NIje dobro! Vojske sveta uradile nešto što nije viđeno još od Hladnog rata: Svi se spremaju za nezapamćeno krvoproliće!

Svetska vojna potrošnja dostigla je 2718 milijardi dolara u 2024. godini, što predstavlja realni rast od 9,4 odsto u odnosu na 2023. i najveći godišnji rast od kraja Hladnog rata.

Potrošnja na odbranu porasla je u svim regionima sveta, pri čemu je posebno ubrzan rast zabeležen u Evropi i na Bliskom istoku. Najvećih pet potrošača — Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija, Nemačka i Indija — zajedno su činili 60 odsto globalne vojne potrošnje, sa ukupno 1635 milijardi dolara, prema novim podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI).

Najveći godišnji rast od kraja Hladnog rata

Globalna vojna potrošnja nastavila je da raste desetu godinu zaredom, dostigavši 2718 milijardi dolara u 2024. godini. Sve od 15 najvećih vojnih potrošača povećalo je svoje budžete. Udeo vojne potrošnje u globalnom bruto domaćem proizvodu (BDP) porastao je na 2,5 odsto.

- Više od 100 zemalja povećalo je vojnu potrošnju u 2024. godini. Kako vlade sve više daju prednost vojnoj bezbednosti, često na račun drugih oblasti budžeta, ekonomske i socijalne posledice mogle bi biti značajne u godinama koje dolaze - izjavio je Sjao Liang, istraživač iz Programa za vojnu potrošnju i proizvodnju naoružanja SIPRI-ja.

Foto: Foto: Printscreen/X, Shutterstock

Evropski skok vojne potrošnje

Vojna potrošnja u Evropi (uključujući Rusiju) porasla je za 17 odsto i dostigla 693 milijarde dolara, čineći glavni doprinos globalnom rastu u 2024. godini. Rat u Ukrajini, koji je ušao u treću godinu, dodatno je podstakao rast vojne potrošnje širom kontinenta, premašujući nivoe zabeležene krajem Hladnog rata. Sve evropske zemlje povećale su vojnu potrošnju osim Malte.

Ruska vojna potrošnja procenjena je na 149 milijardi dolara, što je povećanje od 38 odsto u odnosu na 2023. i duplo više nego 2015. godine. To je činilo 7,1 odsto ruskog BDP-a i 19 odsto ukupne državne potrošnje.

Ukrajinska vojna potrošnja porasla je za 2,9 odsto, dostigavši 64,7 milijardi dolara — što je 43 odsto ruskog nivoa. Sa 34 odsto BDP-a izdvojenog za vojsku, Ukrajina je imala najveći vojni teret u svetu u 2024. godini.

- Rusija je ponovo značajno povećala vojnu potrošnju, produbljujući jaz u odnosu na Ukrajinu. ​Ukrajina trenutno sva poreska sredstva usmerava na vojsku, što otežava dalje povećanje izdvajanja - rekao je Dijego Lopes da Silva, viši istraživač SIPRI-ja.

Nekoliko zemalja Centralne i Zapadne Evrope zabeležilo je nezabeležene skokove potrošnje kao deo novih planova za ulaganja u odbranu. Nemačka je povećala vojnu potrošnju za 28 odsto, dostigavši 88,5 milijardi dolara, čime je postala najveći vojni potrošač u Centralnoj i Zapadnoj Evropi i četvrti u svetu.

Foto: Foto: Shutterstock

Poljska je povećala izdvajanja za 31 odsto, na 38 milijardi dolara, što predstavlja 4,2 odsto njenog BDP-a.

- Po prvi put od ujedinjenja, Nemačka je postala najveći vojni potrošač u Zapadnoj Evropi zahvaljujući specijalnom fondu za odbranu od 100 milijardi evra iz 2022. godine - izjavio je Lorenco Skaracato, istraživač SIPRI-ja.

Rekordan broj članica NATO-a dostigao cilj od 2 odsto BDP-a

Sve članice NATO-a povećale su vojnu potrošnju u 2024. godini. Ukupna potrošnja NATO-a iznosila je 1506 milijardi dolara, ili 55 odsto svetske vojne potrošnje.

Od 32 članice NATO-a, 18 je izdvajalo najmanje 2 odsto BDP-a za odbranu, što je porast u odnosu na 11 članica 2023. godine i najveći broj od kada je standard postavljen 2014. godine.

