Heliko bakterija i ishrana! Evo šta će vam olakšati simptome, a šta nikako ne treba da jedete

Fermentisani proizvodi, sa probioticima se preporučuju ukoliko imate problem sa heliko bakterijom.

Zahvaljujući naučnicima Beriju Maršalu i Robinu Varenu iz Australije, osamdesetih godina 20. veka otkrivena je uloga heliko bakterije u razvijanju gastritisa i čira na želucu. 

Mnogi zaraženi ne osećaju simptome ili su oni veoma blagi, međutim kod 15 do 20 odsto inficiranih javljaju se problemi poput gorušice, nadimanja, mučnine, bola u gornjem delu stomaka, loš zadah, kao i gubitak apetita.

Ishrana može i pozitivno i negativno uticati na ove simptome, odnosno ublažiti ih i držati pod kontrolom ili ih pogoršati.

S obzirom na to da heliko bakterija izaziva i povećano lučenje želudačne kiseline, namirnice koje povećavaju kiselost u želucu, ujedno povećavaju i tegobe. Takođe, da bi se sprečilo intenzivno stvaranje želudačne kiseline i bol u želucu, opšta preporuka je konzumiranje lako svarljive, vlaknaste hrane u manjim, a češćim obrocima (pet do šest manjih obroka dnevno), odnosno da se zaražena osoba ne prejeda, ali i ne gladuje.

Hrana koja se preporučuje prilikom infekcije helikobakterijom

Foto: Shutterstock

Fermentisani proizvodi sa probioticima - jogurt sa probioticima ili kefir, kao i kombuha čaj.

Voće i povrće - šargarepa, krompir, brokoli, jabuke spadaju u grupu vlaknaste, lako svarljive hrane i najčešće ne izazivaju dodatne tegobe.

Med - neke vrste meda, kao što je na primer manuka med, imaju bakteriostatsku aktivnost, a konzumiranje meda minimun jednom nedeljno, doprinosi smanjenju rizika od infekcije heliko bakterijom.

Ulja i namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama - maslinovo, ulje lana, lanene semenke, losos i tunjevina.

Hrana koju je potrebno izbegavati - sva prerađena, pržena, dimljena, masna, kisela i veoma začinjena.