Prpa nikad nije prepoznala optužene kao ubice! Ovo je ključni razlog oslobađajuće presude za ubistvo Ćuruvije

Apelacioni sud u Beogradu objavio je danas da je preinačio prvostepenu presudu Specijalnog suda i oslobodio Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine.

Četvoricu pripadnika nekadašnjeg Resora državne bezbednosti pre toga je prvostepeni sud dva puta proglasilo krivim i osudio na ukupno 100 godina zatvora. Razloge zbog kojih je Apelacioni sud doneo konačnu, oslobađajaću presudu, prenosimo u najbitnijim delovima.

Legija odbio da svedoči

"Dugostepeni sud je doneo odluku da ponovo ispita svedoka oštećenu Branku Prpa (Ćuruvijina saputnica, koja je bila sa njim u trenutku ubistva, op.aut), Milorada Ulemeka, Miloša Simovića i Aleksandra Simovića i da izvede dokaze čije koje je odbio prvostepeni sud.

Svedoci Ulemek, Miloš i Aleksandar Simović nisu želeli da odgovaraju na postavljena pitanja suda i stranaka i uskratili su svedočenje. Zbog toga je sud pročitao njihove iskaze, koje su dali pred Tužilaštvom za organizovani kriminal.

Pročitani su i iskazi Dejana Milenkovića i Miladina Suvajdžića, koji sadrže potpuno različita izjašnjenja. S obzirom na to da su izjavili da o ovom događaju nemaju neposredna saznanja, sud je utvrdio da su iskazi ovih svedoka iz istrage ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti.

Foto: Novak Đurović

Po nalaženju Apelacionog suda, tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe niti je utvrđeno ko je, kada i gde učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za ubistvo vlasnika, direktora, glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin".

Nije izveden ni jedan dokaz da je takav nalog dat od strane NN lica "iz najviših struktura vlasti".

Takođe, ni navodi da je okrivljeni Marković upoznao Radonjića sa planom o ubistvu Ćuruvije, odnosno da ga je tako sa umišljajem podstrekao da pripremi njegovu likvidaciju, nisu potkrepljeni ni jednim izvedenim dokazom.

Stoga, logičko zaključivanje prvostepenog suda, samo na osnovu odnosa subordinacije između Markovića i Radonjića, nije moglo biti prihvaćeno.

Praćen i pre Radonjića

Tokom postupka nije izveden ni jedan dokaz koji bi potvrdio navode optužbe da je Radonjić postigao dogovor o neposrednom izvršenju ubistva sa Kurakom i Romićem.

Apelacioni sud je nesporno utvrdio da su operativno-tehničke mere tajne kontrole telefonskih razgovora i tajnog praćenja i osmatranja prema Ćuruviji primenjivane i pre dolaska Radonjića na mesto načelnika CRDB Beograd.

Odnosno, da su bili ispunjeni svi propisani uslovi za tajno praćenje do momenta njegovog prekida, da je ova mera primenjena kao uobičajeni metod iz delokruga nadležnosti RDB i zasnovana na propisima, te nije dokazana teza optužbe da su ti nalozi izdati zbog ubistva.

Takođe, sud je na osnovu ispitivanja pripadnika Devetog odeljenja, koji su učestvovali u praćenju Ćuruvije, utvrdio da se beli "golf 3" nije nalazio na mestu ubistva. Dokaze o tome ko je preuzeo to vozilo i u kom periodu ga je koristio, detaljno je obrazložio u svojoj odluci.

Foto: Novak Đurović

Svedok oštećena Branka Prpa se dosledno tokom postupka izjašnjavala o činjenici da Ćuruviju nisu ubili ni Kurak ni Romić, što je ponovila i na pretresu pred drugostepenim sudom.

Apelacioni sud je na pretresu odbio predlog odbrane da se izveštaj o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju od 12. februara 2012., potpisan od strane D. J., V. Đ. i Dragana Kecmana, izdvoji iz spisa kao nezakonit.

Nakon što je ovaj dokaz detaljno razmotren, kako sam za sebe, tako i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima, drugostepeni sud je našao da se ne može prihvatiti kao pouzdan i verodostojan i da se na njemu ne može zasnovati činjenično stanje u ovom krivičnom postupku...

Pojedini okrivljeni i svedoci su osporavali komunikaciju, kako je to navedeno u sačinjenom izveštaju. Pritom je Apelacioni sud utvrdio da u izveštaju, između ostalog, nije sadržana komunikacija za telefonski broj svedoka Stevana Nikčevića za 11. april 1999., a on se izjasnio da je toga dana uobičajeno razgovarao.

Navedeno je posebno značajno, s obzirom na to da iz izveštaja od 21. februara 2008., koji su potpisali D. P. i Dragan Kecman, proizlazi da je vršena selekcija podataka sa DLT traka. 

Motiv nije analiziran

Dakle, pre nego što je doneta naredba istražnog sudije od 16. decembra 2011. Po čijem nalogu, na osnovu kojih kategorija i po kojim parametrima, sud nije mogao da utvrdi ispitivanjem Kecmana budući da je izjavio da u tome, osim potpisivanja izveštaja, nije učestvovao jer nema potrebna znanja, već da je to obavljala D. P. koja nikada nije ispitana, s obzirom da je preminula.

Foto: Novak Đurović

Apelacioni sud, u odsustvu neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela, nalazi da nisu na nesumnjiv način dokazani navodi optužbe.

Zato je preinačio prvostepenu presudu tako što ih je oslobodio, dok su oštećeni upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Činjenica da je pokojni Slavko Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti, za ovaj sud nije sporna. S obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda, to se sud nije ni mogao upuštati u motive izvršenja ovog krivičnog dela."