ZNOJENJEM protiv SRESA! Psiholog otkriva kako da NEGUJETE DUŠU i TELO!

Istraživanja dokazuju da vežbanje kod blažih oblika depresije deluje gotovo isto kao antidepresivi, samo bez nuspojava, kaže mr Anđela Zlatković

Svi znamo da je fizička aktivnost važna za telesno zdravlje, imunitet i prevenciju mnogih hroničnih bolesti. Danas su tu i brojna istraživanja koja dokazuju da vežbanje ima prednosti za mentalno zdravlje, naglašava psihoterapeut mr Anđela Zlatković iz savetovališta "Vaš psiholog" i dodaje da um i telo ne treba posmatrati odvojeno. Gotovo uvek stanje našeg tela odražava se i na našu psihu, a važi i obrnuto, naravno. Naša sagovornica objašnjava koje benefite fizička aktivnost ima za mentalno zdravlje, te kako pomaže u prevazilaženju određenih psihičkih stanja.

Stres

Stres može biti akutan, srazmeran nekom životnom događaju, ili hroničan, koji proističe iz stresnog načina života. U oba slučaja postoji velika šansa da će se na neki način odraziti na telesni nivo - izraženu mišićnu napetost, naročito u vratno-ramenom delu, što dovodi i do bolova u leđima i/ili glavobolje, nesanice, stomačnih problema, tahikardije i slično.

Foto: Shutterstock

- To sve dodatno iscrpljuje organizam, a fizička aktivnost može biti jedan od načina da vam se stanje poboljša. Trčanje, plivanje, brzo hodanje, vožnja bicikla ili rolera dovešće do lučenja serotonina, endorfina i dopamina - hormona sreće i zadovoljstva, a to dalje do opuštanja mišića, zdrave iscrpljenosti i kvalitetnijeg sna. Inače, fizička aktivnost smatra se zaštitnim faktorom od stresa - osobe koje su redovno aktivne bolje se nose sa svim stresnim situacijama na koje nailaze - navodi mr Anđela Zlatković.

Anksioznost

Budući da anksioznost može biti posledica nagomilanog stresa, sve prethodno opisano važi i ovde, dodaje naša sagovornica.

- Dodatno, fizička aktivnost će se pozitivno odraziti i na sveukupnu energičnost, zadovoljstvo, samopouzdanje, distanciranje od iracionalnih briga i racionalnije sagledavanje istih. Za osobe sa socijalnom anksioznošću fizička aktivnost može biti i dobar način za izlaganje socijalnim situacijama i upoznavanje novih ljudi. Osobama sklonim paničnim napadima fizička aktivnost može biti dobra tehnika za aktiviranje simptoma koji inače postoje i u povišenoj anksioznosti usled povišenog adrenalina kao što su ubrzan rad srca, pojačano znojenje, vrtoglavica, hiperventilacija. Na taj način dolazi do osvešćivanja i prihvatanja činjenice da ove senzacije nisu opasne, da se javljaju i nezavisno od anksioznosti, te da ne dovode do negativnih ishoda, već da ih tokom anksioznosti i paničnih napada neprijatnim čini isključivo katastrofirajuća interpretacija - podseća psihoterapeut.

Depresija

Istraživanja dokazuju da vežbanje kod blažih oblika depresije deluje gotovo isto kao antidepresivi, samo bez nuspojava. Osnova za to je, takođe, lučenje hormona sreće i zadovoljstva pod uticajem fizičke aktivnosti. Kada je u pitanju depresija, vežbanje je značajno i zbog organizovanja vremena, preuzimanja odgovornosti za brigu o sebi, aktiviranja osećaja korisnosti, redukovanja osećaja bezvoljnosti, jačanja samopouzdanja, regulisanje nesanice i apetita.

Foto: Shutterstock

- Oblici fizičke aktivnosti za koje se zna da mogu da utiču na smanjenje nivoa anksioznosti i depresije jesu: plivanje, ples, joga, pilates. Takođe, i šetnja može imati terapeutski, relaksirajući efekat. Pravilno držanje, uravnoteženo disanje, ispravljena kičma i život u sadašnjem trenutku - opažanje kako vaša čula reaguju na spoljašnje draži, dok negativne misli puštate da prolaze ne pridajući im značaj, znatno mogu poboljšati raspoloženje - sugeriše naša sagovornica.

Problemi u učenju

Fizička aktivnost dobar je način i za poboljšanje koncentracije i fokusa pažnje, što se dalje odražava i na kvalitet pamćenja i motivaciju. Takođe, utiče na razvoj moždanih ćelija i neuronskih veza...

Foto: Shutterstock

- Preporuka je, naročito tokom veoma stresnih perioda, kao što su ispitni rokovi ili kraj polugodišta, pronaći makar malo vremena tokom dana za bilo kakvu fizičku aktivnost, i posmatrati je ne kao gubljenje vremena, već kao ventil za stres, strah, i ostale negativne emocije koje se gomilaju, i koje, ako im ne damo taj ventil, mogu početi da nas blokiraju - savetuje naša sagovornica.

Bes

Svi smo nekada osetili potrebu kada se razbesnimo da nešto udarimo. To znači da kroz nas u tim trenucima struji ogroman energetski naboj koji traži svoj izlaz i objekat ka kom će se usmeriti. Konstruktivno otpuštanje ove energije iz tela bilo bi upravo kroz fizičku aktivnost, i to onu koja aktivira što veći broj mišića u telu: kik-boks, plivanje, tenis, preporučuje mr Anđela Zlatković.