Nedelja turske kuhinje probudila želju za putovanjima

Nema tog turiste koji se iz Turske vratio nezadovoljan i gladan! Bilo da je reč o slanim jelima, pecivu ili slatkišima, retko ko im nalazi manu!

U zemljama Balkana dešava se da neki od turskih specijaliteta imaju svoje "blizance" u njihovoj kuhinji, a najbolje je, složiće se svi gurmani da je najlepše kad imamo priliku da probamao sve originale. 

Tokom maja meseca u svim diplomatskim predstavništvima Turske širom sveta jedna nedelja posvećena je turskoj kuhinji. 

Turski ambasador u Srbiji Ilhan Sajgili sa svojim saradnicima, tradicionalno, protekle sedmice bio je odličan domaćin. 

Ove godine slogan koji je pratio manifestaciju - "Sto je najstariji jezik zajedništva" potvrdio je da je sto ujedinjuje i ukuse, ljude i ideje, ali i inspiriše na putovanja.   

 

- Nedelja turske kuhinje za nas je prilika da podelimo srž turske kulture, njenu toplinu, gostoprimstvo i viševekovno nasleđe sa prijateljima u Srbiji. Sto koji okuplja ljude različitih kultura, tradicija i iskustava najmoćniji je znak zajedništva koji poznajemo - poručio je ambasador Sajgili.

Podsećajući na velike sličnosti naših kuhinja, čak i u nazivima i pripremi jela, domaćini su se potrudili da ipak pokažu svoju originalnost. 

U Beograd je stigao poznati turski šef kuhinje Ozgur Kodža. Uz pomoć kuvara turske ambasade Nemanje Gužvića, odabrao je jela koja oslikavaju geografsku raznolikost Turske i koja su utkana u prošlost jer se generacijama pripremaju i simbolizuju porodičnu, ali i širu zajednicu.

Obed počinje pićem koji je ovde starijim generacijama poznat kao napitak koji ublažava kašalj i bol u grlu, a u Turskoj je simbol odanosti i blagostanja – šerbet od ljubičastog bosiljka.

Dolmom se nazivaju sva jela s punjenjem od mlevenog mesa. Sarmice s vinovim lišćem, kod nas se ređe jedu, Grci ih pune pirinčem i dodaju obilje nane, dok je turska verzija imala fil od višanja, jedinstveni dodatak koji im daje svežinu i savršeno izbalansirani slatko-slani ukus.

Jagnjeće meso, baš kao i kod nas, neizbežan je deo svake svečane trpeze. Ovde ga prati obično krompir pripreman u masnoći od pečenja.

U Turskoj to može biti keškek – sporo kuvana pšenica, simbol zajedništva i zajedničkog truda koji sporo kuvana jela svakako zahtevaju.

Posebnu pažnju privukao je UNESCO-om zaštićeni keškek (keşkek), tradicionalno jelo od pšenice i mesa koje simbolizuje zajedništvo i kolektivni trud. Na meniju su se našli i sarma u listu vinove loze (yaprak sarması) koja ima status kulinarskog simbola.

Ona predstavlja duboku vezu sa istorijom, mediteranskim nasleđem i sponu između različitih kultura, kao i šerbet od ljubičastog bosiljka (reyhan şerbeti).

 

BONUS VIDEO