POTRESNA ISPOVEST NIKOLE CVETKOVIĆA IZ NIŠA: Bio sam po četiri dana gladan jer za mene nije bilo dovoljno hrane. Najbitnije mi je bilo da ima za braću i sestre!

Nikola Cvetković (22) iz Brzog Broda koji je, pritisnut nemaštinom i teškim životnim prilikama pre dve nedelje pokušao da oduzme život sebi skokom sa trećeg sprata kuće, sada konačno vidi svetlo na kraju tunela

Pad je, srećom, prošao bez težih posledica ali je posle toga u javnost isplivala teška porodična situacija u kojoj ovaj mladić živi sa bakom Dušankom i petoro braće i sestara, starih od 8 do 16 godina, nakon što im je u oktobru preminuo otac Bojan Cvetković koji je bio ratni vojni invalid.

"Ja sam oduševljen, presrećni su i moja braća i sestre, i baka. Jedva čekam da vidim kako će se završiti rekonstrukcija kuće. Zahvalio bih se svima koji nam pomažu, hvala na svemu. Bukvalno su mi spasili život..." - govori Nikola o ljudima koji su se angažovali kako bi pomogli ovoj socijalno ugroženoj porodici.

Prvi su u pomoć pritekli Nikolini drugovi iz osnovne škole koji su organizovali prikupljanje pomoći a onda su se priključili donatori. Fondacija “Pokreni život” danas je počela totalnu rekonstrukciju kuće u kojoj će biti zamenjeno kompletno sve, kako bi deca imala normalne uslove za odrastanje.

On je za "Blic" ispričao u kako su teškim uslovima živeli. Kako je rekao često je danima bio gladan da bi njegova braća i sestre imali šta da jedu...

- Iskreno, nisam mogao da verujem da će kuća biti renovirana dok nije sve krenulo. Nikada nisam imao veru u ljude jer su nam svi okrenuli leđa. Čast izuzecima iz komšiluka koji su nam pomagali, ali je bilo i nih koji su nam se smejali što braća i sestre idu iscepani u školu. Živeli smo teško od očeve penzije, a kada je umro nastao je pakao. Nismo imali dovoljno hrane. Dugovi za struju, vodu, hranu, dadžbine... Živeli smo od bakine penzije. Ja sam radio čistio, kosio travu, braći i sestrama sam donosio užinu, hranu sam im spremao, za mene nije bilo toliko bitno da ima koliko za njih. Ako mi verujete bio sam po tri, četiri dana gladan jer za mene nije bilo dovoljno hrane. Najbitnije mi je bilo da ima za braću i sestre, pogotovo za ove najmanje - poverava se Nikola.

Sav teret života odjednom se sručio na njegova nejaka pleća zbog čega je i pokleknuo... Sada, kaže, razmišlja drugačije, raduje se životu i vidi bolju perspektivu za sebe i svoje petoro braće i sestara.

- U jednom trenutku nisam video izlaz jer mi se sve skupilo. Nagomilali su se dugovi, izvršitelji, pretnje da će da nam isključe struju, nisam mogao da platim troškove očeve sahrane... Najviše me bolelo da će da razdvoje braću i sestre ako me odvedu u zatvor zbog krađe koju sam imao jer nisam mogao da prehranim porodicu. Znam da sam pogrešio, sada drugačije razmišljam. Svi smo radosno i veselo dočekali vest o početku radova. Braća i sestre su oduševljeni. Skinuo sam sa sebe ogroman teret, jer će braća i sestre da imaju normalan život kao i ostala deca. Bilo nam je dosta hladno u kući, prozori nisu dihtovali, kupatila su bila užas... Sada će sve to biti rešeno. Čuili smo da će biti sve gotovo za desetak do 15 dana - kaže Nikola.

Poverava se da mu je velika želja da nakon svega obezbedi baki Dušanki, koja ima Parkinsonovu bolest, odlazak u neku od banja.

- Imam planove da baku pošaljem u neku banju neku. Ona je gledala moj pokušaj samoubistva. Izgubila je muža, ćerku, sina, zamalo da izgubi i mene. Mnogo se potresla. Srećom, Bog me je spasio - veli Nikola.