Kako prepoznati poremćaj pažnje kod dece? 4 osobine koje odaju ADD-ADHD

Šta je to ADD-ADHD? To su skraćenice za attention deficit disorder-attention deficit hyperactivity disorder. U prevodu na srpski: deficit pažnje, sa ili bez hiperaktivnosti.

ADD-ADHD jedan je od najčešćih razvojnih poremećaja koji se uočava kod dece i adolescenata. To je poremećaj za koji su karakteristični hiperaktivnost (kod ADHD-a), impulsivnost i nedostatak pažnje, što dovodi do teškoća u različitim domenima svakodnevnog života – u porodičnom funkcionisanju, školi, u odnosu sa vršnjacima. Može se reći i da je to urođeni, neurološki zasnovani temperament, češće zastupljen kod dečaka, kaže mr Anđela Zlatković, dipl. defektolog-specijalni pedagog iz savetovališta "Vaš psiholog".

- Decu sa ovim problemom često označavamo kao lenju, agresivnu, bezobraznu, nevaspitanu… Takve etikete doprinose tome da oni formiraju negativnu sliku o sebi, što dalje jako loše utiče i na njihovo samopouzdanje. Međutim, u zavisnosti od toga kako gledamo na osobine ove dece, njihove predispozicije mogu postati i prednost – brzo misle, kreativni su, uporni, zabavni, imaju ogroman energetski naboj i lako se hiperfokusiraju na stvari koje ih interesuju. Kada su hiperfokusirani, bukvalno ne čuju šta se oko njih dešava. Ne odgovaraju na pozive roditelja, i često reaguju besom ako ih prekinemo u onome što rade - objašnjava pedagog.

Foto: Freepik.com

Zadatak roditelja, nastavnika, terapeuta jeste da se detetu pomogne da hiperfokus usmeri na neku ozbiljnu oblast koja će biti njegov potencijal za budućnost. Ti pozitivni aspekti često ih mogu činiti izuzetnim osobama.

Kako da prepoznamo ADD-ADHD?

Selektivna pažnja i memorija

Mogu se primetiti dva ekstrema u ponašanju – izrazita nepažnja i nezainteresovanost kod dosadnih aktivnosti i izrazita usmerenost ka stvarima koje su im zanimljive. Nezanimljive zadatke obavljaju polovično i izbegavaju ulaganje većeg napora. Dok čitaju tekst, uglavnom pamte detalje koje druga deca ne pamte, ali van konteksta.

Rasejanost i zaboravnost

Započinju veliki broj aktivnosti koje ne završavaju do kraja. Izražena je nesposobnost postavljanja prioriteta. Sve im odvlači požnju. Tako, na primer, mogu kasniti na časove jer ih na putu do škole ili tokom odmora različiti stimulusi mogu odvući na suprotnu stranu. Često gube i zaboravljaju stvari.

Foto: Freepik.com

Impulsivnost

Nemaju sposobnost odlaganja potreba, ne mogu da sačekaju svoj red, ishitreno daju odgovore, prekidaju druge, impulsivno lažu kada su u neprilici kako bi sebe odbranili, često se svađaju sa vršnjacima i teško održavaju prijateljstva. Kod njih je akcija brža od rasuđivanja. Nemaju sposobnost da sagledaju posledice svojih ideja koje im spontano padaju na pamet, što ih može dovesti u mnoge neprilike, kako na mlađem uzrastu tako i u adolescenciji i odraslom dobu. Oni ne žele namerno da izazovu negativan ishod, i osećaju se loše kada do toga dođe usled njihove brzopletosti i nepromišljenosti. To je bitna tačka za razlikovanje ADHD-a od poremećaja ponašanja.

Hiperaktivnost

Ovo je nešto kao izborni predmet i izostaje kod ADD-a.

Mada su sva deca aktivna, kod dece sa ADHD-om aktivnost je posebno izražena i upadljiva u neprikladno vreme i u neprikladnim situacijama: u učionici, za kuhinjskim stolom, tokom igre, u bioskopu…

Foto: Freepik.com

Kako da pomognemo?

Pristup se zasniva na učenju poželjnih ponašanja koja se nagrađuju, dok se neprihvatljiva ne nagrađuju, navodi pedagog.

- Preporuka je da se, primarno, napravi lista poželjnih ponašanja: obaveze u kući, održavanje lične higijene, plan aktivnosti u vezi sa školskim obavezama i slobodnim vremenom. Roditelji bi trebalo da postavljaju jasne granice i pravila, kao i očekivanja u skladu sa detetovim mogućnostima. Nije dobro dete prezaštićivati i svako njegovo ponašanje pravdati ADHD-om. Kazna za neadekvatno ponašanje treba da usledi neposredno nakon takvog ponašanja, mora biti dosledna, jasna, bez burnih reakcija roditelja i ne sme se bazirati na emocionalnom uskraćivanju - opominje mr Anđela Zlatković.

Značaj individualne psihoterapije posebno se ogleda u ohrabrivanju demoralisanog deteta i podsticanju samopoštovanja. Takođe je korisna u kriznim situacijama, tretmanu depresije, anksioznosti, teškoća u međuljudskim odnosima...

Foto: pexels.com

- Pažnju je potrebno posvetiti i usvajanju tehnika pravilnog i efikasnog učenja – učenju kako se uči, zatim podučavanju socijalnim veštinama i tehnikama nenasilne komunikacije. Ono što je posebno bitno je omogućiti detetu da se afirmiše i gradi samopouzdanje kroz hobije. Od fizičkih aktivnosti posebno se preporučuju plivanje i relaksaciono skakanje, što utiče i na kvalitet sna - poručuje pedagog.