ŠTA VRUĆINE MOGU DA URADE LJUDSKOM TELU? Evo kako da prepoznamo problem!

Ljudsko telo nastoji da održi unutrašnju temperaturu na oko 37 stepeni Celzijusa bez obzira na to da li se nalazi na Južnom polu ili u sredini koju pogađa toplotni talas

To je temperatura na kojoj je naš organizam navikao da funkcioniše. Kako živa u termometru raste ili počne toplotni talas, telo mora više da se trudi kako mu se unutrašnja temperatura ne bi povećala.

Ako je telo pretoplo, 'termostat' u mozgu šalje impulse krvnim sudovima u koži, oni se šire, a velika količina tople krvi iz unutrašnjosti dolazi u kožu i hladi se. Dodatno hlađenje kože i krvi u njoj izaziva znoj, koji hladi kožu, a time posredno hladi i krv koja cirkuliše. Tako ohlađena krv se vraća u unutrašnjost tela i hladi ga.

Kada termostat u mozgu proceni da je temperatura dovoljno snižena, smanjuje se protok kroz kožu i prestaje znojenje. Dakle, za dobro podnošenje promena temperature okoline važno je da su krvnu sudovi elastični i da se njihova razmera lako i brzo prilagođava potrebama tela.

KADA NASTAJE PROBLEM?

Iako na prvi pogled zvuči jednostavno, što su temperature više i toplotni talas duži, opisani proces počinje da predstavlja napor za telo i ono se više napreže. Otvoreni krvotok rezultira spuštanjem krvnog pritiska i tera srce da brže pumpa krv kako bi nastavila da teče telom. To može da izazove blage simptome poput osipa izazvanih vrućinom i otečenost stopala.

Ali ako krvni pritisak dostigne preniske vrednosti, do organa ne uspeva da stigne dovoljno potrebne krvi, zbog čega je veći rizik od srčanog udara. Istovremeno, zbog znojenja se gube tečnost i so, a pritom se ravnoteža među njima u organizmu menja. Takvo stanje u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom može dovesti do toplotnog udara.

Simptomi su vrtoglavica, nesvestica, dezorijentisanost, mučnina, grčevi u mišićima, glavobolja, obilno znojenje i umor. 

Foto: Shutterstock

KAKO POMOĆI OSOBI KOJA JE DOŽIVELA TOPLOTNI UDAR?

Ako osoba uspe da se rashladi u roku od pola sata, toplotna iscrpljenost obično nije ozbiljna.

Britanski NHS savetuje: premestite osobu na hladno mesto, postavite je u ležeći položaj i podignite joj noge pod blagim nagibom, dajte joj puno vode (u obzir dolaze sportski napici i pića za rehidraciju, rashladite joj kožu - pokvasite je vodom ili prebrišite sunđerom umočenom u hladnu vodu i hladite osobu lepezom.

Dobro je na područje oko pazuha ili na područje vrata staviti vrećice s ledom.

Ali ako osoba ne uspe da se oporavi u roku od 30 minuta, sledi toplotni udar. Reč je o hitnom medicinskom slučaju i obvezno morate pozvati hitnu pomoć.

Treba istaći da ljudi koji su doživeli toplotni udar mogu prestati da se znoje iako im je i dalje prevruće, njihova telesna temperatura može premašiti 40 stepeni i mogu izgubiti svest.

KO JE NAJUGROŽENIJI?

Zdrave osobe bi s toplotnim talasom trebalo da se nose korišćenjem zdravog razuma.

Međutim, starijim osobama ili onim koji pate od srčanih bolesti, teže je da se izbore s naporima kojima toplotni talas izlaže organizam. Srčani bolesnici imaju krute krvne sudove. Njihove unutrašnje površine su neravne i često s aterosklerotskim plakovima.

Kada je toplo, krvni sudovi u koži se prošire, više krvi odlazi u kožu, a manje krvi ostaje za unutrašnje organe te krvni pritisak pada.

Organizam osoba koje boluju od dijabetesa tipa 1 i tipa 2 brže gubi tečnost, a zbog komplikacija nastalih usled određenih bolesti krvni sudovi i sposobnost znojenja kod nekih ljudi ne funkcionišu kao i obično.

Izuzetno je važno, kažu lekari, da prepoznate da vam je pretoplo i potom preduzeti odgovarajuće korake. Reč je o nečemu što većina ljudi uzima zdravo za gotovo. Ali sasvim mala deca i bebe, kao i manje pokretne osobe ugroženije su od ostalih. Zbog bolesti mozga, poput demencije neke osobe su nesvesne vrućine.

Jakom suncu su izloženiji od ostalih i beskućnici, a više poteškoća s vrućinom mogu imati i osobe koje žive u stanovima na višim spratovima, posebno ako nemaju klima-uređaj.

Foto: pexels.com

DA LI VRUĆINA MOŽE DA UBIJE?

Da. U Engleskoj svake godine od posledica visokih temperatura umre oko 2.000 osoba. Uzrok smrtnog ishoda u ovakvim situacijama najčešće su srčani i moždani udari koje obično izazove napor da se unutrašnja telesna temperatura održi stabilnom, prenosi "Hina".

Viša stopa smrtnosti evidentirana je pošto je živa u termometru prešla 25 ili 26 stepeni Celzijusa. Ali raniji podaci upućuju na to da visoke temperature češće izazivaju smrt pojedinaca u proleće i rano leto nego na "vrhuncu leta". To se verovatno događa zbog toga što se telo postepeno prilagođava novim spoljašnjim uslovima, kako leto odmiče - navikavamo se na 'borbu' s vrućinom.

Podaci koji se odnose na ranije toplotne udare upućuju na to da se najviše smrtnih ishoda dogodi u prva 24 sata toplotnog talasa. I hladni front može biti smrtonosan, ali treba mu puno duže da deluje na čovekov organizam. Studija iz 2010. godine o posledicama toplotnih talasa u devet evropskih gradova svuda je pokazala povećan broj smrtnih ishoda - od 7,6 odsto u Minhenu do 33,6 odsto u Milanu. Od posledica toplotnog talasa 2003. godine u Evropi je umrlo 70.000 više ljudi nego što je uobičajeno.

NOĆNE I DNEVNE TEMPERATURE

Uz dnevne temperature, kada se obično postižu rekordi, ne treba zanemariti ni noćne jer je organizmu tokom noći potreban odmor.

Ali ako se i tokom noći naš organizam bori da telesnu temperaturu održi pod kontrolom, rizik od zdravstvenih problema je veći.