Uzbuna! Počinje operacija rušenja Orbana! Godinama je razvaljivao duboku državu EU, sada su rešili da mu se osvete za sve!

Nadolazeća nemačka vlada planira da izvrši snažan pritisak na Evropsku uniju kako bi konačno „dodala zube“ svom, kako se navodi, do sada više simboličnom „lavežu“ protiv država članica koje navodno krše demokratske principe Unije, sa suptilnom, ali nedvosmislenom aluzijom na Mađarsku i Viktora Orbana.

Konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Fridriha Merca, koji je pobednik na izborima, i njihov verovatni koalicioni partner — Socijaldemokratska partija (SPD), stranka koja je vodila prethodnu vladu — postigli su dogovor da zajednički traže od Brisela da aktivira sve raspoložive mehanizme protiv članica koje krše osnovne vrednosti Evropske unije, poput vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa.

Prema nacrtu koalicionog sporazuma u koji je uvid imao Politico, partneri u budućoj nemačkoj vladi predlažu da se konkretnim zemljama članicama — iako se Mađarska ne pominje po imenu — suspenduju sredstva iz EU fondova i ukinu određena prava, uključujući i pravo glasa u Savetu Evropske unije.

„Postojeći zaštitni instrumenti, od postupaka za povrede prava do obustave EU fondova i suspenzije članstva, poput prava glasanja u Savetu EU, moraju se primenjivati doslednije nego pre“, navodi se u dokumentu koji su zajedno potpisali predstavnici Mercove CDU i SPD.

Foto: Tanjug/AP

Ovo je deo šire političke platforme buduće koalicije, koja uključuje dogovore o migracionoj politici, faznom izlasku iz upotrebe uglja i povećanju socijalne potrošnje, ali se jasno može iščitati da će upravo odnos prema tzv. „problematičnim članicama“ biti jedan od prioriteta nove nemačke vlade.

U okviru sporazuma istaknuta je potreba da se EU konačno suoči sa državama koje godinama podrivaju zajedničke demokratske vrednosti. Evropski parlament je još 2018. godine pokrenuo proces iz člana 7 protiv Mađarske — poznat i kao „nuklearna opcija“ — zbog „ozbiljnih kršenja“ osnovnih prava i sloboda. Ipak, taj proces je zapao u zastoje zbog političkih podela među članicama.

Evropska komisija je 2022. pokušala da blokira 22 milijarde evra EU sredstava namenjenih Mađarskoj zbog zabrinutosti oko korupcije, ljudskih prava i stanja pravosuđa. Iako je prošle godine odmrznuto više od 10 milijardi, taj potez izazvao je negativne reakcije među evropskim poslanicima i nevladinim organizacijama.

Još jedan ozbiljan kamen spoticanja jeste Orbanova otvorena naklonost Moskvi i redovno korišćenje prava veta kako bi blokirao sankcije protiv ruskih zvaničnika, uključujući oligarhe i vojne lidere. Brisel strahuje da Mađarska svojim ponašanjem podriva jedinstvo Unije u trenutku kada je Ukrajina pod napadom, a Evropa pod pritiskom rastućih geopolitičkih pretnji.

Foto: Tanjug/AP

Kako Viktor Orban gradi alternativnu Evropu: Pet ključnih tačaka njegove političke strategije u sukobu sa Briselom

Dok evropski establišment nastoji da očuva centralizovani model odlučivanja i jedinstveni politički narativ, mađarski premijer Viktor Orban sistematski gradi mrežu alternativa — političku i ideološku osovinu unutar EU — koja se zalaže za očuvanje nacionalnog suvereniteta, tradicionalnih vrednosti i pravo država članica da vode nezavisnu politiku.

Blokiranje pomoći Ukrajini i opstrukcija sankcija Rusiji

Orban ne krije da se protivi politici koju Brisel vodi u vezi sa ratom u Ukrajini. Mađarska je više puta blokirala ključne odluke EU, uključujući:

• Višegodišnji budžet EU sa fondovima za Ukrajinu

• Nove pakete sankcija protiv Rusije, naročito kada su u pitanju energenti i vojna lica

U Budimpešti smatraju da je reč o pogrešnom kursu koji ne doprinosi miru, već produžava rat i ekonomski šteti evropskim građanima. Mađarska ne vidi interes da uvodi sankcije koje štete njenoj ekonomiji, a istovremeno ne menjaju stav Moskve. Orban ističe da su nacionalni interesi iznad ideološke lojalnosti Briselu.

Podrška suverenističkim pokretima širom Evrope

Za razliku od većine evropskih lidera koji politički sarađuju isključivo u okviru evropskih institucija, Viktor Orban već godinama gradi paralelnu mrežu odnosa sa suverenističkim, konzervativnim i antiglobalističkim političarima širom kontinenta. Među njegovim najbližim saveznicima su:

Marin Le Pen (Francuska): Orban je otvoreno podržao liderku Nacionalnog okupljanja, Marine Le Pen, tokom predsedničkih izbora u Francuskoj 2022. godine. Njihova saradnja temelji se na zajedničkim stavovima o suverenitetu, migracijama i kritici centralizacije moći u EU. Orban je istakao da Le Pen predstavlja "važnog saveznika u borbi za očuvanje evropskog hrišćanskog nasleđa". On je takođe podržao Le Pen kada je nedavno osuđena u Francuskoj za proneveru EU fondova, uz poruku "Je suis Marine" (Ja sam Marin).

