Ovde sunce ne zalazi 69 dana: Plaže kao sa Kariba, tirkizno more i ostrvo na kojem ljudi žele da žive bez sata (FOTO)

Na norveškom ostrvu Somaroj, iznad Arktičkog kruga, sunce tokom leta ne zalazi čak 69 dana, pa noć gotovo da ne postoji.

Ovo malo ostrvo poznato je po belim peščanim plažama i tirkiznoj vodi, koje više podsećaju na tropske predele nego na sever Norveške. Ipak, iza ovog neobičnog pejzaža krije se arktička klima i prirodni fenomen koji potpuno menja svakodnevni život.

Godine 2019. stanovnici Somaroja pokrenuli su inicijativu da ostrvo postane prva "vremenski slobodna zona" na svetu. Kao simbol te ideje, okačili su satove na most koji povezuje ostrvo sa kopnom. Njihova poruka bila je jednostavna: kada priroda diktira drugačiji ritam života, zašto bi svaki trenutak morao da bude podređen satu?

Ostrvo na kojem leto ne poznaje klasičnu noć

Somaroj, čije ime u prevodu znači "Letnje ostrvo", nalazi se oko sat vremena vožnje od Tromzea i ima približno 300 stanovnika. Od kraja maja do jula sunce u ovom delu Norveške ne zalazi nedeljama, pa svetlost ostaje prisutna čak i tokom noći.

Foto: Shuterstock

Takvi uslovi menjaju svakodnevne navike. Deca mogu da igraju fudbal u dva sata ujutru, komšije da se okupe na kafi, a posetioci da istražuju prirodu bez uobičajenog osećaja da je dan završen.

Ipak, inicijativa o životu bez sata bila je simbolična kampanja, a ne stvarno ukidanje računanja vremena. Njena suština bila je da podstakne slobodniji odnos prema rasporedu i svakodnevnim obavezama.

Plaže kao sa razglednice, a u pozadini snežne planine

Jedan od glavnih razloga zbog kojih Somaroj privlači turiste jeste njegov neobičan pejzaž. Beli pesak i bistra, tirkizna voda podsećaju na Karibe, dok se u daljini uzdižu planine koje zimi prekriva sneg.

Foto: Shuterstock

Ostrvo je nekada bilo poznato prvenstveno po ribolovu bakalara, a danas privlači putnike željne netaknute prirode i mira. Umesto velikih turističkih kompleksa, glavne atrakcije su more, obala, planinski vidici i osećaj udaljenosti od svakodnevne gužve.

Posetioci mogu da istražuju okolinu peške, uživaju u pogledima na fjordove ili se oprobaju u vožnji kajakom. Poseban doživljaj predstavlja veslanje u kasnim večernjim satima, kada sunce i dalje obasjava more zlatnom svetlošću.

Ponoćno sunce traje nedeljama

Od kraja maja do jula Somaroj ulazi u period ponoćnog sunca. Ovaj prirodni fenomen karakterističan je za oblasti severno od Arktičkog kruga, gde sunce tokom dela leta ostaje iznad horizonta i noću.

Foto: Shuterstock

To putnicima pruža priliku da uživaju u aktivnostima u neuobičajeno vreme. Mogu da večeraju na otvorenom u ponoć, krenu u šetnju dok je nebo još svetlo ili se popnu na planinski vrh Ornfloja, odakle se pruža pogled na okolna ostrva i fjordove.

Neprekidna dnevna svetlost, međutim, može da oteža spavanje, naročito onima koji nisu navikli na takve uslove. Zato je korisno poneti masku za oči i unapred proveriti da li je moguće dobro zamračiti prostoriju u kojoj ćete boraviti.

Zimi sunce nestaje, a nebo preuzima glavnu ulogu

Dok leto donosi neprekidnu dnevnu svetlost, zima na Somaroju pruža potpuno drugačiji doživljaj. Tokom polarne noći, koja u ovom delu Norveške traje približno od novembra do januara, sunce ne izlazi iznad horizonta.

Foto: Shuterstock

To ipak ne znači da je ostrvo sve vreme u potpunom mraku. Nebo može da poprimi nežne plave, ružičaste i ljubičaste nijanse, dok se tokom vedrih noći može pojaviti polarna svetlost.

Zimski meseci idealni su za posmatranje aurore borealis, šetnje po snegu i uživanje u miru arktičkog pejzaža. Tako Somaroj tokom godine nudi dva potpuno različita lica - leto bez klasične noći i zimu u kojoj glavnu ulogu imaju sneg, nebo i svetlosni fenomeni.

BONUS VIDEO