MISTERIJA UBISTVA DUŠKA JOVANOVIĆA TRAJE 19 GODINA: Ni danas se ne zna ko je ispalio smrtonosne hice u urednika "Dana", ni ko je naručilac!

Glavni i odgovorni urednik "Dana" Duško Jovanović ubijen je na današnji dan pre 19 godina, a do danas nisu uhapšeni oni koji su 27. maja 2004. godine, petnaestak minuta pre ponoći, ispalili smrtonosne hice u njega ispred redakcije lista čiji je osnivač.

Pravda ni 19 godina kasnije nije stigla naručioce tog zločina, a nije rasvetljen ni motiv. Jedino je karatista Damir Mandić pravosnažno osuđen za taj zločin na jedinstvenu kaznu od 19 godina zatvora i to za saučesništvo u ubistvu Jovanovića, pokušaj ubistva njegovog telohranitelja Milorada Mirovića i otmicu Miodraga Nikolića.

Policija je našla Mandićeve otiske na pušci iz koje je, kako se sumnja, ubijen novinar, kao i na limenci "red bula" ostavljenoj u blizini automobila iz kog je pucano.

Prvom presudom, krajem 2006. godine, Mandić je bio oslobođen svih optužbi. Apelacioni sud ukinuo je tu presudu, nakon čega je veće sudije Lazara Akovića u aprilu 2009. godine osudilo karatistu na 30 godina zatvora.

Odlučujući po žalbama, kazna je smanjena na 18 godina, ali je i tu presudu ukinuo Ustavni sud. Konačno, u aprilu 2016. godine izrečena je pravosnažna presuda. Mandić bi uskoro, za svega nekoliko dana, trebalo da se nađe na slobodi!

Istražitelji do danas nisu otkrili ko je ispalio smrtonosne hice u Jovanovića. Prvi čovek "Dana" kobne noći je izašao iz redakcije tog dnevnog lista u Podgorici i krenuo ka svom automobilu. U trenutku kada je seo u vozilo, prišao mu je "golf" tamne boje sa zatamljenim staklima, iz koga je u njega ispaljeno 16 hitaca iz automatskog oružja.

Patrola policije pojavila se na mestu pucnjave posle svega jednog minuta. Jovanović je, još živ, prebačen u bolnicu. Uprkos naporima lekara, preminuo je od zadobijenih povreda 28. maja 2004. godine.

Mandić je za ovo ubistvo osumnjičen i uhapšen posle nepunih šest dana, 2. juna 2004. godine, i to na beogradskom aerodromu. On je iz Crne Gore pokušao da pobegne u Beograd, gde mu je logističku podršku posle zločina trebalo da pruži "rakovički klan" Nebojše Stojkovića Stojketa.