Vojna potrošnja SAD-a porasla je za 5,7 odsto i dostigla 997 milijardi dolara, čineći 66 odsto ukupne potrošnje NATO-a i 37 odsto svetske vojne potrošnje. Veći deo američkog budžeta bio je namenjen modernizaciji vojnih kapaciteta i nuklearnog arsenala.

Evropske članice NATO-a zajedno su potrošile 454 milijarde dolara, što čini 30 odsto ukupne potrošnje alijanse.

- Brzi rast potrošnje među evropskim članicama NATO-a uglavnom je podstaknut stalnom pretnjom iz Rusije i strahovima od mogućeg američkog povlačenja iz saveza - rekla je Džejd Giberto Rikar, istraživač SIPRI-ja.

Ekspanzija vojne potrošnje na Bliskom istoku

Vojna potrošnja na Bliskom istoku procenjena je na 243 milijarde dolara, što je porast od 15 odsto u odnosu na 2023. i 19 odsto više nego 2015.

Izrael je povećao vojnu potrošnju za 65 odsto, dostigavši 46,5 milijardi dolara, što je najveći godišnji skok još od Šestodnevnog rata 1967. godine. Izraelski vojni teret dostigao je 8,8 odsto BDP-a, drugi najviši na svetu.

Foto: EPA

Liban je povećao vojnu potrošnju za 58 odsto, na 635 miliona dolara, nakon godina smanjenog ulaganja zbog ekonomske krize.

- Iako su postojala očekivanja da će mnoge zemlje Bliskog istoka povećati vojnu potrošnju, značajna povećanja su bila ograničena na Izrael i Liban - izjavila je Zubaida Karim iz SIPRI-ja.

Vojna potrošnja Irana pala je za 10 odsto na 7,9 milijardi dolara, uprkos umešanosti u regionalne sukobe, usled uticaja sankcija.

Kina i njeni susedi nastavljaju vojno jačanje

Kina, drugi najveći vojni potrošač na svetu, povećala je potrošnju za 7 odsto, dostigavši 314 milijardi dolara, obeležavajući tri decenije neprekidnog rasta. Kina je činila 50 odsto vojne potrošnje Azije i Okeanije, ulažući u modernizaciju vojske, sajber kapacitete i nuklearni arsenal.

Japan je povećao vojnu potrošnju za 21 odsto, na 55,3 milijarde dolara, što je najveći godišnji rast od 1952. godine. Njegov vojni teret iznosio je 1,4 odsto BDP-a, najviše od 1958.

Indija, peti najveći potrošač, povećala je vojni budžet za 1,6 odsto na 86,1 milijardu dolara. Tajvan je povećao potrošnju za 1,8 odsto, na 16,5 milijardi dolara.

Foto: EPA

- Glavni vojni potrošači u Aziji i Pacifiku sve više ulažu u napredne kapacitete, što preti opasnim naoružavanjem u regionu - upozorio je Nan Tijan, direktor SIPRI-ja.

Ostala značajna dešavanja

Ujedinjeno Kraljevstvo povećalo je vojnu potrošnju za 2,8 odsto na 81,8 milijardi dolara, ostajući šesti najveći potrošač.

Francuska je povećala vojni budžet za 6,1 odsto na 64,7 milijardi dolara, zauzevši deveto mesto.

Švedska je povećala vojnu potrošnju za 34 odsto, dostigavši 12 milijardi dolara, u svojoj prvoj godini članstva u NATO-u, dostigavši vojni teret od 2 odsto BDP-a.

Saudijska Arabija, najveći vojni potrošač na Bliskom istoku i sedmi u svetu, povećala je potrošnju za 1,5 odsto na 80,3 milijarde dolara, iako je to i dalje 20 odsto manje nego 2015.

Mjanmar je povećao vojnu potrošnju za 66 odsto na 5 milijardi dolara zbog intenziviranja unutrašnjih sukoba, što je najviša stopa rasta u Aziji i Okeaniji.

Meksiko je povećao vojni budžet za 39 odsto na 16,7 milijardi dolara, uglavnom radi jačanja Nacionalne garde i mornarice u borbi protiv organizovanog kriminala.

Vojna potrošnja u Africi iznosila je 52,1 milijardu dolara u 2024, što je rast od 3 odsto u odnosu na 2023. i 11 odsto više nego 2015.