostavile potoke krvi i zauvek nestale (FOTO)

Nema veće noćne more za istražitelje i porodice žrtava od trenutka kada forenzika do detalja rekonstruiše nezamisliv zločin, identifikuje ubicu, a dželat potom iskoristi svoje specifične veštine i prosto ispari sa lica zemlje. Bekstvo od pravde postaje psihološka igra u kojoj monstrumi koriste divljinu i savršeno planirane rute kako bi postali nevidljivi.

Priče o trojici begunaca iz Francuske, Srbije i Amerike svedoče o tome kako hladnokrvne ubice, nakon što iza sebe ostave klanice i ugljenisana tela sopstvenih porodica uspevaju da prevare sistem i godinama ostanu van domašaja pravde.

Krvava aristokratija i provokacija iz bekstva

Jedan od najmonstruoznijih i najpedantnije planiranih porodičnih masakra u istoriji evropskog pravosuđa zabeležen je u aprilu 2011. godine u francuskom gradu Nantu. Ksavijer Dupont de Ligonj, potomak stare plemićke loze, pretvorio je porodični dom u grobnicu nakon nedelja hladnokrvne pripreme.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

Još u februaru te godine dobio je dozvolu za oružje, a tokom marta je sa sinovima Tomasom i Benoaoom posećivao streljanu severno od Nanta kako bi naučili da pucaju iz puške koju je nasledio od oca.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

Krajem marta, u jednoj prodavnici udaljenoj čak 320 kilometara od kuće, kupio je rolne velikih kesa za smeće i lepljive plastične ploče, dok je početkom aprila u različitim radnjama u Nantu nabavio lopatu, motiku, cement i četiri vreće živog kreča od po 10 kilograma.

Da se nešto mračno sprema postalo je jasno u petak, 1. aprila, kada je najstariji sin Artur iznenada napustio fakultet i nije se pojavio da podigne platu u piceriji gde je radio, što je šokiralo njegovog šefa jer mladić nikada ranije nije propustio isplatu prvog u mesecu.

Inicijalni deo egzekucije počeo je u noći između 3. i 4. aprila, nakon što je Ksavijer porodicu odveo u bioskop i restoran. Supruzi Agnes i troje dece je u večeru sipao jake sedative, a potom im na spavanju izbliza ispalio po dva metka u glavu.

Sledećeg dana, deca An i Benoa nisu došla u školu pod izgovorom da su bolesni, a Ksavijer je počeo da plete mrežu laži, pozvavši poslodavca svoje supruge sa pričom da ona ima stomačni virus, da bi kasnije poslao i lažno pismo ostavke u kojem objašnjava da sa mužem hitno odlazi u Australiju.

Ipak, najjeziviji deo plana bio je rezervisan za sina Tomasa (18), koji je studirao muziku u Angersu. Ksavijer je u ponedeljak uveče večerao sa njim u elitnom restoranu, gde su konobari primetili da otac i sin jedva komuniciraju, a otac ga je sutradan panično pozvao telefonom, slažući ga da mu je majka doživela tešku nesreću na biciklu.

Tomas je seo na voz za Nant u 22 časa i ušetao pravo u očevu zamku. Ubijen je iste noći, a njegovi prijatelji su danima nakon toga dobijali šture poruke sa njegovog telefona kako je bolestan. Komšije su tih dana slušale porodične labradore kako očajnički zavijaju dve noći zaredom, nakon čega je u kući zavladala potpuna tišina.

Pre nego što je potpuno zatvorio kuću, otkazao je zakup, zatvorio sve bankovne račune, isplatio dugove školi, delimično ispraznio nameštaj, a na poštansko sanduče zalepio poruku: "Vratiti svu poštu pošiljaocu. Hvala."

Školi i najbližoj rodbini poslao je pismo u kojem tvrdi da je zapravo tajni agent američke DEA i da cela porodica ulazi u Federalni program zaštite svedoka u SAD.

Kada je policija 21. aprila konačno podigla drvenu terasu u bašti, zatekla je stravičan prizor. Tela Anes, četvoro dece i dva psa bila su zakopana u plitkim jamama, umotana u plastične kese i čaršave, i posuta živim krečom koji im je unakazio lica. Uz svako telo Ksavijer je ostavio religijske ikone i male svećnjake.

