U TOKU RAT KLANOVA ZA TERITORIJU!? POZNATO KO STOJI IZA INCIDENTA U HORGOŠU, reč je o velikom lancu krijumčara koji...

U pozadini oružanog sukoba migranata na Horgošu je organizovani kriminal, a reč je o sukobu krijumčarskih grupa koje imaju lokalne i regionalne korene, rekao je danas izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Ðurović

- Radi se o širokom dijapazonu različith kategorija ljudi koji su uključeni i najmanje je ovih koje mi vidimo na ulici, koji su migrantske populacije, izbeglice. Iza svega ovoga stoji jedan organizovan kriminal, koji ima lokalne i regionalne korene - rekao je Ðurović za Tanjug.

On je naglasio da je reč o članovima velikog lanca krijumčarskih grupa, koji ratuju za "poslovnu" teritoriju.

- To su sukobi između najnižih slojeva tih organizacija. Neki migranti dobijaju svoje mesto na terenu, onda treba da regrutuju odnosno privuku nove žrtve koje će prebacivati preko granice ili kojima će pružati neke krijumčarske usluge. Upravo takve grupe ljudi, da bi oslobodile teritoriju na kojoj mogu da vrbuju nove izbeglice se sukobljavaju - objasnio je Ðurović.

On je naglasio da je Srbija posebno pogođena kao zemlja koja je poslednja granica pred EU i Šengen zonu, ali i da Mađarska na dnevnom nivou proteruje između 500 i 1.000 migranata u Srbiju iz svoje zemlje.

- Ograda koju Mađarska vlast sprovodi duž cele granice sa Srbijom i nasilno proterivanje ljudi nazad u našu zemlju, koje se dešava u stotinama dnevno, od 500 do čak nekada i 1.000 ljudi dnevno, posebno vikendom, gurne se nazad u nasu zemlju, otvore se vrata te ograde i tu se gurnu ljudi nazad - naglašava Ðurović.

Proterani ljudi se onda, dodaje, nađu na teritoriji gde nemaju ni smeštaj, ni hranu, a u centrima za smeštaj na severu Srbije često nema dovoljno mesta, i tako postaju žrtve krijumčara.

- Duž cele granice sa Mađarskom, čak i Hrvatskom i Rumunijom, postoje mesta kao ilegalna naselja gde se proterani migranti skupljaju. To su mesta gde upravo pojedini krijumčari migranti, znajući gde su i u kontaktu su sa tim ljudima, te ih onda vrbuju da im nude usluge smeštaja, hrane i vode, kao i usluge ponovnog pokušaja da pređu granicu - kazao je Ðurović.

Za razliku od krijumčarenja oružja, droge ili slično, dodaje Ðurović, krijumčarenje ljudi donosi veći profit, jer nema robe koja je prodata ili potrošena, već jedan migrant nekoliko puta plaća da bude prebačen preko granice, a Mađarska ga vrati nazad.

- Robu krijumčarite samo jednom i ta roba se potroši u zemlji destinaciji, a od jednog istog čoveka sa ovakvom praksom guranja nazad od strane mađarskih vlasti može krijumčar da pokušava da bezbroj puta da krijumčari i svaki put da naplati na ovaj ili onaj način takvu uslugu - objasnio je Ðurović.

Velika količina novca koja se tu skuplja, ocenjuje Ðurović, dovodi do usložnjavanja i širenja krijumčarskih grupa, te se i građani koji nisu imali kriminalnu istoriju uključuju - da nekoga prevezu, obezbede hranu i neprijavljen smeštaj.

Što se tiče nedavno potisanog Memoranduma o saradnji u borbi protiv ilegalnih migracija između Srbije, Austrije i Mađarske, Ðurović smatra da je Srbija stavljena u neravnopravni i inferiorni položaj u odnosu na susedne zemlje, te da je reč o pokušaju da se rasterete mađarske vlasti i njihov koncept "ograde" i proterivanja migranata.

- Dogovor je da se borba sa migracijom prebaci na južne granice Srbije i na taj način mi pokušavamo da rasteretimo mađarske vlasti, da njihov koncept, njihovog guranja ljudi i ograde bude funkcionalan, a sada je on u rasulu, zbog toga što ljudi posle tih proterivanja uspevaju da prođu dalje zbog krijumčara - ističe Ðurović.

Migracije su, kako je rekao Ðurović, globalni fenomen koji se dešava decenijama i rešenje nisu pojedinačne akcije, kao što je bila akcija skupljanja migranta sa ulica u Srbiji, već da on mora da se rešava sistemski i u Srbiji, i regionu i globalno.