Zaboravite na skupe tablete za imunitet: Doktor otkrio zlatna pravila kako da se zaštitite od prehlade

Počela je sezona prehlade i gripa, a dr Aron Blok objašnjava da se prevencija svodi na praktične mere poput vakcinacije, čistijeg vazduha u zatvorenom, pranja ruku i opšte brige o zdravlju.

Jedan od najefikasnijih načina zaštite tokom sezone respiratornih virusa jeste kombinovanje nekoliko preventivnih mera, a ne oslanjanje samo na jednu.

- Tokom pandemije COVID-19 naučili smo nekoliko stvari koje su i dalje korisne za svaku sezonu respiratornih virusa. Moj kratki spisak glasi: vakcinišite se prema preporukama, poboljšajte kvalitet vazduha u prostorijama koje delite sa drugima, perite ruke i ostanite kod kuće ako ste bolesni. Maska koja dobro prijanja pruža dodatnu zaštitu u gužvama, naročito ako ste vi ili neko vama blizak u rizičnoj grupi - kaže dr Blok, prenosi Healthline.

Respiratorni virusi šire se česticama koje ljudi ispuštaju dok dišu, govore, kašlju ili kijaju. Otvaranje prozora ili korišćenje prečišćivača vazduha može smanjiti izloženost virusima. Važno je i redovno prati ruke, naročito nakon dodirivanja zajedničkih površina, kao i pre jela ili dodirivanja lica. Dr Blok savetuje da se kašlje ili kije u maramicu ili lakat, a ne u dlanove.

Ako ste bolesni, ostanite kod kuće jer ograničavanje kontakta s drugima smanjuje šanse za širenje infekcije. Maske su dodatni sloj zaštite u zatvorenim prostorima sa puno ljudi, što je posebno važno za osobe sa povećanim rizikom od težih oblika bolesti.

Proverite sa lekarom koja se vakcine protiv gripa preporučuju za vas s obzirom na uzrast i zdravstveno stanje. Vakcine smanjuju rizik od teških komplikacija, iako ne mogu da garantuju da se nećete zaraziti.

- Gledajte na vakcinaciju kao na vežbu za slučaj požara za vaš imuni sistem. On tako vežba pre nego što se oglasi pravi alarm - poručuje on.

Podržite imunitet svakodnevnim navikama

Za podršku imunitetu nisu potrebne složene rutine. Umesto toga, usredsredite se na nekoliko navika kojih se zaista možete pridržavati - dovoljno spavajte, redovno se krećite, jedite raznoliku i hranljivu hranu i pronađite načine za upravljanje stresom.

San je odlična polazna tačka. Studija iz 2026. godine, koja je obuhvatila 521 pacijenta, pokazala je da su osobe sa nesanicom imale dvostruko veće šanse za razvoj infekcije ili bolesti slične gripu. Dr Blok objašnjava da studija ne dokazuje direktno da bolji san sprečava bolest, ali daje još jedan dobar razlog da spavanje shvatimo ozbiljno.

Fizička aktivnost takođe pomaže. Istraživanja sugerišu da su aktivniji ljudi izloženi manjem riziku od određenih infekcija. Ne morate naporno da trenirate, cilj je da se redovno krećete na način koji vam odgovara.

Foto: Shutterstock

Stres utiče na to kako telo reaguje na bolest. Dugotrajni stres povezuje se sa većom šansom za infekciju i slabijim odgovorom na neke vakcine. Odmor, druženje i aktivnosti koje vas opuštaju još su jedan način podrške zdravlju.

Važno je i šta jedete. Birajte namirnice koje obezbeđuju proteine, vitamine i minerale.

- Proteini, voće, povrće i integralne žitarice daju imunskom sistemu potrebne sirovine. Nedostatak tih nutrijenata može poremetiti normalnu funkciju imuniteta - ističe dr Blok.

Budite oprezni sa vitaminima i dodacima ishrani

Police sa dodacima ishrani mogu biti privlačne, ali više nije nužno i bolje.

