PROLEĆNA BAŠTA: Uz malo cveća i mašte napravite svoj kutak za odmor!

Mart je idealan za sadnju lukovica koje će procvetati u junu: kala, kana, gladiola, ljiljana, lala, dalija, begonija, frezija, amarilisa, a mogu se zasaditi ruže i dan i noć

Bilo da imate dvorište, terasu ili samo nekoliko saksija, uz malo cveća i mašte možete da napravite svoj kutak za odmor duše i tela. Roze, bele, ljubičaste i žute latice raznih biljaka su glavni vesnici proleća, te iskoristite lepo vreme, koje samo što nije stiglo, i posadite svoju malu cvetnu oazu.

Presađivanje

Da bi sobne biljke koje već imate u stanu spremno dočekale period rasta i bujanja i opet se lepo razvijale, najpre očistite listove od prašine i čađi. To uradite krpom ili sunđerom, a ukoliko je biljka manja, istuširajte je. Tako ćete otvoriti pore na površini i omogućiti biljci da lakše diše. Kod kaktusa i biljaka sa dlakavim listovima jedini prihvatljiv oblik čišćenja jeste uklanjanje prašine nežnom četkicom.

Ako primetite da se u saksijama smanjila količina zemlje, da se istrošila, znači da je potrebno dodati novi kompost. Manjim biljkama možete da zamenite svu zemlju, a onim u velikim saksijama skinite površinski sloj stare zemlje, dodajte novu i dobro zalijte biljku.

U slučaju da kupujete seme, pažljivo čitajte uputstva na kesicama i obavezno proverite rok trajanja

Kako biste znali da je vašoj biljci tesno u postojećoj saksiji, pregledajte koren. Ako žilice izbijaju na površinu ili kroz šupljinu na dnu posude, vreme je za više prostora i više zemlje. Novu plastičnu saksiju obavezno operite i dezinfikujte tako što ćete unutrašnjost prebrisati krpom namočenom u alkohol. Na taj način sprečićete mogućnost raznih zaraza.

Iz sobe na terasu Najčešća dilema koja muči ljubitelje cveća jeste da li bi trebalo da svoje omiljene sobne vrste tokom prolećnih i letnjih meseci iznesu na terasu. Najbitnije je da postoji tenda ili nadstrešnica da, usled sve jačeg sunčanog zračenja, ne bi došlo do opekotina na listovima. Tada bi trebalo dodati i svežu zemlju, odgovarajuće đubrivo, a svež vazduh i sunčeva svetlost doprineće povećanju lisne mase i broja cvetova.

Jedan sat pre presađivanja korenov busen mora da se navlaži da bi se olakšalo vađenje biljke. Saksija treba da bude veća jedan ili dva broja od prethodne, a novi kompost (zemlja) neka bude istog sastava kao i stari. Okrenite saksiju nadole i lupkajte gornjom ivicom o čvrstu površinu. Nežno oslobodite korenov busen prstima ili viljuškom.

U novu saksiju nije dovoljno staviti samo kompost i koren biljke. Do visine od jednog centimetra treba sipati pesak i dodati kamenčiće koji čine drenažni sloj. Na taj način se višak vode neće zadržavati u saksiji. Položite biljku na istu dubinu na kojoj je bila u staroj posudi (ne manje od pet do sedam centimetara) i dopunite kompostom. Radi lakšeg zalivanja ostavite centimetar i po od zemlje do ivice saksije.

Jedan sat pre presađivanja korenov busen mora da se navlaži da bi se olakšalo vađenje biljke

Nakon što je ušuškate u novo stanište, biljku bi trebalo prihraniti nekim tečnim sredstvom, najbolja je kombinacija supstrata i vode odjednom. U garden centrima možete da kupite specijalne i kvalitetne supstrate za zelene sobne biljke, citruse, kaktuse, orhideje, muškatle, biljke koje vole kiselija zemljišta...

Vreme je za lukovice

Kada je reč o novim biljkama, početak proleća idealan je za sadnju lukovica koje će procvetati u junu: kala, kana, gladiola, ljiljana, lala, dalija, begonija, frezija, amarilisa, a mogu se zasaditi ruže i dan i noć. Takođe, pomoću pelcera rasađuju se hrizanteme, muškatle i sve ostalo bokorasto cveće koje je preživelo zimu.

Kada i koliko zalivati Prekomerno zalivanje nije dobro, jer suvišna vlaga šteti korenu, a osim toga zemlja se ispere i voda odnosi hranljive mineralne sastojke. Isto tako nije dobro ni oskudno zalivanje, odnosno zalivanje biljke pomalo svakog dana, jer tada se nakvasi samo gornji sloj zemlje, a donji, gde je koren, ostaje suv, te biljka trpi od nedostatka vode. Ako saksija odzvanja kao prazna kad je udarimo sa strane, znači da u zemlji nema vode, i to je znak da biljku treba zaliti. Vodu koja pri zalivanju iscuri u podmetač, ako se za dva sata ne upije, treba prosuti. U proleće i leto biljku treba zalivati uveče posle zalaska sunca. Leti, kada su velike vrućine, dobro je celu biljku orositi.

Lukovicama treba birati sunčano mesto u vrtu. Dubina sadnje, kao i kod jesenjih lukovica, zavisi od vrste i veličine. Recimo, dalije i begonije se ne sade duboko, već ih treba posaditi neposredno ispod površine. Gladiole i ljiljane treba posaditi na dubinu dvostruke visine same lukovice.

Kod prolećnih lukovica je najvažniji razmak, jer male lukovice mogu da se posade na oko 10 santimetara udaljenosti jedna od druge, dok gladiole moraju da imaju malo veći razmak, od 12 do 15 santimetara. Begonijama je potreban još širi životni prostor od najmanje 25, a ljiljanima od 30 santimetara. Dalije traže najviše prostora, pa ih treba saditi u razmaku od najmanje 40 santimetara.

Pravila koja su pomenuta kod presađivanja cveća važe i kod sadnje: u saksiju najpre sipajte sloj peska, potom kamenčića, a zatim i komposta. Dodatno zalivanje ovih lukovica je potrebno samo tokom sušnih razdoblja, i to tek u leto.

Seme iz kesice

U slučaju da kupujete seme, pažljivo čitajte uputstva na kesicama i obavezno proverite rok trajanja, odnosno koliko dugo seme može da klija. Zemlja treba da bude što rastresitija mešavina humusa i peska. Kada posejete odabrane biljčice, buduće cveće, zemlja treba da bude umereno vlažna.

Nakon što se iznad površine pojave prvi listići, uspeli ste. Mlade biljčice presadite čim se malo bolje ožile i porastu. Presađuju se u nešto većem razmaku, u sudove sa svežom zemljom. Tako će svaka biljčica imati prostora da se razvija i napreduje.