SIDA VIŠE NIJE SMRTNA PRESUDA, ALI... Infektolog OTKRIVA šta treba da ZNATE o HIV-u i AIDS-u, 40 godina kasnije!

Uz rano otkrivanje i pravilnu terapiju, zaraženi više nisu infektivni i mogu da dožive duboku starost, kaže za Ljubav i zdravlje infektolog prof. dr Darko Nožić

Čitave četiri decenije otkako je virus HIV-a počeo globalno da se širi, ova infekcija više nije neminovno smrtonosna. Uz rano otkrivanje i pravilnu terapiju, zaraženi više nisu infektivni i mogu da dožive duboku starost. Revoluciju u sprečavanju prenošenja ovog virusa pre nekoliko godina doneli su i lekovi PrEP i PEP. Prvi onemogućavaju da se tokom nezaštićenog intimnog odnosa prenese virus, a drugi da se posle rizičnog događaja spreči inficiranje HIV-om, kaže za Ljubav i zdravlje prof. dr Darko Nožić, infektolog opšte bolnice "Bel Medic". To, ipak, nije razlog da se opustimo, jer je upotreba kondoma s partnerima čiji HIV status ne poznajemo - apsolutno neophodna.

Foto: Shutterstock

- Kada se kod nas pojavio HIV, bio sam svedok prvog slučaja 1985. godine na VMA. Tada je to bila smrtonosna presuda, samo se čekao rok izvršenja... Sada, međutim, naročito ako se "uklope" na vreme i ako se adekvatno leče, pacijenti sa HIV-om mogu da žive praktično normalan ljudski vek. To je jedna potpuno drugačija situacija u odnosu na onaj period kada se bolest pojavila u Srbiji - kaže prof. dr Darko Nožić.

Mladi, alkohol, rizični odnosi

Zajedno sa poznavanjem osnovnih činjenica o infekciji i provera svog HIV statusa, testiranje na HIV trebalo bi da postane sastavni deo opšte kulture, barem za one koji su u riziku...

- Pre svega bi trebalo da se testiraju korisnici intravenskih narkotičkih sredstava, osobe koje su imale sumnjive polne odnose, kao i oni koji imaju intimne odnose sa istim polom. Oni su sada, u ovom trenutku, najugroženija grupa, a tu su i zdravstveni radnici koji rade sa krvlju. E sad, "običan svet" jednostavno nije u obavezi ako nema sumnjive polne odnose i ako ne radi sa krvlju, jer putevi prenosa nisu takvi da mogu (na druge načine) da ugroze druge - objašnjava infektolog i dodaje da je sumnjiv odnos svaki polni odnos sa nepoznatom osobom.

Foto: Shutterstock

- Ako čovek živi s nekim, ako ga zna, onda je to to, u međuvremenu bi se već razboleo... Jednostavno, onaj prvi kontakt među mladima je naročito rizičan. Ogroman je broj mladih ljudi koji dolaze, jer su u nekom trenutku pijanstva spavali sa nepoznatom osobom, te je počela da ih grize savest i misle da su se zarazili. I to je u redu, i treba da se testiraju - opominje doktor.

Virus na virus

Ipak, to što nekoga i poznajemo (delimično) ne znači da nije nosilac virusa koji neko vreme može da se pritaji u telu domaćina.

- Kada će se bolest, odnosno AIDS ispoljiti vrlo je individualno, mahom genetski uslovljeno. Neko će brzo razviti simptome, već za par meseci, a neko može godinama da ima asimptomatski oblik. AIDS je, u stvari, završna, teška faza HIV infekcije, kada čovek dođe u probleme i kada padne imunološki sistem, a do koje bez lečenja, odnosno bez blagovremenog otkrivanja, dolazi pre ili kasnije... - navodi naš sagovornik.

Zaraženi HIV-om, odnosno oboleli od side su u jeku pandemije u dodatnom stresu, odnosno većem riziku od komplikacija...

- Bilo je slučajeva zaražavanja među HIV pozitivnima, naravno. Korona je toliko masovna da ni ovi pacijenti nisu pošteđeni. Rekli smo da HIV ima dve faze, jednu asimptomatsku - tada nema nekog velikog rizika, odnosno rizik je jednak kao i u opštoj populaciji, ali ima i pacijenata sa AIDS-om kod kojih je kompromitovan imunološki sistem - oni su u znatno većem riziku od komplikacija od kovid infekcije - sugeriše prof. dr Darko Nožić.

Foto: Shutterstock

Kako da se čuvamo?

Upotreba kondoma, koja nije apsolutna zaštita, još uvek je najpreporučljivija, dodaje infektolog.

- Teško je reći kada kondom postaje suvišan, uslov za to je da se stekne apsolutno poverenje među partnerima. Sada postoje i lekovi koji štite - ljudi koji odlaze u javnu kuću ili imaju nesiguran odnos preventivno piju takozvanu preekspozicionu profilaksu (PrEP), uglavnom na Zapadu. Postoji i postekspoziciona (PEP), koja se koristi nakon rizičnog odnosa, a u Srbiji se uzima gotovo svakodnevno, naročito među mlađim muškarcima. Ovi lekovi su namenjeni i zdravstvenim radnicima koji su pozitivni, piju se mesec dana i to sprečava razvoj HIV-a - pojašnjava naš sagovornik.

Foto: pexels.com

Pomenuti lekovi jesu značajni, ali samo ako se koriste racionalno i opravdano i nikako ne mogu da budu zamena za kondom.

- Moj savet je da se čuvate, a ovo se posebno odnosi na mlade - da ne srljaju sa alkoholom i rizičnim odnosima, a ako već spavaju sa nepoznatom osobom, da stavljaju kondom dok se ne stekne puno poverenje - poručuje prof. dr Darko Nožić.