SA 14 GODINA JE OSTALA NEPOKRETNA, A DANAS POMAŽE DRUGIMA! Život joj se promenio u SEKUNDI, a hrabra Jelena ima važnu PORUKU ZA SVE!

Da je život jedna velika borba pokazuje primer Jelene Kostić, diplomiranog oligofrenologa poreklom iz Vranja, koja je sa nepunih 14 godina ostala nepokretna nakon teške saobraćajne nesreće

Jeleni je jedan dan potpuno promenio život. 

Kako kaže, pamtiće ga zauvek.

- Tog dana se sećam kristalno jasno, iako se desio pre 21 godinu. Bila je subota. To je obično značilo da sam mogla duže da spavam, da odmorim malo od škole i školskih zadataka jer ima li šta teže od toga, da čitam knjige koje me zanimaju a ne školsku lektiru, da slobodno i opušteno provodim vreme u igri sa drugarima... Međutim, stvari se ponekad ne odvijaju onako kako smo ih mi zamislili. Delić sekunde, nečija nepažnja ili možda samo splet nesrećnih okolnosti mi je promenio život iz korena. Te subote uveče, sa nepunih 14 godina udarila su me kola u ulici u kojoj sam odrasla i u kojoj sam provela ceo svoj život. Udarac je bio toliko jak da me je odbacio par metara dalje i momentalno ostavio u nesvesti. Moja mlađa sestra i ostali drugari koji su tada bili samnom su mi pričali kasnije šta se dešavalo nakon toga. Zbog straha za moj život, moji roditelji i komšije su reagovali impulsivno i umesto da sačekaju hitnu pomoć rešili su da me kolima prebace do tamo. Nažalost, to je samo dodatno iskomplikovalo moje zdravstveno stanje i uticalo da posledice budu opasne po život i dalji kvalitet života  - rekla je Jelena za Informer.rs.

Foto: Privatna arhiva

Usled ozbiljnosti povrede usledio je hitan transport za Niš. Međutim, uprkos trudu lekara bllizu Niša srce je prestalo sa radom. U sanitetnom vozilu pokušana je reanimacija i uz malo sreće srce je ponovo krenulo da kuca, ali tu nije bio kraj problemima.

- Nakon dolaska u Niški Klinički centar ispostavilo se da magnetna rezonanca neophodna za utvrđivanje ozbiljnosti povrede nije radila pa su moji roditelji morali da donesu najtežu odluku u životu, rizikovati još jedan zastoj srca na putu za Beograd ili ostati u Nišu bez mogućnosti da se sazna obim povrede i odredi tačan način lečenja. Preuzeli su odgovornost na sebe i usledio je hitan transport za Beograd. Nalaz magnetne rezonance nije bio ni malo obećavajući, povređena je bila vratna kičma na nivou C5-C6, konkretno kičmena moždina koja je zadužena za kontrolu motorike, ruku i nogu kao i većeg dela vegetativnih funkcija od kojih su disanje i rad srca bili najvažniji. Nalaz magnetne rezonance i dodatna dijagnostika po rečima lekara nisu davali nadu u oporavak. Preduzete su mere da se spreče dalja pogoršanja zdravstvenog stanja, dati predlozi za rehabilitaciju i lečenje ali sam zajedno sa roditeljima pripremana na to da ću ostatak života provesti u krevetu u potpunosti zavisna od tuđe brige i pomoći, a u najboljem slučaju mogu da se nadam životu u invalidskim kolicima. Sa tako negativnim prognozama upućena sam na kliniku za rehabilitaciju Dr. Miroslav Zotović gde sam provela godinu dana svakodnevno vežbajući i radeći na oporavku - kaže ona.

Život posle nesreće

Posledice su ipak uzele maha. U potpunosti je zavisila od tuđe pomoći, majka i medicinske sestre su je oblačile, hranile, kupale, okretale u krevetu.

- Zbog specifičnosti situacije, u bolničkim uslovima sam završila 8.razred i spremala prijemni za upis u gimnaziju. Želja da ponovo prohodam je sada bila još jača. Nakon što sam upoznala svu tu decu sa raznim vrstama invaliditeta cilj da ponovo prohodam, koji sam imala sada je bio podstaknut željom da se maksimalno osamostalim i naučim sve što mogu o osobama sa invaliditetom kako bi im jednog dana bila što više od pomoći - objašnjava Jelena.

Ipak Jelena, uprkos hendikepu, uspeva da upiše studije defektologije. Kako ističe, i pre nesreće je želela da radi sa ljudima.

- Sve što sam doživela i naučila od tih malih boraca me je samo dodatno usmerilo da razmišljam u tom pravcu. Nakon srednje škole rešila sam da upišem Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju kako bih stekla formalno znanje za rad sa osobama sa invaliditetom. Tokom studiranja pokušavala sam da uklopim sopstvenu rehabilitaciju i volonterski rad sa studentima sa invaliditetom i njihovim roditeljima jer invaliditet nikad nije samo stvar pojedinca već ima veliki uticaj na funkcionisanje cele porodice - dodaje ona.

Foto: Privatna arhiva

Problemi sa lečenjem

Lečenje je, posle korone, postalo problematično. Jelena je stigla na pola puta i neophodan joj je novac kako bi nastavila dalje.

- Predložena mi je rehabilitacija na jednoj privatnoj klinici u Novom Sadu koja je poznata po rehabilitaciji osoba sa povredom kičme i kičmene moždine. U lečenju koriste savremenu neurorehabilitaciju, HAL egzoskeletno odelo i fizikalnu terapiju a sve u cilju omogućavanja ponovnog hoda. Povodom prikupljanja novca će biti organizovana humanitarna salasa žurka na splavu Šlep, u nedelju, 10. jula sa početkom u 21 čas. Sav prihod će biti usmeren na moje lečenje - kaže ona.

Od osobe koja je bila izuzetno fizički aktivna, trenirala košarku i odbojku, išla na folklor sada joj je odjednom potrebna pomoć za svakodnevno funkcionisanje. 

Kao i svi borci, ova hrabra devojka ima jednu važnu poruku za sve ljude. 

- Mislim da me je sve to što mi se desilo učinilo snažnijom i jačom. Naučilo me je da cenim svaku malu pobedu u životu, da cenim i uživam u svakom trenutku sa dragim ljudima jer je sekund dovoljan da sve promeni. Možda zvuči čudno ali mislim da je najveća tragedija u mom životu, ova saobraćajna nezgoda od mene učinila boljeg čoveka. Svakako nekog sa više empatije i razumevanja za različitosti - zaključila je Jelena.

BONUS VIDEO: