Smirite nervozna creva: Evo kako da se rešite bolova u stomaku i jakih grčeva

Za bolove u stomaku, nadutost i promenjeni ritam pražnjenja ne postoji univerzalni lek, ali izmene u načinu ishrane i taktike za kontrolisanje stresa daju znatno olakšanje.

Nervozna creva, mukozni kolitis, spastični kolon, spastični kolitis i IBS neki su od naziva pod kojima je poznat sindrom iritabilnog kolona. Svako ko pati od IBS-a nalazi sopstveni način življenja sa ovim oboljenjem, a promene u načinu ishrane i taktike za kontrolisanje stresa daju znatno olakšanje.

Simptomi

Hrana putuje kroz sistem za varenje terana kontrakcijama, nalik na talase crevnih mišića. Ali ukoliko imate sindrom iritabilnog kolona, kontrakcije su neujednačene - brze i nepravilne, uzrokujući dijareju, ili spore i slabe, uzrokujući opstipaciju. Ove epizode mogu da se smenjuju, a prate ih grčeviti bol u stomaku, nadutost, osećaj punoće, blage mučnine i gorušice, uz učestalo podrigivanje i čujno i nekontrolisano grčenje creva. Bol se teško lokalizuje na jednom mestu, pa se uglavnom "šeta" u stomaku, a najčešće se pojačava nakon obroka i popušta nakon odlaska u toalet

Simptomi bolesti najčešće se javljaju do 35. godine, mada mogu da pogode i ljude u zrelijim godinama, a žene su podložnije nego muškarci. Prema poslednjim istraživanjima, oko 20 odsto populacije severne hemisfere pati od IBS-a.

Foto: Shutterstock

Iako uzrok bolesti nije do kraja razjašnjen, smatra se da su u pitanju loše usklađeni signali između mozga i creva, a to uzrokuje da telo preterano reaguje na inače normalne nadražaje u procesu varenja. Pacijenti se često žale na visok nivo stresa, teskobe, ali i na druge psihosomatske simptome.

Ne treba zaboraviti da i genetika igra važnu ulogu, te se dešava da se sindrom prenosi s kolena na koleno. Hrana ne uzrokuje IBS, ali određene namirnice, posebno one koje nadimaju, mogu da pogoršaju simptome.

Lečenje

Kako bi se došlo do sigurne dijagnoze, potrebno je uraditi sve laboratorijske analize i preglede. Na taj način eliminišu se druga oboljenja sa sličnim tegobama. Jednom kada se utvrdi tačna dijagnoza, propisuje se adekvatna terapija.

Ipak, ne postoji jedan, univerzalni lek za lečenje sindroma nervoznih creva. Najvažnije je da se uspostavi pravilan rad creva. Od lekova se najčešće propisuju spazmolitici, koji pomažu da se umanje grčevi i bolovi u stomaku. Ukoliko pacijent ima zatvor, propisuju se laksativi. Sa njihovom upotrebom ne treba preterivati jer može doći do kontraefekta, odnosno creva mogu postati zavisna od njih. U nekim slučajevima propisuju se i probiotici, koji delotvorno deluju u regulisanju crevne flore.

Nana i matičnjak

Iz sličnog razloga držite se podalje od začinjene hrane, smanjite unos kofeina i izbegavajte namirnice poznate po tome da izazivaju gasove, kao što su mahunarke, kupus, prokelj ili brokoli.

Umesto toga trebalo bi povećati konzumiranje namirnica bogatih biljnim vlaknima, pre svega, voće i sveže i kuvano povrće. Trebalo bi unositi više vode i biljnih čajeva, i važno je da obroci budu redovni, ali ne i obilni. Ubacite u meni integralne žitarice i laneno seme.

Foto: Shutterstock

U lečenju nervoznih creva važnu ulogu imaju i čajevi koji sadrže sluz. Njihova uloga je dvostruka jer se creva oblažu sluzavom materijom, pa se na taj način smanjuje nastanak opstipacije, čime se rad stolice normalizuje. Majčina dušica, kamilica, matičnjak, crni slez, bokvica, nana i đumbir samo su neki od čajeva koji opuštaju creva, smanjuju spazme i olakšavaju bolno prisustvo gasova.
Idealno bi bilo i da prestanete da pušite, pošto nikotin doprinosi napadima IBS-a. Osim toga, dok pušite, gutate vazduh, a osobe sa sindromom nervoznih creva veoma su osetljive na prisustvo vazduha u sistemu za varenje.

Preporuke u ishrani:

• Jedite češće, a manje obroke

• Pijte oko dva litra tečnosti ili voćnih kompota dnevno

• Izbegavajte hleb, a umesto toga jedite pirinač ili testeninu

• Smanjite unos slatkiša

• Jedite ribu ili belo pileće meso, a izbegavajte ostale vrste mesa

• Nemojte jesti previše ljutu, kiselu ili slanu hranu

Vežbanjem protiv stresa

Kad god možete, upražnjavajte najmanje 30 minuta netakmičarske vežbe, kao što je hodanje. Vežbanje pomaže da se umanji stres, oslobađa prirodna sredstva za umirenje bolova - endorfine i održava skladan rad vašeg organizma, uključujući i sistem za varenje.

Da li posetiti lekara?

Posetite lekara ako primetite krv u stolici, ukoliko počnete neplanirano da gubite na težini ili su simptomi toliko izraženi da čak ne možete da se udaljavate od kuće. Takođe bi trebalo da posetite lekara ako imate preko 50 godina i dobijete simptome prvi put, ili ukoliko mnogo godina imate IBS, ali primećujete promenu u načinu ispoljavanja bolesti.