Otac joj je bio moćnik, završila je bez poroda! Pre nego je izdahnula mužu je izgovorila reči zbog kojih Srbija i danas plače (FOTO)

Teško detinjstvo zauvek je obeležilo život Ružice Sokić, zbog čega je uvek bila žrtva nesigurnosti, a zbog odanosti glumi odrekla se materinstva, svesna da je to put kojim se ređe ide.

Legendarna glumica Ružica Sokić rođena je 14. decembra 1934. godine u Bregalničkoj ulici broj 244 u Beogradu, od majke Vukosave i oca Petra Sokića, uglednog trgovca i suvlasnika lista "Pravda", i ostavila je neizbrisiv trag u jugoslovemskoj kinematografiji, a nakon osvajanja "Pulske arene" za film "Žuta" čak joj je i Tito čestitao, držeći je za ruke rekao: "Mnogo si opasna Sokićka".

Slavna glumica imala je teško odrastanje, ratne godine provela je sama sa majkom u hladnoj kući svakodnevno gladujući i govorila da se otac vratio iz rata "maltene bos i modar". Ali i to nije bio kraj agonije jer su mu posle oslobođenja oduzeta sva građanska prava, zbog čega su kao "reakcionarska" porodica sledećih dvadeset godina delili svoj trosoban stan sa raznim stanarima.

- Otac je voleo život, kafane, bio je boem. Držao je kasu u "Pravdi" i voleo je da časti radnike, a kada je umro, jedan od tih ljudi održao je govor i rekao za njega da je bio "sirotinjska majka." To je tačno, bio je veoma duševan čovek i baš je stradao. Kada je došlo oslobođenje bilo je stvarno strašno, tako da mi je taj period detinjstva bio tragičan. Tata ništa nije radio, nije mogao da se zaposli. U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera jer je to bila ruska formula stanovanja - ispričala je Ružica u intervjuu za Story 2006. godine.

Foto: Beta/Vladimir Milovanović

 

- Ti ljudi iz sela Rušnja maltretirali su nas, naročito mog oca koji je zbog verbalnog delikta bio prokažen i zatvaran. Čak su i mene saslušavali, ali nisam dozvolila da mržnja nikne u mom biću. Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život.

Proživela je mnogo toga igrajući razne uloge i dajući se do poslednjeg atoma snage, ali van scene i filmskog kadra Ružica je vodila miran život sa suprugom Miroslavom Lukićem, ekonomistom, koji je kao mladić statirao u pozorištu. Nisu imali dece jer se ona svesno odrekla materinstva.

- Ja sam iskrena i znam da to neki ljudi neće pozdraviti, ali nisam želela decu. Možda bi se to moglo objasniti na naučnoj bazi, ali htela sam da budem slobodna jer sam odrasla u veoma teškim uslovima. Mom mužu verovatno nije lako jer sam stalno okupirana nekim predstavama ili čitanjem tekstova, a on ponekad želi samo da otputujemo negde. I kondiciju održavam zahvaljujući njemu. Napravio je ležaljku na kojoj može da se vežba, pa ja tu s teškom mukom mlatim rukama i nogama, ali imam i neku spravu "super gym" koju sam kupila njemu za rođendan. I to mi nije teško, vežbam svakodnevno kako bih bar pokrenula mišiće. Mira Stupica stalno mi govori: "E, da me neko ubije ne bih vežbala!" To jeste najteže, naročito kod kuće, jer je potrebna velika samodisciplina. A ja sam samu sebe iznenadila i ponosna sam na to - isticala je glumica koja je od malih nogu gajila ljubav prema životinjama koje su oplemenile njen život.

Foto: youtube/Bimbros Beograd

 

- Uvek sam imala kućne ljubimce. Kada smo pred oslobođenje Beograda bežali u Kaluđericu kod moje tetke Vide, ona mi je kupila malo jagnje. Lepši poklon nisam mogla da dobijem. Posle je ono raslo u centru Beograda, držala sam ga na terasi i podrumu našeg stana. Ovca se zvala Seka i ona je bila jedino biće u mom životu s kojim sam se družila i neizmerno sam je volela. Toliko smo se volele da je ona za mnom išla po gradu poput kučeta. Kada je umrla, završilo se i moje detinjstvo. Plakala sam za njom narednih deset godina i onda mi je jedan neuropsihijatar rekao:"Vi ste ta ovca. To je arhetipski simbol žrtve."

Samo pet dana nakon što je napunila 79 godina, 19. decembra 2013., oko 10,30 časova na odeljenju neurohirurgije Kliničkog centra Srbije, srce velike jugoslovenske glumice Ružice Sokić prestalo je da kuca posle duge i teške bolesti. Pozorišna i filmska umetnica navodno se duže vreme nosila s Alchajmerovom bolešću.

- Samo da me ne zaboraviš - bile su poslednje reči Ružice Sokić pre nego što je preminula, a uputila ih je suprugu Miroslavu Lukiću sa kojim je provela pola veka života.