Šta sada? Umro papa Franja, jedan običaj na sahrani Vatikan neće ispoštovati!

Sahrana pape Franje koji je preminuo danas u 88. godini najverovatnije će biti održana na Trgu Svetog Petra između četvrtog i šestog dana nakon njegove smrti, a očekuje se da će se ogroman broj vernika okupiti u Vatikanu na službi.

Papska sahrana je tradicionalno složen proces, ali je papa Franja nedavno odobrio planove da ceo postupak njegove sahrane bude pojednostavljen, navodi BBC.

Papa Franja, koji je početkom godine bio hospitalzovan zbog upale pluća, živeo je skromno, pa je tako želeo i da bude sahranjen.

Naime, sahrane vrhovnih poglavara Rimokatoličke crkve, po tradiciji, uključuju tri posmrtna kovčega - od čempresa, cinka i hrasta, međutim, papa Franja je odlučio da bude sahranjen u jednostavnom drvenom kovčegu obloženom cinkom.

On je, takođe, ukinuo tradiciju postavljanja papinog tela na podignutu platformu - poznatu kao katafal - u bazilici Svetog Petra, za javnost.

Umesto toga, ožalošćeni će biti pozvani da odaju poštu dok je njegovo telo u kovčegu, sa uklonjenim poklopcem.

Foto: Reuters

 

Sahrana van Vatikana

Franja će, takođe, biti prvi papa posle više od jednog veka koji će biti sahranjen izvan Vatikana - njegovi posmrtni ostaci biće položeni u bazilici Svete Marije Velike, jednoj od četiri glavne papske bazilike u Rimu, navodi britanski javni servis.

Sahranu će predvoditi dekan Kolegijuma kardinala, koji je trenutno 91-godišnji Italijan Đovani Batista Re.

Kada je Benedikt XVI sahranjen, u njegov kovčeg su bile položene i kovanice iskovane tokom njegovog pontifikata, kao i metalna kapsula sa svitkom zvanim rogito – dokumentom od 1.000 reči koji opisuje njegov život i vladavinu. Očekuje se da će i papa Franja biti sahranjen sa svojim rogitom, koji će detaljno opisati njegov jedinstveni pontifikat.

 

Izbor novog pape

Dve do tri nedelje nakon sahrane pape, Kolegijum kardinala okupiće se u Sikstinskoj kapeli kako bi održao konklavu – strogo poverljiv proces izbora novog pape. Teoretski, svaki kršteni muškarac rimokatoličke vere može biti izabran za papu, ali poslednjih 700 godina papa je uvek biran iz redova kardinala.

Velika većina od 266 papa u istoriji bila je evropskog porekla. Papa Franja, rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Argentini, prvi je neevropski papa u poslednjih 1.300 godina.

Za razliku od redovne politike, kandidati za papu ne vode otvorene kampanje. Stručnjaci koji prate dešavanja u Vatikanu često procenjuju koji kardinali imaju dobre šanse za izbor i nazivaju ih 'papabile', što znači "pogodni za papu".

Foto: Reuters

 

Kardinali tajno glasaju, potrebna dvotrećinska većina

Na dan glasanja, Sikstinska kapela – sa čuvenim tavanicom koju je oslikao Mikelanđelo – fizički se zapečaćuje, a kardinali polažu zakletvu o tajnosti i ostaju zaključani unutra dok ne izaberu novog papu.

Glasanje je ograničeno na kardinale mlađe od 80 godina, kojih će biti oko 120. Svaki od njih tajno piše ime svog kandidata na glasački listić i stavlja ga u pehar na oltaru.

Da bi kandidat bio izabran, mora dobiti dvotrećinsku većinu. Ako niko ne dostigne taj prag, glasanje se ponavlja, sa maksimalno četiri kruga dnevno.

Konklava iz 2013. godine, na kojoj je izabran papa Franja, trajala je oko 24 sata i pet rundi glasanja, ali proces može biti duži – u 13. veku konklava je trajala tri godine, a u 18. veku čak četiri meseca.

Crni ili beli dim

Nakon prebrojavanja, glasački listići se spaljuju u peći unutar Sikstinske kapele, koju unapred postavljaju vatrogasci iz Vatikana.

Druga peć sagoreva posebne hemikalije kako bi proizvela dimni signal kroz dimnjak vidljiv spolja:

Crni dim znači da papa još nije izabran. Beli dim označava da je novi papa izabran.

"Habemus papam!"

Kada novi papa bude izabran, predstavnik Kolegijuma kardinala izaći će na glavni balkon Bazilike Svetog Petra i pred hiljadama okupljenih vernika izgovoriti čuvenu latinsku objavu: "Habemus papam" - "Imamo papu".

Nakon toga, novoizabrani papa – koji je već odabrao svoje papinsko ime (najčešće u čast nekog sveca ili prethodnika) – obući će belu odoru i prvi put se pojaviti na balkonu kako bi se obratio vernicima. Taj trenutak označava početak njegovog pontifikata i dolazak novog vođe Katoličke crkve.

Podsetimo, papa Franja se posledni put u javnosti pojavio na Vaskrs, na balkonu na Trgu svetog Petra u Vatikanu, na radost velikog broja okupljenih vernika.