Misteriozni telefonski poziv koji je koštao glave Zorana Šijana! Ubistvo koje je promenilo srpsko podzemlje!

Na današnji dan navršava se 25 godina od ubistva jednog od žestokih momaka sa vrelog beogradskog asfalta Zorana Šijana (35).

Iako je od njegove likvidacije prošlo više od dve decenije, nalogodavac i likvidatori nisu nikad pronađeni. Ovo ubistvo je svrstano u dugi niz nerešenih likvidacija na beogradskim ulicama. Surčinac Zoran Šijan (1964-1999), bivši reprezentativac u kik-boksu i označeni pripadnik „surčinskog klana", važio je za čoveka koji je paralelno gradio dve karijere - sportsku, ali i onu „kontroverznu", u beogradskom podzemlju s kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina.

Ostao je upamćen po svojoj fizičkoj građi, vožnji skupih automobila, ali i braku sa folk pevačicom Gordanom Božinovskom. Njegov život nasilno je prekinut u novembru 1999. godine, kada je u njega dok je stajao na semaforu i čekao zeleno svetlo, ispaljen rafal. Ni posle toliko godina zločin nije rasvetljen, niti su identifikovane ubice, odnosno nalogodavac likvidacije.

Foto: Društvene mreže

U noći između 26. na 27. novembra 1999. Šijan je zaustavio svoj „mercedes 600", neobičnih i prepoznatljivih registracija BG 600-000 na uglu Nemanjine i Ulice Svetozara Markovića. Pola sata posle ponoći, s njegove leve strane, zaustavilo se nepoznato vozilo iz koje je, prema tadašnjem pisanju medija, ubica ili čak više njih ispalilo 18 hitaca. Jedni su tvrdili da je pucano iz automatskog pištolja "škorpion", a drugi  automatske puške domaće proizvodnje M-70A sa preklopnim kundakom.

Ubice su nakon toga pobegle, a Šijan je umro na licu mesta. Njegov "mercedes" je nastavio da se kreće nizbrdo preko tramvajskih šina, a zatim udario u parkirano vozilo.

Vest o likvidaciji Zorana Šijana odjeknula je Beogradom, a priču su pratila brojna nagađanja, najpre ko bi to mogao da stoji iza ove likvidacije. U medijima je ispisano mnogo teorija, spekulacija, pa čak i opisa likvidatora, ali je sve ostalo mrtvo slovo na papiru. Nekoliko dana kasnije, na groblju u Surčinu, od Zorana Šijana oprostilo se nekoliko hiljada ljudi - od meštana Surčina, Šijanovih prijatelja do brojnih zvučnih imena srpske estrade.

Posle 25 godina nagađanja o motivima za Šijanovu likvidaciju ne prestaju, ali konkretnog pomaka nikad nije bilo.

Foto: Danica Ćuruvija

"Sve je isto kao i prvog dana. Ništa se nije pomerilo s mrtve tačke. Dosta je vremena prošlo, mnogo je ljudi koji su možda znali nešto o tome, ali ipak ne verujem da će smrt mog supruga ikada biti rasvetljena", rekla je ranije za beogradske medije pevačica Gordana Goca Božinovska, koja je dodala i da je policija nikada nije ni na bilo koji način obavestila o istrazi ubistva njenog supruga, kao i dokle se stiglo.

Njegov prijatelj Ljubiša Buha Čume, koji je posle označavan u medijima kao vođa "surčinskog klana" bio je uveren, kako se navodno tada tvrdilo u medijima, da je Zorana Šijana zapravo likvidirao Zoran Uskoković Skole koji je i sam ubijen godinu dana kasnije.
Međutim Skoletovo ime bilo je jedno u nizu imena koje se dovodilo u vezu sa likvidacijom Zorana Šijana.

Priča o tome ko je ubio Zorana Šijana nastavljena je aprila 2003. godine, kada je bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija u medijima optužen da je navodno stajao iza likvidacije Šijana. Mediji su ovu teoriju skovali iz navodnog svedočenja bivšeg pripadnika JSO Nenada Ilića, koji je uhapšen u akciji "Sablja", i koji je to izjavio tokom saslušanja u policiji. Tvrdio je da je sve to čuo od šefa Ulemekovog obezbeđenja Nenada Šare zvanog Škene, ali ni za ovu teoriju nikada nije bilo dokaza.

Foto: Društvene mreže

Kad su se istrošila zvučna i nezvučna imena, onda su u teoriju o tome ko bi mogao da ubije Zorana Šijana uvedeni kriminalni klanovi. Nagađalo se čak da je Šijan žrtva ozloglašene grupe "Amerika", ali ni za tu teoriju nikada nije bilo dokaza.

Ipak, ono što nije mogla država, uradili su suparnički klanovi. Šijan je bio previše samouveren, a Surčinci su već bili u sukobu sa drugim kriminalnim grupama, ali i nekim ljudima iz „službe". Svojevremeno se, posle likvidacije Zorana Šijana, moglo čuti da je smaknuću prethodio misteriozni telefonski poziv koji je dobio Šijan, koji je krenuo na ugovoreni sastanak. Čak se čula priča da ga je zvala jedna devojka, da se vidi sa njim, ali umesto sa atraktivnom devojkom, Surčinac se susreo sa ubicama.

Pošto slučaj nije nikada zvanično razjašnjen i ovaj misteriozni telefonski poziv ostao je u domenu urbane legende.

Milica Šijan, Zoranova majka, koja je preminula 18 godina posle njegove smrti, za života je odbacivala teoriju da je njenog sina ubio Legija, sa kojima je Zoran, prema njenim rečima, bio u dobrim odnosima. Za smrt svog sina optuživala je državu, odnosno bivši Resor državne bezbednosti. Jedno je čak spomenula i jedan zanimljiv detalj:

"Mog sina je ubio neko mnogo moćan. Verovatno je u njegovo ubistvo umešana i bivša Služba državne bezbednosti. Ne mogu da uprem prstom ni u koga, ali znam samo da se dva-tri meseca pre smrti posvađao s Markom Miloševićem i da ga je tada ošamario. Rekao mi je da je Marko Milošević učinio nešto loše, nehumano, i da mu je on zapretio. Pitala sam ga da li zna da je udario sina tadašnjeg predsednika države, a ne nekog običnog čoveka, ali mi je on rekao da je postupio ispravno", rekla je za života medijima Milica tokom jedne ispovesti.

Međutim, i ova teorija je ostala samo spekulacija i jedan od serije verzija o likvidaciji Zorana Šijana.

Dva braka, troje dece

Pevačica Goca Božinovska 1989. godine upoznala je Zorana Šijana. Sreli su se na plaži u Herceg Novom, a Goca je jednom prilikom  ispričala da su posle susreta na plaži izašli na večeru, a ljubav se desila odmah.
Božinovska se tek pre dve godine pomirila sa nekadašnjom prijateljicom Goranom, koja je uplovila u vezu sa Šijanom i rodila mu sina Vukašina. Goca i Gorana su bile prve komšinice i drugarice sve do 1996, godine kad je Zoran Šijan ostavio Gocu i decu, ćerku Zoranu i sina Miroslava (Mirka), zbog nje.
Zoran Šijan rođen je 1964. godine. U trenutku kada je ubijen imao je samo 35 godina. U početku je gradio uspešnu sportsku karijeru, pa je tako bio i prvak Evrope u kik-boksu. Međutim, uprkos uspešnoj sportskoj karijeri gradio je i onu drugu, pa je policijski dosije bio sve deblji i deblji. Označavali su ga kao vođu "surčinskog klana" za koje su se vezivale krađe i preprodaje luksuznih automobila.