Najcrnja kletva koja može da vas zadesi! Veruje se da porodicu na koju je bačena prati prokletstvo do 7. kolena

Iako se smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.

Kletva je, kao verbalna osveta, upozorenje poznata u skoro svim narodima. U nekim običajima ima propratne rituale, ali uvek značaj kletve zavisi od onoga ko je izgovori. Jaka kletva ako je izgovori jaka ličnost.

U srpskoj istoriji, kletva Kneza Lazara Hrebeljanovića jedna je od navažnijih i najsnažnijih. Izgovorena kao poziv srpskim junacima da učestvuju u Kosovskom boju, na Vidovdan, 1389. godine, zabeležena je u dve epske pesme Kosovskog ciklusa.

U pesmi "Musić Stevan", kletva glasi ovako:

- Ko je Srbin i srpskoga roda, I od srpske krvi i kolena, A ne doš'o na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda, Ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo,

Rujno vino, ni šenica bela! Rđom kap`o, dok mu je kolena!

Foto: Shutterstock

Tačnije, tako je Musić Stevan preneo svojoj ljubi da je rekao Knez Lazar na večeri.

U pesmi "Kneževa večera", direktna kletva je kraća:

- Ko ne dođe na boj na Kosovo, Od ruke mu ništa ne rodilo: Ni u polju bjelica pšenica, Ni u brdu vinova lozica!

U narodu postoji verovanje da Kneževa kletva još nije skinuta sa srpskog naroda. Iako se u smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.

Foto: printscreen

U narodu se odomaćio strah od strah od Lazareve kletve i želja da se oslobodi posledica. Kada je nakon Drugog balkanskog rata srpska vojska 1913. godine dočekana u Beogradu kao pobednik, na trijumfalnim kapijama kroz koje je prolazio defile bile su ispisane poruke. Na jednoj je pisalo: "Bježi grda kletvo s roda, zavet Srbi isuniše!"

Kneževa kletva iz pesme "Musić Sevan" je urezana na spomeniku kosovskim junacima na Gazimestanu. Doduše, izostavljen je drugi stih.