Dok je policija otkopavala klanicu, dželat je već imao dve nedelje prednosti. Poslednji put je snimljen 14. aprila 2011. godine na kameri hotela Formule 1 u mestu Rokebrun-sur-Aržen, odakle je sa rancem na leđima pešice nestao u pravcu planinskih pećina.

Četiri godine kasnije, sredinom jula 2015. godine, usledio je novi šok: jedan novinar u Nantu dobio je fotografiju ubijenih sinova Artura i Benoaa za kuhinjskim stolom, a na poleđini je pisalo rukom: "Još uvek sam živ", uz potpis Xavier.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

Do danas se ne zna da li je reč o bolesnoj šali ili direktnoj poruci monstruma koji se i dalje uspešno krije.

DNK zamka pod noktima žrtve na Zvezdari

Dok Francuska već decenijama traga za svojim najpoznatijim plemićem, Balkan ima sopstvenu verziju neuhvatljivog begunca koja je duboko potresla i šokirala čitavu javnost, a reč je o sudbini mlade studentkinje Ivane Krivokapić (26), rodom iz Lovćenca.

Foto: prinstscreen/Instagram

Ivana i njen dželat, Jetmir Gočaj (24) iz sela Vusanje kod Plava, upoznali su se mesecima ranije preko zajedničke strasti, planinarenja. Gočaj, koji je radio kao iskusan planinarski vodič na Prokletijama, zadobio je Ivanino poverenje tokom njenih poseta planini, a njihovo poznanstvo preraslo je u intenzivnu komunikaciju.

Foto: printscreen facebook

Kada je Jetmir u decembru 2022. godine došao u Beograd, Ivana ga je, verujući da joj je bliski prijatelj, primila u svoj iznajmljeni stan u prizemlju zgrade na beogradskoj Zvezdari kako ne bi plaćao smeštaj.

Tokom tih dana, Jetmir je na društvenim mrežama čak objavljivao zajedničke fotografije iz stana i Beograda, glumeći prijatelja, dok je u njemu zapravo tinjao bolesni nagon koji je eskalirao u stravičan zločin.

Foto: printscreen

Tragedija je otkrivena tek 24. decembra 2022. godine, nakon što se Ivana danima nije javljala porodici na telefon, zbog čega su njena braća došla na vrata stana i kroz prozor ugledala stravičan prizor.

Nesrećna devojka ležala je na krevetu, sa podignutom bluzom i otkopčanim pantalonama, u fetusnom položaju, dok je unutrašnjost stana svedočila o jezivoj borbi na život i smrt. Na podu pored kreveta nađene su njene pokidane minđuše i dva iskrivljena lanca koje joj je ubica besomučno strgao sa vrata, dok je na stolu ostala njena netaknuta hrana.

Obdukcija je ogolila stravične detalje njenih poslednjih minuta života, dokazavši da je reč o klasičnom i brutalnom gušenju. Napadač joj je jednom rukom divljački stisnuo nos i usta, dok joj je drugom rukom stezao vrat i vršio pritisak na grudni koš.

Usled strašnog nedostatka kiseonika, devojci su popucali kapilari u očima, а unutrašnjost njenih usana ostala je potpuno rasečena, podlivena i raskrvarena od pritiska sopstvenih zuba pod ubicinom teškom šakom.

Ključni forenzički dokaz koji je zapečatio sudbinu istrage izolovan je ispod Ivaninih noktiju. Tokom poslednjih sekundi agonije, nesrećna devojka je pružila lavovski otpor, pa su biološki tragovi i DNK profil Jetmira Gočaja ostali zarobljeni pod njenim noktima, dok je njegov DNK pronađen i na samom slotu brave na ulaznim vratima.

Nakon što je Ivana izdahnula, Gočaj je pokazao zastrašujuću hladnokrvnost, uzeo je njen ključ, zaključao stan spolja kako bi odložio pronalaženje tela, mirno otišao na autobusku stanicu i istog dana napustio teritoriju Srbije.

Dok je policija sklapala mozaik zločina i čekala zvanične rezultate DNK analize, Jetmir se vratio u Crnu Goru, gde je danima preko društvenih mreža bizarno glumio ucveljenog prijatelja. 