- Počeo bih sa najmanje uzbudljivim odgovorom: radije nadoknadite stvarni nutritivni deficit nego što kupujete gomilu proizvoda sa natpisom 'za jačanje imuniteta'. Nijedan dodatak ishrani ne može da zameni vakcinaciju, san ili smanjenje izloženosti virusima - rekao je on. 

Redovno uzimanje vitamina C kod većine ljudi ne sprečava prehladu, ali može malo da skrati trajanje simptoma ili ublaži njihovu težinu. Preporučuje da vitamin C unosite putem agruma, paprika, jagoda, brokola i paradajza. Suplementi su opcija samo ako ga ne unosite dovoljno hranom.

Foto: Shuterstock

Vitamin D može biti koristan osobama koje imaju njegov manjak, no dokazi o efikasnosti u prevenciji respiratornih infekcija nisu jednoznačni. Doktor savetuje da se o testiranju i doziranju posavetujete sa lekarom jer prevelike količine ovog vitamina mogu da se nagomilavaju u telu i budu štetne.

Neka istraživanja sugerišu da probiotici mogu smanjiti učestalost određenih infekcija gornjih disajnih puteva. Budući da creva igraju važnu ulogu u imunitetu, zdrava ravnoteža crevnih bakterija pomaže telu u borbi protiv klica. To možete podržati hranom bogatom vlaknima i fermentisanim namirnicama poput jogurta, kefira, kimčija i kiselog kupusa.

Za razliku od nekih drugih dodataka, cink može imati ulogu nakon što se pojave prvi simptomi prehlade. Neka istraživanja pokazuju da cink u obliku pastila može skratiti trajanje prehlade ako se uzme odmah na početku. Ipak, dokazi nisu konačni, a cink može izazvati mučninu i neprijatan ukus. Izbegavajte proizvode za nos koji sadrže cink jer su povezani sa trajnim gubitkom čula njuha.

Reagujte brzo ako se osećate loše

Ako se probudite sa grebanjem u grlu, zapušenim nosom ili bolovima u telu, možda nećete odmah znati da li je reč o prehladi ili gripu. Za većinu zdravih odraslih osoba prvi koraci su jednostavni. Važno je pratiti razvoj simptoma, dovoljno se odmarati i unositi tečnost, a ako se simptomi pogoršaju ili potraju, obratiti se lekaru.

- Saznajte šta imate, naročito ako ste podložni komplikacijama. Antivirusni lekovi za grip najbolje deluju ako se uzmu u prva dva dana - objasnio je on.

Za tipične virusne bolesti nema brzog rešenja. Dajte telu vremena, spavajte i pijte dovoljno tečnosti poput vode, čaja ili supe. Ako imate temperaturu, biće vam potrebno više tečnosti nego inače. Lekovi bez recepta neće izlečiti prehladu, ali će vam olakšati oporavak.

Opcije uključuju paracetamol ili ibuprofen za temperaturu i bolove, fiziološki rastvor za nos, pastile za grlo i med za smirivanje kašlja. Lekarsku pomoć potražite ako imate problema sa disanjem, znake teške dehidracije ili ako se simptomi pogoršaju nakon što su se nakratko povukli.

Prepoznajte sopstvene faktore rizika

Neki ljudi kao da "pokupe" svaki virus koji kruži, ali to ne znači nužno da im je imunitet slab.

- Izloženost je ogroman deo priče. Život sa decom, rad sa puno ljudi ili briga o bolesnicima daju virusima više prilika da vas pronađu - objašnjava dr Blok.

Često obolevanje može biti samo odraz toga koliko ste često u kontaktu sa virusima. Ipak, starost, trudnoća i hronične bolesti mogu povećati rizik od težih oblika bolesti.

- Ako neko ima neobično česte ili teške infekcije koje teško prolaze, o tome treba razgovarati sa lekarom, a ne kupovati novu bočicu suplemenata - zaključuje dr Blok.

BONUS VIDEO