Sada je pravo vreme za sadnju salate u plasteniku: Izbegnite ove greške i rašće kao luda

Posle berbe paradajza i paprike, prostor u plasteniku može se iskoristiti za sadnju salate. Ona brzo raste i relativno brzo stiže za berbu, pa omogućava da plastenik ostane iskorišćen i tokom jeseni i zime.

Jako je važno da prilikom sadnje zelene salate treba izbegavati nekoliko čestih grešaka koje mogu uticati na njen rast i prinos.

Za razliku od spanaća, koji se često seje direktno u zemlju, salata se najčešće sadi iz rasada. Zato je važno odabrati zdrave i čvrste sadnice sa dobro razvijenim korenom, jer će one lakše nastaviti rast nakon presađivanja.

Salatu nemojte saditi preduboko

Jedna od najčešćih grešaka jeste preduboka sadnja. Prilikom presađivanja koren treba pažljivo postaviti u zemlju, bez savijanja, lomljenja ili sabijanja. Ako je koren jako zbijen u čepu zemlje, potrebno ga je nežno osloboditi kako bi mogao nesmetano da se razvija.

Sadnicu treba posaditi tako da deo iz kog kreću listovi ostane iznad površine zemlje. Na taj način smanjuje se rizik od truljenja i biljka može pravilno da nastavi razvoj.

Foto: Shutterstock

Rasad salate treba posaditi na približno istoj dubini na kojoj je rastao u kontejneru. Važno je da srce biljke, odnosno deo iz kojeg izbijaju novi listovi, ostane iznad površine zemlje. Ako se sadnica posadi preduboko, povećava se rizik od zadržavanja vlage, truljenja i propadanja mlade biljke.

Ostavite dovoljno prostora između biljaka

Salatu ne treba saditi pregusto, jer biljkama mora biti obezbeđeno dovoljno prostora za pravilan razvoj. U zavisnosti od sorte i veličine glavice koju želite, između biljaka se najčešće ostavlja 25 do 30 centimetara, dok bi razmak između redova trebalo da bude oko 30 do 40 centimetara. Kada su biljke preblizu jedna drugoj, vazduh teže cirkuliše, pa se povećava mogućnost pojave bolesti.

Tokom jeseni plastenik treba redovno provetravati, naročito kada su dani sunčani. U njemu temperatura može brzo da poraste, a kombinacija toplote, visoke vlažnosti i ustajalog vazduha pogoduje razvoju bolesti. Zato je dobra ventilacija važna čak i kada su spoljašnje temperature niže.

Pažnju treba obratiti i na prihranu. Sa azotnim đubrivima ne treba preterivati, jer prevelika količina azota može dovesti do stvaranja bujnih, ali mekanih i osetljivih listova.

Foto: Shutterstock

Za kontinuiranu berbu tokom dužeg perioda, salatu je bolje saditi sukcesivno. Umesto da se ceo plastenik popuni sadnicama odjednom, sadnju možete rasporediti u nekoliko termina. Tako će biljke stizati za berbu postepeno, a prostor u plasteniku biće bolje iskorišćen.

Vlaga mora biti ravnomerna

Posle sadnje salatu je potrebno dobro zaliti kako bi se zemlja slegla i ostvarila dobar kontakt sa korenom. U nastavku uzgoja najvažnije je održavati ujednačenu vlažnost zemljišta, jer i previše vode i potpuno isušivanje mogu negativno uticati na biljke.

Navodnjavanje sistemom "kap po kap" može znatno olakšati kontrolu količine vode, dok malč folija pomaže u zadržavanju vlage, smanjuje rast korova i sprečava kvašenje listova.

Preporučuje se zalivanje u jutarnjim satima. Večernje zadržavanje vlage može stvoriti povoljne uslove za pojavu gljivičnih bolesti, a vlažno zemljište može privući i puževe.

Puževi mogu napraviti veliku štetu

Vlažni uslovi u plasteniku pogoduju pojavi puževa, koji posebno vole mlade i nežne listove salate. Zbog toga je važno redovno pregledati prostor, naročito ispod folije, uz ivice gredica i na drugim tamnim i skrovitim mestima gde se puževi mogu zadržavati.

Ukoliko primetite njihovo prisustvo, reagujte na vreme kako ne bi napravili veću štetu. Ako koristite preparate protiv puževa, birajte samo one koji su registrovani za primenu u usevima salate i obavezno se pridržavajte preporučene doze i propisane karence.

Prekomerna vlaga i loša drenaža dodatno pogoduju njihovom razmnožavanju, pa je pravilno upravljanje vlagom jedan od važnih koraka u zaštiti salate.

BONUS VIDEO