4 rana simptoma bolesti pluća: Pulmolog otkriva znakove koje mnogi ignorišu

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), plućna fibroza i astma mogu da utiču na sposobnost disanja, ali se ne ispoljavaju uvek na isti način. Pulmolog Sandip Najar skreće pažnju na četiri simptoma koja ne bi trebalo da zanemarujete.

Kada se pomene bolest pluća, većina ljudi prvo pomisli na kašalj, otežano disanje ili bol u grudima.

Međutim, pojedina oboljenja disajnog sistema mogu se razvijati postepeno, a prvi znaci često su toliko blagi da ih mnogi pripisuju umoru, godinama ili nedostatku fizičke kondicije.

1.Umor koji ne prolazi ni posle odmora

Ako se budite iscrpljeni uprkos tome što ste dovoljno spavali, razlog ne mora biti samo stres ili naporan dan. Dugotrajan umor može biti povezan sa različitim zdravstvenim problemima, uključujući i poremećaje disanja.

Kada pluća ne obavljaju pravilno svoju funkciju, snabdevanje organizma kiseonikom može biti otežano. To može doprineti osećaju iscrpljenosti i smanjenoj energiji tokom dana.

Ipak, umor sam po sebi nije dokaz bolesti pluća. Ako traje duže vreme, posebno uz druge simptome, važno je utvrditi šta ga izaziva.

Foto: Shutterstock

2.Ostajanje bez daha u uobičajenim aktivnostima

Penjanje uz stepenice, odlazak do prodavnice ili lagana šetnja ne bi trebalo iznenada da postanu veliki napor. Ako primećujete da se zadišete više nego ranije, to je promena koju vredi proveriti.

Otežano disanje pri fizičkom naporu može biti povezano sa bolestima pluća, ali i sa srčanim problemima, anemijom, viškom kilograma ili slabijom kondicijom.

Posebnu pažnju treba obratiti na postepeno pogoršanje: ako možete da pređete sve kraću udaljenost bez odmora ili vam aktivnosti koje su vam ranije bile lake sada predstavljaju problem, zakažite pregled kod lekara.

3. Osećaj pritiska u grudima i plitko disanje

Neki ljudi primećuju da ne mogu da udahnu dovoljno duboko ili imaju osećaj stezanja u grudima, čak i kada nemaju izražen kašalj.

Ovakve tegobe mogu se javiti kod astme i drugih respiratornih oboljenja, ali mogu imati i druge uzroke. Zbog toga nije dobro samostalno zaključivati da je problem isključivo u plućima.

Ako se iznenada pojavi snažan pritisak ili bol u grudima, naročito uz otežano disanje, hladan znoj, nesvesticu ili bol koji se širi u ruku ili vilicu, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć.

Foto: Shutterstock

4. Oticanje stopala i članaka

Otečeni članci i stopala često se povezuju sa dugim stajanjem, ali ponekad mogu ukazivati i na ozbiljniji zdravstveni problem.

Kod uznapredovalih plućnih bolesti može doći do povećanja pritiska u krvnim sudovima pluća. To može dodatno opteretiti desnu stranu srca i dovesti do zadržavanja tečnosti u organizmu.

Ipak, oticanje nogu ima brojne moguće uzroke, uključujući bolesti srca, bubrega i vena, kao i dejstvo pojedinih lekova. Ako se javlja bez jasnog razloga, ponavlja ili ga prati nedostatak vazduha, potrebno je javiti se lekaru.

Koji pregled može da otkrije problem?

Jedna od osnovnih metoda za procenu funkcije pluća je spirometrija. Ovaj jednostavan, neinvazivan test meri koliko vazduha osoba može da izdahne i kojom brzinom ga izbacuje iz pluća.

Tokom pregleda pacijent duboko udahne, a zatim snažno izdahne u aparat koji beleži rezultate. Na taj način lekar dobija podatke o kapacitetu pluća i protoku vazduha kroz disajne puteve.

Foto: Shutterstock

Spirometrija je posebno korisna u dijagnostici HOBP-a i proceni opstrukcije disajnih puteva kod astme. U zavisnosti od simptoma i nalaza, lekar može preporučiti i dodatne preglede.

Rano otkrivanje problema omogućava pravovremeno lečenje i može pomoći u očuvanju plućne funkcije. Ipak, ne postoji jedan test koji može da otkrije sve bolesti pluća, pa izbor dijagnostike zavisi od tegoba i zdravstvenog stanja pacijenta.

Kada je vreme da se obratite lekaru?

Nemojte čekati da se pojavi uporan kašalj ako primećujete da vam disanje postaje teže ili da se mnogo brže zamarate nego ranije.

Obratite se lekaru ako nedostatak vazduha, neobjašnjiv umor ili smanjena tolerancija na napor traju nekoliko nedelja, pogoršavaju se ili ometaju svakodnevni život. Ako su tegobe iznenadne ili izražene, nemojte čekati da prođu same od sebe.

Rano reagovanje ne znači da imate ozbiljnu bolest, ali može pomoći da se uzrok otkrije na vreme i da se odgovarajuće lečenje započne što pre, prenosi timesofindia.

BONUS VIDEO