ŠOK OTKRIĆE NA BALKANU! Naučnici pronašli novu vrstu OVE ŽIVOTINJE pomoću zuba! (FOTO)

Praistorijska panda nije direktni predak današnjih džinovskih pandi, ali one jesu bliski rođaci. U prilog tome ide činjenica da je otkrivena nova vrsta džinovske pande, koja je živela pre 4,5 miliona godina

Naučnici smatraju da je ovo panda koja je „najviše evoluirala" u Evropi i „poslednja pronađena" na tom kontinentu.

Fosil zuba ove životinje pronađen je u močvarama Bugarske tokom 1970-ih i bio je ključan za ovo otkriće, a istraživački tim utvrdio je da pripada jednoj vrsti pande.

Rezultati studije objavljeni su u Žurnalu paleontologije kičmenjaka, specijalizovanom za izučavanje ćelija i nauke, kao i drevnih oblika života - od dinosaurusa do drugih praistorijskih životinja i biljaka.

Bilo je potrebno mnogo vremena da bi se shvatilo da je pronađen fosil nepoznate džinovske pande, kaže doktor Spasov, jedan od istraživača.

New discovery of panda species which may have been Europe's last: Fossilized teeth originally found the 1970s in fact belong to a new, sizeable close relative of the modern giant panda https://t.co/5hzaJSq3Bx
?: © Velizar Simeonovski, Chicago#Agriarctos_nikolovi #panda pic.twitter.com/Q4jBWHRO8v — Silence ? Possum (@SilencePossum) August 6, 2022

- Ovo otkriće pokazuje koliko malo znamo o drevnoj prirodi i da istorijski pronalasci u oblasti paleontologije mogu čak i danas da dovedu do neočekivanih rezultata - smatra on.

Koliko se drevne pande razlikuju od današnjih?

Praistorijska panda nije direktni predak današnjih džinovskih pandi, ali one jesu bliski rođaci.

Između starih evropskih pandi i onih koje danas možemo videti ipak postoji i nekoliko razlika.

Evropska panda ne bi mogla da preživi hraneći se samo bambusom, već bi jela više tipova mekših biljaka, navodi se u istraživanju.

 

 

Primeri fosila i delova zuba ovog medveda iz tog perioda ukazuje da zubi te životinje nisu bili dovoljno čvrsti kako bi smrskali drvenaste delove biljke.

Ishrana bi možda zavisila i od drugih životinja koje bi živele u sličnim oblastima, pošto bi se nadmetali da dođu do hrane.

- Takmičenje sa drugim vrstama oko hrane koje se verovatno odigravalo, posebno sa mesojedima i izvesno drugim medvedima, objašnjava zbog čega su se džinovske pande usmerile na biljke u vlažnim šumskim uslovima - smatra Spasov.

Foto: Pixabay

Posle ispitivanja zuba, naučni tim veruje da je drevna panda bila iste veličine kao džinovska panda ili nešto manja.

Ova vrsta je možda izumrla zbog dramatičnih klimatskih promena, zbog kojih se okruženje i teren na kojem je živela značajno promenio, dodaju.

BONUS VIDEO: