BOLEST GENIJA! Kako prepoznati ASPERGEROV SINDORM kod deteta i KAKVE SU PROGNOZE?

Ljudi koji ne znaju ništa o ovom sindromu misle da su "aspergeri" čudni, neobični ljudi. Teško ih je razlikovati, jer je njihova inteligencija potpuno očuvana, ali zato imaju problem sa socijalnim veštinama i skloni su opsesivnom fokusu na jednu temu ili da iznova i iznova ponavljaju iste radnje

Aspergerov sindrom je najblaži oblik autizma i česta je pojava među genijima. Ljudi koji ne znaju ništa o ovom sindromu misle da su "aspergeri" čudni, neobični ljudi. Teško ih je razlikovati jer je njihova inteligencija potpuno očuvana, ali zato imaju problem sa socijalnim veštinama i skloni su opsesivnom fokusu na jednu temu ili da iznova i iznova ponavljaju ista ponašanja i radnje, kaže Neva Počuča, dečiji psiholog savetovališta "Vaš psiholog", i objašnjava kako prepoznati ovaj sindrom kod deteta, šta nudi terapija i kakve su prognoze.

- Do 2013. godine Aspergerov sindrom je smatran kao zasebna dijagnoza, dok danas zajedno sa ostalim takozvanim pervazivnim razvojnim poremećajima (dečji autizam, atipičan autizam, Retov sindrom...) čini jednu kategoriju - poremećaji autističnog spektra. Za ovaj sindrom se upotrebljava i termin visokofunkcionalni autizam, a ono što je zajedničko za sve poremećaje autističnog spektra jeste da su prisutna kvalitativna oštećenja socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije. Razvoj je izmenjen od najranijeg detinjstva, a repertoar aktivnosti i interesovanja je stereotipan i oskudan - kaže Neva Počuča.

Kako prepoznati

Prema rečima naše sagovornice, govor se kod ove dece razvija na vreme, bez kašnjenja, ali ima neobičan sadržaj.

Foto: unsplash.com

- Može nam se činiti da imaju monoton, "robotizovan" glas. Uglavnom bukvalno shvataju govor, ne razumeju ironiju, sarkazam niti šale. Inteligencija je očuvana, pa mogu biti i natprosečno inteligentni, kao i izrazito talentovani za neke stvari - mogu da imaju izuzetnu memoriju ili budu nadareni za slikarstvo, muziku, književnost (tzv. savant sposobnosti) - objašnjava psiholog.

Facijalna gestikulacija je dosta nerazvijena, tako da slabo pokazuju izraze lica - osim ljutnje i žalosti.

- Kao i kod autizma, socijalne interakcije su siromašne i bez empatije. Oni nisu u mogućnosti da prepoznaju tuđe namere i osećanja, jer jednostavno nemaju predstavu o tome da drugi oko njih imaju emocije i želje. Ukoliko razumeju da drugi ljudi imaju osećanja, potrebe i želje, imaju poteškoće da ih prepoznaju - dodaje naša sagovornica.

Često uživaju u ponavljajućim radnjama i ritualima - vole da imaju tačan dnevni raspored aktivnosti, koji, ako se promeni, može da izazove burne reakcije.

Foto: Shutterstock

- Ne vole nove situacije i nepredviđene okolnosti. Takođe, mogu da imaju nekoordinisane pokrete, pa ih često doživljavamo kao nespretne. Interesovanja su im ograničena, ali imaju jako dobro mehaničko pamćenje. Mogu da koriste izraze i fraze koje nisu karakteristične za njihov uzrast, pa se može desiti da kad pričamo sa detetom, imamo utisak da pričamo sa mnogo starijom osobom - pojašnjava dečiji psiholog.

Čula su im intenzivnija, te jače osećaju miris, ukus i dodir, ali mogu da budu preosetljivi na zvučne, vizuelne ili taktilne stimuluse. Sve u svemu, deluju nam kao da su u svom svetu, posvećeni sebi i sopstvenom rasporedu.

Kakav je tretman

Aspergerov sindrom se najčešće primećuje u trećoj godini i čak je osam puta češći kod dečaka.
- Terapija koja se primenjuje na poremećaje autističnog spektra, u ovom slučaju na Aspergerov sindrom, sveobuhvatna je i pokriva sve elemente dečjeg razvoja. Radi se bihejvioralna (ABA) terapija, koja se sastoji od brojnih programa, koji su pažljivo izabrani za svako dete, prema njegovim individualnim potrebama - sugeriše Neva Počuča.

Ova deca imaju dosta kvaliteta, poput izuzetnog fokusa, istrajnosti, obraćanja pažnje na detalje i sposobnosti za prepoznavanje obrazaca.

Foto: Shutterstock

- Njihovi kvaliteti su veoma značajni činioci terapije, jer ih terapeut prepoznaje, te ih koristi u radu. Terapija je usmerena na ključne simptome, te se najviše radi na društvenim veštinama, interakciji i socijalizaciji. Uči se i kako da se prevaziđu jake emocionalne reakcije, da se suzbiju ponavljajuće i stereotipne radnje i rituali, da se prevaziđe stres i anksioznost. Radi se na logičkom zaključivanju, predviđanju ishoda, gledanju stvari iz perspektive drugog, i samim tim na razvoju empatije. Terapeut uči dete kako da prepozna tuđu mimiku, gestikulaciju, osećanja, želje i potrebe - navodi naša sagovornica.

Problemi koji se još mogu javiti su hvatanje lopte, vezivanje pertli, pisanje, pa se rade vežbe za finu i grubu motoriku i grafomotoričke vežbe, dodaje dečiji psiholog.

Uloga roditelja

- Uspeh i prvi rezultati su najčešće vidljivi ubrzo, u prvih nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Nakon svake završene terapije, roditelju se napiše detaljno šta je rađeno sa detetom, kako bi mogao da obnavlja postupak sa terapije kod kuće. Neki roditelji se odlučuju za nekoliko terapija dnevno (1-4 svaki dan), dok se drugi odlučuju za nekoliko terapija na nedeljnom nivou. O njihovom broju odlučuje sam roditelj, prema mogućnostima i potrebama. Rezultati zavise od kapaciteta deteta, intenziteta i kvaliteta rada, ali i od "ponavljanja gradiva" kod kuće. Roditelji se smatraju koterapeutima i predstavljaju jedan od ključnih faktora za napredak - sugeriše Neva Počuča i dodaje:

- Njihova prognoza je bolja od ostalih oblika poremećaja iz autističnog spektra i uz odgovarajuću terapiju moguće je suzbiti ili svesti simptome na minimum, tako da ne remete svakodnevno funkcionisanje. Osim toga, imaju velike šanse da kad odrastu samostalno funkcionišu - poručuje dečji psiholog.