Foto: printscreen

Objavljivao je njihove zajedničke fotografije, pisao patetične oproštajne poruke i javno se u komentarima raspravljao sa pratiocima koji su ga sumnjičili, tvrdeći da mu "pakuju" i da nema nikakve veze sa zločinom.

Foto: prinstscreen/Instagram

Međutim, u sekundi kada je u januaru 2023. godine za njim zvanično raspisana međunarodna crvena Interpolova poternica, planinar je svesno iskoristio svoje vrhunsko poznavanje terena. Isključio je sve telefone, obrisao profile i pešice pobegao u surove, nepristupačne predele Prokletija.

Sumnja se da sea već godinama uspešno krije na tromeđi Crne Gore, Albanije i Kosova, koristeći planinske pećine i divljinu baš poput Ksavijera Duponta.

Hirurški klao rođenu decu pa digao kuću u vazduh 

Gotovo identičan scenario porodičnog uništenja, ali sa američkim potpisom, izveo je bivši marinac i hirurški tehničar Robert Vilijam Fišer.

Mnogo pre krvavog pira, Fišer je u svom okruženju bio poznat kao surovi kontrolor koji je sopstvenu porodicu držao u stanju konstantnog straha i patološke posesivnosti. U njihovoj kući u Skotsdejlu, u Arizoni, važila su njegova rigidna i bolesna pravila. 

Deci i supruzi je branio da pričaju glasno, sam je određivao kako će nameštaj stajati u milimetar, a u naletima besa bi pred prestravljenom decom pucao iz pištolja u zidove dvorišta ili u tavanicu kako bi im dokazao ko je gospodar života i smrti.

Jednom prilikom je na porodičnom kampovanju, iz čistog hira i pred užasnutim očima svoje ćerke i sina, izbliza upucao i usmrtio divljeg jelena samo da bi im pokazao kako izgleda smrt, a potom je njihovu majku naterao da životinju sama odere pred njim.

Njegova posesivnost prema supruzi Meri graničila se sa ludilom. Kontrolisao joj je kretanje, garderobu i svaki potrošeni cent, a kada je nesrećna žena konačno skupila hrabrost i saopštila mu da želi razvod jer više ne može da trpi njegovo zlostavljanje, Fišer je u aprilu 2001. godine odlučio da iskoristi svoje medicinsko znanje i u apsolutnoj tišini trajno eliminiše čitavu porodicu.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

Supruzi Meri je prislonio cev pištolja direktno na potiljak i opalio dok je spavala, a potom je prešao u dečije sobe gde je ćerki Britni (12) i sinu Bobiju (10) jednom rukom zapušio usta, dok im je lovačkim nožem hirurški precizno povukao stravične rezove preko vrata, od uha do uha.

Rezovi su bili toliko duboki da su im potpuno presečeni svi mišići vrata, grkljan i glavne arterije, pa su deca iskrvarila u sopstvenim krevetima za manje od pola minuta, natopivši dušeke krvlju sve do poda.

Kako bi uništio sve DNK tragove, Fišer je izvukao gasnu cev iza peći, pustio plin u kuću, postavio upaljenu sveću na pod i pobegao, nakon čega je čitav objekat odleteo u vazduh u stravičnoj eksploziji.

Kada su vatrogasci iz ruševina izvukli ugljenisana tela, patolozi su u plućima dece otkrili potpuno odsustvo ugljen-monoksida, što je bio neoboriv dokaz da su im vratovi prerezani satima pre požara.

Fišerov automobil i porodični pas pronađeni su deset dana kasnije napušteni u dubokim šumama severne Arizone, u blizini kompleksa indijanskih pećina, a ovaj vrhunski lovac i stručnjak za preživljavanje već četvrt veka uspešno izmiče FBI listi najtraženijih begunaca.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

Da li su Ksavijer, Jetmir i Robert okončali svoje živote u mračnim podzemnim kanalima, pećinama i vrletima Prokletija i Arizone, ili su pod nekim tuđim, lažnim imenima izgradili nove živote i danas nas posmatraju iz gomile na ulici, ostaje večna misterija koja istražitelje i porodice žrtava proganja svakog dana. Jedno je sigurno: potraga za njima nikada neće prestati.

BONUS VIDEO