Foto: Tanjug/AP

Mateo Salvini (Italija): Bliska saradnja sa liderom Lige, Mateom Salvinijem, ogleda se u zajedničkim naporima za formiranje antiimigracionog fronta unutar EU. Orban je opisao Salvinija kao "najvažnijeg političara u Evropi" i "heroja" zbog njegovog stava prema migracijama. ​

Janez Janša (Slovenija): Orban je podržao bivšeg slovenačkog premijera Janeza Janšu i njegovu Slovensku demokratsku stranku (SDS), uključujući i finansijsku podršku medijima bliskim SDS-u. Njihova saradnja zasniva se na sličnim političkim stavovima i zajedničkim interesima unutar regiona. ​

Andrej Babiš (Češka): Orban je održavao bliske odnose sa bivšim češkim premijerom Andrejem Babišem, liderom populističkog pokreta ANO 2011. Njihova saradnja fokusirala se na pitanja migracija, suvereniteta i kritike prema centralizaciji moći u EU.​

Aleksandar Vučić (Srbija): Orban ima prijateljske odnose sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, i njegovom Srpskom naprednom strankom (SNS). Mađarska je podržala Srbiju na njenom putu ka članstvu u EU, dok je Srbija pružila podršku mađarskoj manjini u Vojvodini. 

Orban se zalaže za Evropu nacija — savez suverenih država, a ne federaciju sa centrom moći u Briselu. Njegova podrška sličnim pokretima širom Evrope predstavlja pokušaj da se stvori politička protivteža liberalnim elitama Zapadne Evrope.

Foto: instagram/buducnostsrbijeav

Zakon o „zaštiti dece“ i odbrana tradicionalnih vrednosti

U julu 2021. Mađarska je usvojila zakon kojim se zabranjuje „promovisanje homoseksualnosti i promene pola među maloletnicima“. Orban tvrdi da je cilj zakona zaštita dece i pravo roditelja da odlučuju o vaspitanju, a ne, kako to tumači Brisel, diskriminacija.

Uprkos pritiscima Evropske komisije i kampanjama nevladinog sektora, Orban nije povukao zakon. Organizovao je referendum o ovom pitanju kako bi potvrdio narodnu podršku, čime je još jednom demonstrirao da mu je volja građana ispred zahteva Brisela.

Migraciona politika

Još tokom migrantske krize 2015. godine, Orban se pozicionirao kao jedan od prvih evropskih lidera koji je jasno rekao „ne“ masovnim migracijama. Njegova vlada je:

• Podigla čeličnu ogradu na granici

• Odbila da prihvati izbeglice po kvotama koje je predložila EU

• Usvojila stroge zakone koji praktično zatvaraju vrata tražiocima azila

Orban tvrdi da migracija ugrožava bezbednost, identitet i kulturu evropskih naroda. U Briselu ga optužuju za nehumanost, ali u mnogim zemljama srednje i istočne Evrope on je viđen kao lider koji je imao hrabrosti da zaštiti granice kada je to bilo najteže.

Foto: EPA/Reuters

Otvorena konfrontacija sa liberalnim centrima moći

Mađarska je jedna od retkih država članica EU koja se otvoreno suprotstavila strukturama poput globalnih fondacija, nevladinih mreža i filantropskih institucija koje, prema Orbanovom tumačenju, promovišu ideologiju bez granica i potkopavaju tradicionalne nacionalne države.

Najpoznatiji primer je sukob sa milijarderom Džordžom Sorošem i organizacijama koje finansira. Orbanova vlada je:

• Donela zakon o „stranim agentima“ (naknadno ukinut)

• Proterala Centralnoevropski univerzitet iz Budimpešte

• Vodila široku kampanju protiv mešanja stranog novca u domaću politiku

Orban se na taj način pozicionirao kao branioc suvereniteta protiv globalističkog upliva, i time postao ključna figura za sve evropske pokrete koji se protive centralizaciji moći u Briselu.

Bitka za dušu Evrope

Spor između Viktora Orbana i Evropske unije odavno je prestao da bude tehnički. On je danas ideološki i strateški. Dok nova nemačka vlada želi „oštriji Brisel“ i sankcionisanje neposlušnih članica, Orban ne odustaje od vizije Evrope zasnovane na suverenitetu, tradiciji i narodnoj volji.

S jedne strane, liberalna osovina predvođena Berlinom i Briselom. S druge, mreža država i pokreta okupljenih oko ideje nacionalne samostalnosti. Orban nije više usamljen — on je simbol šireg političkog otpora koji se širi evropskim kontinentom. A borba se tek zahuktava.