Sunovrat dolara! Ameri nisu svesni šta ih čeka: Crni dani dolaze za SAD, neka se spreme za najgore!

Trenutna geopolitička situacija, praćena pretnjom trgovinskog rata, izazvala je zabrinutost među stranim investitorima, koji sada smanjuju svoju izloženost prema Sjedinjenim Američkim Državama, što direktno utiče na pad vrednosti dolara.

Kako piše glavni ekonomista „Goldman Saksa“ Jan Hacijus u članku za „Fajnenšel tajms“, strani investitori — koji, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, drže oko 22 biliona dolara američke imovine — sve manje su voljni da kupuju američke obveznice po trenutnim cenama. Ako potražnja za obveznicama oslabi, njihove cene će padati, a sa njima i vrednost dolara.

Ovakav razvoj događaja bio bi manje značajan ukoliko bi američka ekonomija nastavila da nadmašuje ostale, kao što je to činila veći deo poslednje dve decenije. Međutim, Hacijus ocenjuje da je to malo verovatno u narednim godinama, s obzirom na usporeni rast BDP-a i korporativnih profita, rastuću političku neizvesnost u SAD i probleme vezane za nezavisnost Federalnih rezervi.

Iako očekuje pad dolara, Hacijus naglašava da to ne znači gubitak statusa dolara kao dominantne svetske valute. Prednosti američkog dolara kao globalnog sredstva razmene i čuvara vrednosti i dalje su duboko ukorenjene, što onemogućava da ga druge valute lako zamene.

Posledice slabljenja dolara

Pad vrednosti dolara imaće više značajnih ekonomskih posledica:

Prvo, slabiji dolar dodatno će povećati pritisak na rast potrošačkih cena. Prema procenama „Goldman Saksa“, same carine bi mogle da podignu osnovnu inflaciju — merenu indeksom lične potrošnje — sa sadašnjih 2,75 na oko 3,5 procenata do kraja godine, dok bi dodatna depresijacija dolara mogla da doprinese još oko 0,25 procentnih poena. Drugim rečima, teret carina snosiće američki potrošači, a ne strani proizvođači.

Drugo, slabiji dolar s jedne strane poskupljuje uvoz i podiže cene potrošačkih dobara, ali s druge strane snižava izvozne cene izražene u stranim valutama. Dugoročno, ova promena odnosa cena mogla bi da pomogne u smanjenju trgovinskog deficita SAD, što je jedan od glavnih ciljeva ekonomske politike administracije predsednika Donalda Trampa. Zbog toga je malo verovatno da će kreatori američke politike pokušavati da zaustave dalje slabljenje dolara.

Treće, u teoriji, slabiji dolar mogao bi da ublaži finansijske uslove i podrži američku ekonomiju u slučaju recesije. Međutim, kako upozorava Hacijus, motivi koji stoje iza pada dolara su ključni. Smanjen interes stranih investitora za američku imovinu, uključujući i američke državne obveznice, mogao bi da neutrališe pozitivan efekat slabije valute na ekonomske uslove.

Na kraju, Hacijus naglašava da sama sudbina dolara neće biti ključni faktor u određivanju da li će SAD upasti u recesiju. Presudna će biti odluka o eventualnom uvođenju dodatnih „recipročnih“ carina nakon trenutne 90-dnevne pauze u trgovinskom ratu sa Kinom, kao i eventualne nove agresivne mere protiv pojedinih sektora. Ukoliko do toga dođe, recesija bi, prema njegovim rečima, mogla postati neizbežna — bez obzira na kretanje vrednosti dolara.