TIBETANSKA dijagnostika OBAVEZNO uključuje ANALIZU PULSA, JEZIKA I URINA!

Tibetanska medicina postoji već više od 2500 godina i gotovo isključivo se temelji na biljnim lekovima. Za razliku od pristupa zapadne medicine, tibetanska (kao i kineska i indijska medicina) ne računa na spoljnjeg napadača (virus ili bakteriju)

Tibetanci većinom žive u Indiji jer su bili izgnani iz Tibeta u kasnim 1950-im godinama. U Severnoj Indiji postoji Tibetanski Medicinski Institut, gde doktori studiraju tibetansku medicinu 7 godina pre nego steknu diplomu.

Za razliku od pristupa zapadne medicine, tibetanska (kao i kineska i indijska medicina) ne računa na spoljnjeg napadača (virus ili bakteriju), nego radi na vraćanju energetske ravnoteže koja, ako se popuni i uspostavi u organizmu, postaje nedodirljiva za bilo koju bolest.

Foto: Pixabay

Tibetanska medicina veruje, da sve patologije nastaju zbog tri takozvana otrova: neznanja, vezanosti i averzije. To su tri emotivna faktora koja, prema Tibetancima, narušavaju energetsku ravnotežu izmedu četiri elementa od kojih se sastoje čovek i univerzum (zemlja, voda, vatra i vazduh), na taj način razbijajući našu sposobnost odbrane i samoizlečenja.

Tibetanska dijagnostika obično uključuje analizu pulsa, jezika i urina. Duhovni element je takođe prisutan u tibetanskoj medicini, tako što se puno pažnje posvećuje ličnosti pacijenta. Lečenje je specifično za svakog pacijenta, no ono što mu se prvo govori je da je bolest u njegovom umu. Tu se ne misli da je on tu bolest umislio već da je njegov način života pogrešan te da bi se trebalo bolje posvetiti svome telu.

Tako se preporučuju promene načina života koje uključuju duhovnu praksu, vežbanje, reorganizacija životnih sposobnosti kao što je spavanje, ishrana i raspored dana. Preporučuje se i meditacija koja uključuje jednostavne vežbe disanja i kontrola uma. Isto tako preporučuje se posebna ishrana. Doktor savetuje pacijenta koju hranu ne bi trebalo da jede, a koja mu je posebno od koristi.

Preporučuje se i biljna medicina. Tibetanski lek može sadržavati do 150 sastojaka. U tibetanskoj medicini se pre svega koriste lekovi na bazi bilja: komprese od trava, bobica, lišća i korena koji rastu na specifičnim mestima i koji se beru u određeno vreme dana i godine. Godišnje doba, mesto rasta, klima i raspored zvezda u momentu berbe utiču na energiju lekovite biljke i odreduju joj veću ili manju efikasnost.

Stoga su lekovi prirodni u punom smislu reči. Fizičke terapije se primenjuju u obliku akupunkture, masaže i inhalacijske terapije. Koriste se i komprese na bazi bilja i minerala, puštanje krvi,lekovite kupke i oblozi. Tibetanska akupunktura razlikuje se od tradicionalne kineske akupunkture: uglavnom se koristi samo jedna zlatna igla na čakrama, osnovnim energetskim centrima, a posebno na sedmoj čakri, koja se nalazi na vrhu glave.